"Neka ti je lep i svetao put, veliki dečače": Na stotine ljudi prisustvovalo komemoraciji Jagošu Markoviću

Jagoš Marković / Foto: Tanjug/Tanja Valič

U sredu, 27. septembra, sa početkom u 11 časova održala se komemoracija čuvenom reditelju Jagošu Markoviću u Narodnom pozorištu.

Preporučujemo

Na ulazu je bila postavljena njegova fotografija koje možda i najbolje opisuju kakav je gospodin, umetnik i pozitivac uvek bio. Sala Narodnog pozorišta bila je ispunjena do poslednjeg mesta.

Komemoraciji su prisustvovale brojne kolege i prijatelji pokojnog Jahoša - Anica Dobra, Ceca Bojković, Siniša Kovačević, princ Filip Karađorđević, Milena Vasić i Jug Radivojević, Vesna Trivalić, Vojin Ćetković, Iva Ilinčić, Dragan Bjelogrlić i sin Aleksej, Radoslav Zelenović, Ivana Vujić, Kaja Žutić, Jovo Maksić, Dejan Lutkić, Ivan Jevtović, Nebojša Ilić, Uroš Jakovljević, Srđan Timarov, Gorčin Stojanović...

Svetislav Bule Goncić, upravnik Narodnog pozorišta

"Niko ne može da shvati ili prihvati da se ovo dogodilo. Napustio nas je naš veliki reditelj, umetnik i prijatelj Jagoš Marković. Jagoš je došao iznenada, neočekivano, naprečac. Svojim talentom je pokrenuo ovu scenu i pozorište. Onda nas je iznenada napustio, baš kao i u njegovim predstavama. Jagoš je prestao da bude zarobljen u trivijalnosti i prolaznosti i postao umetnički zamah večnosti. Jagoš je bio po svom mladalačkom talentu Mocart, ali i Cezar po svom osvajačkom opusu. Bio je veliki dečak u svetu odraslih. Samo svoj i neuporediv. Pozorište je bilo deo njegovog bića. Igra dovedena do kraja, koja je savladavala sve prepreke. Mi smo krajputaši Jagoševog života. Tu smo da zabeležimo njegovu večnost i neprolaznost duše, večne duše Jagoša Markovića. Kod Jagoša je pozorište bilo strast, do poslednjeg atoma snage i daha. Kod Jagoša je pozorište bila umetnost, ona istinska, koja ponekad ne može rečima da se opiše, koja se oseća u srcu kao velika, prava i neponovljiva. Jagoš je od imena postao odrednica, Jagoševa predstava, estetika, glumac. Njegovo ime postalo je deo nasleđa koje će zauvek živeti. Biće zauvek uklesan u Narodno pozorište. To je definicija velikana, čije se nasleđe prenosi vekovima. Jagoševa duša je sada deo svih nas. Baš u trenutku kada postane neočekivano, shvatimo da je njegova božanska iskra zasijala punom snagom. Ovde, u Narodnom pozoruštu, Jagoš će postojati zauvek. Realno, sva su pozorišta bila njegova i ovde i u Crnoj Gori. Primili smo mnogo saučešća, odakle sve ne, kojima su se ljudi oprostili od njega. Stvarao je nezaboravne, legendarne, nepogrešive, Jagoševe predstave. Slava mu je bila saputnica, a slava mu i danas, kada odlazi da bi zauvek ostao među nama. Neka ti je lep i svetao put, dragi Jagoše."

Jug Radivojević, upravnik Beogradskog dramskog pozorišta

"Danas se raskida veza sa svevremenom jer naš dragi veliki Jagoš spajao je i prošlost i sadašnjost i budućnost u svom vremenu, a mi smo bili svedoci istorije u kojoj smo živeli i radili. Bio je naslonjen na misao Svetog Avgustina da ne postoji vreme prošlo i buduće. Stalno je govorio da živi u sadašnjosti. Bio je moj prijatelj 36 godina... U proleće bi obeležili 36 godina prijateljstva. Za Beogradsko dramsko pozorište bio je otac i majka, vertikala prema kojoj smo se okretali. Imao je sve vreme ovog sveta i poklonio nam je "Sumrak bogova" i " Divlje meso". Odigrali smo "Sumrak bogova" te večeri, pre nego nas je napustio, a na dan njegove smrti nismo imali hrabrosti da odigramo reprizu. Danas je dan nacionalne žalosti, a ovaj aplauz koji smo mu podarili je deo njegove sveukupne režije. Otišao je iz malog kraja i samo je u toku noći zakoračio u drugi raj. Toliko davanja, nesebičnog davanja i ljubavi, toliko humora da bi svima bilo lakše. Ostavio je grandiozna dela koja će živeti decenijama! Verujem da će svi koji će živeti u budućnosti čuvati njegova dela. Hvala mu na svemu. BDP će zauvek čuvati uspomenu na velikog Jagoša i osećati njegov duh u našem teatru."

Nebojša Dugalić, glumac

"Zaista je teško reći bilo šta o onome koji je sav bio neprepričljiv. Kada sam pročitao izjavu Nataše Ninković povodom njegovog odlaska zateklo me je što sam imao istu misao. Rekla je da joj je žao što svaki razgovor sa njim nije snimila. Pričali bismo satima, nije bilo moguće apsorbovati sve što je govorio u momentu. Znam da bi voleo da budem što kraći i zato ću probati koliko mogu, a što ne stignem razgovaraću sa njim nasamo. Ceo život nije hteo ništa drugo osim da da sve od sebe. Svima se osećao dužan i uvek je jurio dalje. Uvek kad odu ovakvi retki, osetim stid što smo ih podrazumevali za života, jer smo mislili da smo ih zaslužili. Za mene je zaista svaki trenutak sa njim bio neprocenjiv, nadam se da će sada juriti negde dalje i da mu neće biti tako tesno kao ovde, pošto je bio čovek takve prirode i gladi koja je od samog sebe tražila sve sada i ovde, bez ostatka. Isti takav je bio prema svima. Za mene nema većeg poštovanja osim tražiti sve bez ostatka, a on je izgarao u toj gladi koju nije bilo lako pratiti, ali je bilo blistavo kada isijava u zajedničkoj radosti. Jagoš je bio neprocenjiva gozba koja se desi jednom ili nijednom. Jagi moj dobri, raduj se..."

Tamara Vučković Manojlović, upravnica Jugoslovenskog dramskog pozorišta

"Naš Jagoš, jedinstven, energičan, pun života, zanosan. Sretali smo ga na biciklu po Beogradu. Pun ljubavi i bez zadrške prema prijateljima, sa dečačkim osmehom objedinjavao je glumce. Pozorište mu je bilo život. Ušao je u taj svet sa 12 godina. U JDP je režirao devet predstava. Zanosom je činio da se svi - od portira do ljudi sa scene okupe i pokrenu u stvaranju predstave. Znam da bi voleo da danas samo formalno opraštajući se od njega slavimo pozorište. Mili Jagoše, hvala na svemu. Volim te zeuvek."

Ona je pročitala i delove pesme koju je Jagoš poslao prijatelju.

"Otišao sam tako iznenada....

Duga je moja poruka ljubavi

i možda će nekada uspeti da te dotakne

Uvek slušaj pravu muziku

i probaj da razumeš ako možeš"

Jagoš Marković rođen je u Podgorici 1966. godine i važio je za jednog od najistaknutijih pozorišnih reditelja u čitavom regionu.

Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (1987), u klasi prof. Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića. Diplomu reditelja stekao je u 21. godini života, a počeo je da režira sa 12.

U Narodnom pozorištu u Beogradu, čiji je stalni reditelj bio od 2008. godine, režirao je najznačajnije naslove svetske i domaće klasike kao što su "Učene žene", "Hasanaginica", "Gospođa ministarka", "Pokondirena tikva", "Dr", "Antigona", "Pepeljuga" (opera) i "Figarova ženidba" (opera).

Njegove predstave su dugovečne, hvaljene i uvek su se izvodile pred prepunom salom, te su nacionalni teatar proslavljale na međunarodnim gostovanjima.

Kada je reč o drugim teatrima u zemlji i inostranstvu, Jagoš Marković režirao je preko pedeset predstava, a u najznačajnije se ubrajaju "Romeo i Julija", "Kate Kapuralica", "Dekameron dan ranije" (Narodno pozorište Sombor), "Lukrecija iliti Ždero" (Pozorište na Terazijama), "Skup", "Bogojavljenska noć", "Govornica", "Sumnjivo lice", "Uobraženi bolesnik", "Tako je ako vam se tako čini" (Jugoslovensko dramsko pozorište), "Porodične priče", "Gospoda Glembajevi", "Jesenja sonata" (Atelje 212 ), "Galeb", Filumena Marturano i opera "Karmen" (HNK Ivana pl. Zajca), "Lukrecija o'bimo rekli Požeruh" (Riječke letnje noći), "Učene žene" (HNK Split), "Čarapa od sto petlji" (Beogradsko dramsko pozorište), "Zora na istoku", "Naši sinovi", "Svinjski otac" (Zvezdara teatar ), "Hasanaginica" (Centar za kulturu Tivat), "Tartif", "Hekuba" (Crnogorsko narodno pozorište)...

U švedskom Kraljevskim pozorištu "Dramaten", povodom jubileja tog teatra, režirao je 2008. godine Strinbergovu "Kraljicu Kristinu", a bio je i prvi naš reditelj koji je posle raspada Jugoslavije, potpisao režiju na Dubrovačkim ljetnim igrama. U pitanju je bio Šekspirov klasik "Romeo i Julija" 2014. godine.

Dobitnik oko pedeset strukovnih, festivalskih i državnih nagrada među kojima su: Nagrada "Bojan Stupica", Trinaestojulska nagrada , nagrada Mića Popović, Nagrada za svekupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, Nagrada grada Beograda, Nagrada grada Podgorice, Sterijina nagrada, nekoliko nagrada "Zlatni ćuran" , "Ardalion"…

(Telegraf.rs)