Pozorišta se opraštaju od Jagoša Markovića: JDP objavilo emitovan snimak, oglasilo se BDP, Narodno, Atelje...

Jedan od najcenjenijih režisera, Jagoš Marković, preminuo je u 58. godini. Od poznatog reditelja su oprostila i brojna pozorišta u kojima su igrane predstave u njegovoj režiji.

Jugoslovensko dramsko pozorište na svojoj Instagram stranici objavio emotivan video gde se Jagoš poklanja publici nakon predstave.

Preporučujemo

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by jdp (@jdpbgd)

Oglasilo se i Beogradsko dramsko pozorište.

"Otišao je jedan od najvećih, jedan od onih koji nas je inspirisao i budio u nama ono najbolje. Otišao je baš večeras, kada je trebalo da odigramo "Sumrak bogova", predstavu koju je režirao i koja nam je obasjala put nove ere BDP-a. Zauvek naš jedan jedinstveni, neponovljivi Jagoš.

Jagoš Marković 1965-2023.", navodi se u objavi BDP-a.

Oglasili su se iz Narodnog pozorišta u Beogradu.

"Jagoš Marković, stalni reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu i jedan od najistaknutijih srpskih pozorišnih reditelja, kao i čitavog regiona, preminuo je 22. septembra u 57. godini. U Narodnom pozorištu u Beogradu, čiji je stalni član postao 2008. godine, režirao je najznačajnije naslove svetske i domaće klasike - „Učene žene“, „Hasanaginicu“, „Gospođu ministarku“, „Pokondirenu tikvu“, „Dr“, „Antigonu“, „Ožalošćenu porodicu“, „Magbeta“, „Urnebesnu tragediju“, kao i opere „Pepeljuga“ i „Figarova ženidba“. Po pravilu, njegove predstave su dugovečne, hvaljene, izvode se uvek pred prepunom salom i proslavljaju nacionalni teatar na međunarodnim gostovanjima. U drugim teatrima u zemlji i inostranstvu režirao je više od pedeset predstava. Među najznačajnije ubrajaju se: „Romeo i Julija“, „Kate Kapuralica“, „Dekameron dan ranije“ (Narodno pozorište Sombor), „Lukrecija iliti Ždero“ (Pozorište na Terazijama), „Skup“, „Bogojavljenska noć“, „Govornica“, „Sumnjivo lice“, „Uobraženi bolesnik“, „Tako je ako vam se tako čini“, „Vrat od stakla“, „Putujuće pozorište Šopalović“ (Jugoslovensko dramsko pozorište), „Porodicne priče“, „Gospoda Glembajevi“, „Jesenja sonata“ (Atelje 212 ), „Galeb“, „Filumena Marturano“ i opera „Karmen“ (HNK Ivana pl. Zajca), „Lukrecija o bimo rekli Požeruh“ (Riječke letnje noći), „Učene žene“ (HNK Split), „Čarapa od sto petlji“, „Bluz za Mesiju“, „Divlje meso“ (Beogradsko dramsko pozorište), „Zora na istoku“, „Naši sinovi“, „Svinjski otac“ (Zvezdara teatar ), „Hasanaginica“ (Centar za kulturu Tivat), „Tartif“, „Hekuba“ (Crnogorsko narodno pozorište)... U čuvenom švedskom Kraljevskim pozorištu „Dramaten“, povodom jubileja tog teatra, režirao je 2008. godine Strinbergovu „Kraljicu Kristinu”. Posle raspada Jugoslavije, bio je prvi srpski reditelj koji je radio na Dubrovačkim ljetnim igrama („Romeo i Julija“, 2014.) Dobitnik je više od pedeset strukovnih, festivalskih i državnih nagrada", navodi se u objavi Narodnog pozorišta.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Народно позориште у Београду (@narodno_pozoriste_u_beogradu)

Povodom smrti Jagoša Markovića, oglasilo se i pozorište Atelje 212.

"Jagoš Marković, stalni reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najistaknutijih srpskih pozorišnih reditelja, kao i čitavog regiona, preminuo je 22. septembra u 57. godini.

Marković, autentičan i darovit stvaralac, koji nije podilazio diktatima trendova i koji je svojim jedinstvenim rukopisom stvarao pozorišna čuda nabijena energijom, maštom, duhovitošću i višim poetskim istinama, rođen je 1966. godine u Podgorici.

Režiju je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1987. godine, u klasi prof. Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića.

U pozorištu Atelje 212 ostavio je neke od svojih najboljih režija: "Porodične priče", "Gospoda Glembajevi", "Dom Bernarde Albe", "Jesenja Sonata"...

U Narodnom pozorištu u Beogradu, čiji je stalni član postao 2008. godine, režirao je najznačajnije naslove svetske i domaće klasike - „Učene žene“, „Hasanaginicu“, „Gospođu ministarku“, „Pokondirenu tikvu“, „Dr“, „Antigonu“, „Ožalošćenu porodicu“, „Magbeta“, „Urnebesnu tragediju“, kao i opere „Pepeljuga“ i „Figarova ženidba“. U drugim teatrima u zemlji i inostranstvu režirao je više od pedeset predstava. Među najznačajnije ubrajaju se: „Romeo i Julija“, „Кate Кapuralica“, „Dekameron dan ranije“ (Narodno pozorište Sombor), „Lukrecija iliti Ždero“ (Pozorište na Terazijama), „Skup“, „Bogojavljenska noć“, „Govornica“, „Sumnjivo lice“, „Uobraženi bolesnik“, „Tako je ako vam se tako čini“, „Vrat od stakla“, „Putujuće pozorište Šopalović“ (Jugoslovensko dramsko pozorište), „Galeb“, „Filumena Marturano“ i opera „Кarmen“ (HNК Ivana pl. Zajca), „Lukrecija o bimo rekli Požeruh“ (Riječke letnje noći), „Učene žene“ (HNК Split), „Čarapa od sto petlji“, „Bluz za Mesiju“,…

Posle raspada Jugoslavije, bio je prvi srpski reditelj koji je radio na Dubrovačkim ljetnim igrama („Romeo i Julija“, 2014.)

Dobitnik je više od pedeset strukovnih, festivalskih i državnih nagrada među kojima su: Nagrada „Bojan Stupica“, Nagrada oslobođenja Beograda, Trinaestojulska nagrada , Nagrada „Mića Popović“, Nagrada za svekupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, Nagrada grada Beograda, Nagrada grada Podgorice, Sterijina nagrada, nekoliko nagrada „Zlatni ćuran“ , „Ardalion“…

Počivaj u miru", navodi se u objavi Ateljea.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Atelje 212 (@atelje212)

(Telegraf.rs)