Igor Damnjanović: Nagrada "Caca Aleksić" mi je važna jer sam od nje mnogo naučio

Reditelj i glumac Igor Damnjanović je gostujući u emisiji Tanjug Reflektor govorio o dobijenoj nagradi "Slobodanka Caca Aleksić" za najbolju režiju predstave za decu u sezoni 2021/22. godine.

Damnjanoviću je rekao da za njega ima poseban značaj nagrada za predstavu "Razmaženi princ", po tekstu Željka Hubača, Narodnog pozorišta iz Leskovca,

Preporučujemo

"Ta nagrada je meni važna zbog toga što nosi ime žene koju sam poznavao, sa kojom sam sarađivao i od koje sam sam mnogo naučio što se tiče života i profesionalnog dela", rekao je Damnjanović.

Prema njegovim rečima, nagrada je potvrda da je kasnije ispravno režirao predstave za decu, trudeći da prenese taj šmek i format koje gaji pozorište "Puž" iz Beograda.

Damnjanović je istakao da glumci posebno vole "Puž", zato što su ovde Aleksić (1949-2019) i njen suprug Branko Milićević postavili da je glumac u pozorištu najvažniji.

"Bez svega ostalog, može da se dešava. U srži, dramska umetnost se zasniva na glumcu koji nešto radi i energiju prenosi publici. Sve ostalo nije osnova, sve se dalje nadopunjije", ocenio je reditelj.

U "Pužu" su svi glumci jedna familija koja sjajno sarađuje i kroz njega su prošla najveća imena našeg glumišta, dodao je Damnjanović.

Predstavu "Razmaženi princ" Damnjanović je radio sa "predivnom ekipom" u Leskovcu, a ističe da je od Aleksić naučio da se publika najbolje prepoznaje u predstavi kada ima ljubavi.

"Ova predstava upravo govori o ljubavi, o razumevanju, o sagledavanju sebe pa sveta oko sebe, poštovanju drugih. Ali u osnovi je ljubav i onda to deca piju kao vodu", istakao je reditelj.

Od oktobra docent na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, sa iskustvom glumca Narodnog pozorišta u Prištini, koje je sada u Gračanici, Damnjanović prvenstveno uči druge "da budu na prvom mestu pristojni ljudi".

"Bavimo se psihologijom. Ovo jeste jedan od najlepših poslova na svetu, ali baš i nije normalan. U smislu da se bavite tuđim sudbinama, preživljavate ih kroz sebe i svoje biće. Naravno, uvek treba ostaviti otklon da ne bismo poludeli zbog toga", upozorio je Damnjanović.

Prema njegovim rečima, "glumci kada plaču na sceni oni plaču iskreno, ne uče da plaču, nego plaču kroz likove koje tumače".

"Bavimo se psihologijom tih likova. a onda nas to uči i mnogo bitnim stvarima, a to je kako da se nađemo u kojoj situaciji. Glumci koji kažu da ne koriste iskustvo iz uloga koje su tumačili nisu potpuno iskreni", dodao je Damnjanović.

Pozorište u Gračanici od 2004. godine ponovo radi na Kosovu i Metohiji i pokriva enklave u kojima živi srpsko stanovništvo, a Damnjanović ističe da je "to jedna velika misija".

"Tamo gde mi idemo nailazimo na iskonsko pozorište - glumac i publika. Tamo nema uslova, igramo i po livadama, dvorištima i srušenim domovima kulture", objasnio je Damnjanović.

Prema njegovim rečima, "procenat publike koji na Kosovu i Metohiji ide na predstave je višetruko veći nego u ostatku Srbije - u enklavi gde ima 200, 300 duša dođe 90 posto stanovništva".

"Sve što se prikaže toj publici oni upijaju, to im je potrebno i to je dokaz da je kultura preko potrebna ovom narodu. Što više budemo vodili decu u pozorište sigurno će postati bolji ljudi", zaključio je Damnjanović.

(Telegraf.rs/Tanjug)