"Bile su to četiri najluđe godine mog života": Branka Katić o glumačkim počecima i profesoru Radetu Šerbedžiji

Na ceremoniji povodom 76. rođendana Beogradskog dramskog pozorišta, glumica Branka Katić dobila je nagradu za umetničko ostvarenje za ulogu Blanš u pozorišnoj predstavi "Tramvaj zvani želja" rediteljke Lenke Udovički.

Poznata dramska umetnica nije krila zadovoljstvo.

Preporučujemo

"Moja slomljena Blanš mi je dala krila i dobila sam godišnju nagradu mog pozorišta, Beogradskog dramskog pozorišta", rekla je Branka Katić novinarima, pa se prisetila kada je postala deo BDP-a.

"Ja sam došla ovde još kao studentkinja četvrte godine glume u klasi profesora Radeta Šerbedžije. Dve predstave smo radili u ovom pozorištu, a jednu je režirao Rade. Ja sam zaista imala tu sreću u životu da mi je Rade bio profesor glume ceo moj život, dok smo živeli u Los Anđelesu, sada u Beogradu, Zagrebu, na Brijunima.

Ja sam od Radeta i Lenke (Udovički) dobila bezrezervnu podršku, mnogo ljubavi i osećam se blagosloveno što ih imam u svom životu, zaista su oni moji anđeli... Mnogo godina kasnije, Lenka je došla na ideju da radimo "Tramvaj zvani želja" i njihov teatar "Ulysses" sa Brijuna i Beogradsko dramsko pozorište napravili su koprodukciju. Mi igramo i tamo i ovde. Mislim da smo napravili jednu dobru predstavu, posle koje publika izlazi dosta dirnuta, u suzama, sa raznim bolovima... Ali mislim da smo preneli jednu poruku koliko je tragično kada se ljudi ne vide i razumeju...", rekla je glumica.

Lenka Udovički, Rade Serbedžija Foto-montaža: ATA Images, Tanjug/Zoran Žestić

Branka Katić je napravila poređenje između pozorišne publike u Los Anđelesu i Beogradu.

"Nisam više u Los Anđelesu već dugo. Ja volim da idem u pozorište gde god da sam, ali moram priznati da me kod nas pozorište više dirne i gluma naših fantastičnih glumaca i ta duša koju imamo, koliko se ne plašimo da pokažemo svoja osećanja i uopšte neka fantastična glumačka tradicija koja ovde postoji, posvećenost radu, dobre reditelje", rekla je glumica i navodi da njena porodica dolazi u pozorište.

"Gledali su predstavu na Brijunima i u Beogradu premijeru i rekli su da su ponosni na mene", rekla je Branka Katić, koja je priznala da i pored tolikog glumačkog iskustva postoji doza nesigurnosti.

"Uvek. Mislim da smo svi takvi. Neko ko je siguran, da je najbolji, da više ništa nema šta da nauči, ja mislim da su takvi, da izvinite, budale. Zato što niko nije savršen. Ništa nije savršeno, živimo u ludom svetu, prepunom nesigurnosti, prepunom ratova, prepunom nepogoda prirodnih. Prosto, ne znam odakle crpeti tu sigurnost nego možda samo u želji da se zaista povežeš sa sobom, da umeš da oslušneš sebe, da imaš strpljena za druge, da si dobar u izborima koje praviš. Eto, svako nađe svoj mikrokosmos u koji može da uđe da bude bezbedan", rekla je glumica.

Na pitanje da li pamti neku rečenicu Radeta Šerbedžija sa početka njene glumače karijere, Branka je rekla sledeće:

"Bilo je tu puno momenata. Ono prvo što nam je prvo rekao, prva stvar koja nam je rekao jeste "da niko ne može da vas nauči glumi". Taj talenat ili imate ili nemate, ali ja mogu da vam ponudim jedan život koji ćemo proživeti zajedno i to su bile četiri najluđe godine mog života, gde smo sa pozorištem putovali po celom svetu, gde smo bili statisti, ali smo naučili da predstava mora da se desi u svim uslovima. Držali smo baklje, padale smo mrtve, ali smo bile u tom vrtlogu pozorišta koje je pravilo zaista dobre predstave i bili smo primljeni dobro gde god smo išli. Brinuo je o nama baš nekako najnežnije na svetu. I hranio nas je jedanaestoro svakog dana. Ne sećam se da se nešto ružno desili ili da je ikada prema nekom bio grub. A ja verujem zaista da je u atmosferi ljubavi, podrške sve mnogo bolje. Pa cvetić ako uzmete i kada mu kažete par lepih reči i zalijete ga i on će vas podariti nečim lepim", zaključila je glumica.

(Telegraf.rs)