"Zdravlje me služi da igram, a planiram da igram dugo": Tanja Bošković o predstavama, kolegama, nagradama

Glumica Tanja Bošković je u emisiji Tanjug Reflektor govorila o predstavi "Suze su okej" koja se vraća 30. januara na scenu "Raša Plaović" Narodnog pozorišta, kao i o nagradi "Žanka Stokić".

Bošković je rekla da je odigravši prvu premijeru predstave "Suze su okej", po knjizi Mirjane Bobić Mojsilović, 16. marta 1999. godine "pomislila nešto će se loše desiti" - i usledilo je NATO bombardovanje 24. marta.

Preporučujemo

"Mi smo nastavili da igramo 'Suze su okej'. Posle toga smo iz neobjašnjivih razloga, puno gledalište je uvek bilo, skinuti. Iz Narodnog pozorišta smo otišli u Zvezdara teatar. I evo ponovo ćemo je odigrati na maloj sceni 'Raši Plaoviću'", rekla je glumica.

Bošković se jako raduje "melodrami u kojoj imate mnogo smeha i suza", koja ne liči na prvu izvedenu predstavu, jer se s vremenom menjao njen oblik, broj učesnika i tekst, "ali komad nije i nije radost".

Bošković je prošlog maja uručena nagrada za životno delo "Žanka Stokić" i ističe da to doživljava ka oodgovornost da čuva uspomenu na veliku glumicu.

"Žanka je velika, lepa nagrada i obaveza. Moja mama mi je čak rekla: 'Ni do jedne tvoje nagrade mi nije bilo stalo osim do 'Žanke'. I hvala ljudima koji su je dodelili, pet članova komisije. Moglo je da se desi i da bolje, pametnije, radnije glumice dobiju. Ponekad se i zastidim što sam dobila, ja ali je radost ogroman", rekla je Bošković.

Tokom svoje karijere Bošković se trudila, a vera u Boga ju je naučila da bude vedra, da svaka muka mimo nje prođe tako što se prosto nije obazirala na ono što bi moglo da je muči.

"Ozbiljno posrnem, a kad se to desi umem da se otresem očetkam, ustanem i vozi dalje", naglasila je glumica.

Bošković se prisetila da je svojrevremeno igala sa Zvonimirom Rogozom, rođenim 1885. godine, kad i Stokić, dok je nedavno glumila sa koleginicom Minom Nenadović rođenom 2000. godine.

"Zdravlje me služi da igram, a planiram da igram dugo", navela je Bošković.

Prema njenim rečima, tokom karijere je dobila i više nego što je zaslužila ljubavi, nežnosti, sreće i dobrih prilika, a igrala je sa kolegama koji joj se jesu i nisu dopadali.

"Nekad se desi da se hemije ne podudare i - ne možete. Čak bivalo je da ima glumaca koji su mi se dopadali, volela da ih gledam, ali kako stanemo na scenu - nešto ne mogu. I zato se stvaraju ansambli u pozorištima. Zato je jako važno da živimo zajedno, da se navikavamo jedni na druge i podržavamo, da imamo crvenu liniju ispod koje ne idemo", navela je Bošković.

Glumici je bilo "najteže pobediti lenjivicu, sujetnu bezobraznicu koja je smatrala da joj je dato da menja svet i syoati zdrav u svakom smislu".

"Najlakše je bilo voleti pozorište, pobediti prepreke na koje nailazite. Nije jednostavno, ali veoma sam srećna i zadovoljna što sam došla u situaciju da mirno mogu da kažem - 70 godina mi ide i dalje mogu da skočim, poletim, da ludujem, igram i pevam", navela je glumica.

Bošković je rekla da je u mjuziklu "Flešdens" Pozorišta na Terazijama kolega Ivan Mihailović"uhvati za ruku i nogu i okrene tri puta oko sebe".

"Letim po sceni. Čujem uzdahe u sali. Misle: 'Crna ženo, šta radiš i dokle!' Ali ja to volim, u tome zaista uživam", rekla je Bošković.

(Telegraf.rs/Tanjug)