"Dok mi dišemo, disaće i pozorište": Dragana Varagić o predstavi "Naš sin"

Gošća nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bila je Dragana Varagić koja je govorila o predstavi "Naš sin" za koju je nagrađena kao najbolja glumica na Međunarodnog festivala glumca "Zaplet 14" u Banja Luci.

Varagić je priznala da glumci vole nagrade sa glumačkih festivala i ističe da je publika bila "inspirativna to veče".

Predstava "Naš sin" produkcije Hartefakt i autorksi projekat Patrika Lazića se inače izvodi u stanu u ulici Despota Stefana 7 u Beogradu, a Varagić ističe da je u Banjaluci prvi put igran u pozorišnim uslovima na sceni.

Varagić je primetila i da banjalučki festival zanimljiv jer ga otvaraju razne ličnosti koje su ostvarile nešto u naučnim i umetničkim profesijama

Prema njenim rečima, prilikom igranja "Našeg sina" u stanu publika se ne oseća izolovano i vrlo brzo posle prvih rečenica počne da reaguje.

"Napravi se bliskost publike i glumca. To je krupni plan od sat i po, tu odmora nema. Naporno je, drugačija je vrsta igranja, ali ta bliskost vraća nešto važno glumcima. Osvežava na glumački zanimljiv način", naglasila je glumica.

Varagić je Kraljica Elizabeta u "Zaljubljenom Šekspiru", koja je "fenomenalno napisana" uloga, igra i u "Deci", rađenoj po romanu Milene Marković kao opera u 17 pesama, što je "potpuno nešto drugo".

Uz to, predstavu "Doktor Auslender Made for Germani" igrala je u prostoru Medicinskog fakulteta u Beogradu.

"Sve što sam do sad radila je različito i ta različitost me osvežava svaki put kad treba da igram", priznala je glumica.

Varagić je prethodne dve decenije provela igrajući u Kanadi po potuno drugacijem sistemu sa četiri nedelje prob od osam sati i potom tri nedelje igranja svak idan osim jednog nedeljno.

Po povratu u Beograd priznaje da joj je trebalo vremena da se ponovo navikne da igra repertoar sa pet različitih uloga u mesec dana, ali stiče da je "već stekla kondiciju" i da joj "različitost vraća nešto od glumačke radoznalosti".

Upitana kako vidi budućnost pozorišta u vrem tehnološke revolucije, Varagić podseća da je i ranije bilo govora da teatar neće preživeti tehnološki udarac.

Varagić je opcenila da će pozorište opstati zato što je "prisutnost nešto što pozorišna umetnost nosi u sebi kao najveći kvalitet - neponovljivost trenutka koji se dešava".

"Koliko god mi probali uvek je to što se dešava na sceni malo drugačije. Pozorište diše. Dok mi dišemo, disaće i pozorište", rekla je Varagić.

(Telegraf.rs/Tanjug)