Predstava poslednjeg predsednika Čehoslovačke održana u JDP-u

Predstava “Audijencija” prema duodrami Vaclava Havela u režiji Milana Neškovića premijerno je gostovala na sceni Studio Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

U predstavi jedine dve uloge igraju Nikola Rakočević i Miodrag Radonjić.

Preporučujemo

Predstava "Audijencija"/ Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Od sinoć će ovaj komad biti na redovnom repertoaru JDP-a, i sledeća izvođenja su zakazana za 13. i 27. novembar, takođe na sceni Studio.

“Audijencija” je prvi komad češkog pisca Vaclava Havela (1936-2011), objavljen davne 1975. godine, ali autor je pre svega poznat kao poslednji predsednik Čehoslovačke u periodu od 1989. do 1992, i onda zapravo prvi predsednik Češke republike još naredne decenije (1993 - 2003).

Bio je prvi izabrani demokratski predsednik nakon (konačnog) pada komunizma, a razna svoja iskustva je utisnuo u književnost u vidu drama, zbirke poezija, eseja, memoara.

Predstava "Audijencija"/ Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Ova jednočinka je zasnovana na dijalogu između lika Vanjeka, pisca kome je čehoslovački komunistički režim zabranio da piše, i njegovog poslodavca, pivara Sladeka, zaduženog upravo za špijuniranje svog sagovornika.

Havelov dramski tekst na duhovit i topao način ispituje i analizira danas prisutne probleme kao što su cenzura, progoni, što je bilo uvek aktuelno u svim totalitarnim režimima.

Komad je delimično autobiografski, jer je pisac Havel stavio sebe u liku Vanjeka, koji je pre posla u pivari bio poznat kao uspešan pisac pozorišnih komada koji poznaje slavne glumce i glumice.

Predstava "Audijencija"/ Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Sudbina i nepovoljne okolnosti su junaka dovele do položaja koji nije očekivao, da gura burad piva i ima osećaj da tu tavori, vene, umesto da gradi ozbiljnu karijeru dramskog pisca.

Tako je Havel prikazao čestu sudbinu umetnika koji su neshvaćeni, neiskorišćeni, nevidljivi, i u konstantnom padu na socijalnoj lestvici, i ostaju nemoćni u tom sistemu.

Komad beznađa, iako realističan i čak naturalističan u dokumentarističkom ključu, ima povremeno obrise teatra apsurda i avangarde kao antologijska drama "Čekajući Godoa" (1953) francuskog pisca Semjuela Beketa (1906-1989), o večitom traganju za smislom života i nadom.

Predstava "Audijencija"/ Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Malo kasnije se pojavio i naslov "Bez pogovora" (The Dumb Waiter, 1957) britanskog Nobelovca Harolda Pintera (1930-2008), takođe duodrama kao "Audijencija", koja na donekle blizak način tretira jednu klaustrofobičnost dvojice jedinih likova kao poslednjih u “lancu ishrane”.

Radnja socijalne tragikomedije “Audijencija” odigrava se u jednoj neimenovanoj pivari i zasniva se na realističnom dijalogu između radnika i direktora, i delo ilustruje kako se osećaju i šta misle ljudi koji su pristali da ne misle svojom glavom.

Prisutan je osećaj teskobe, učmalosti, bezizlazne situacije, u socijalnoj drami gde nesrećni anti-junaci pokušavaju da pronađu spas svoje duše.

U pitanju je prava glumačka predstava, bazirana na veštini i umeću dvojice veoma traženih dramskih umetnika koji su u pravom “ringu” sve vreme tokom 75 minuta kvalitetne dramske igre.

(Telegraf.rs/Tanjug)