"Ništa ne može da zameni emociju koju vam pruža scena"

Gošća nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bila je dirigentkinja Vesna Šouc koja je govorila o radu na opereti "Pariski život" koja je nedavno premijerno postavljena na scenu opere i teatra "Madlenijanum".

Šouc je istakla da joj je u nastajanju predstave "Pariski život", kompozitora Žaka Ofenbaha (1819-1880), kao dirigentu izazov bila kombinacija podele operskih pevača i glumaca.

Preporučujemo

Prema njenim rečima, pevačko-glumačka podela nije novost, to se već radi kod nas i u svetu, i takav "iskorak pokazalo se da donosi novu dinamiku".

"Za mene je uvek izazov ta dva kolora u glasu i dobijanju nove boje naročito u duetima", rekla je umetnica.

Šouc je podsetila da gledaoci već kad čuju prve taktove operete shvate da je predodređena za srećan kraj, kao i da su dva njena obeležja valceri i polke "do te mere optimistični da vode na neki sunčani oblačak".

"Priča je uvek duhovita, lascivna, ali to ne treba brkati sa lakoćom izvođenja. Opereta je vrlo zahtevna u tehničkom smislu. Ona podrazumeva virtuozitet, a kada to kažem prva asocijacija je brzina. Sve je brzo, muzička tempa, dijalozi, promene dinamike, aktivnost su obeležja operete", podsetila je Šouc.

Retko koja kuća nema operetu i Šouc je drago što je "Madlenijanum" nakon "Vesele udovice" odlučio da postavi još jednu od napoznatijih opereta "Pariski život", u režiji Roberta Boškovića.

Podjednako radeći sa operskim pevačima i glumcima, Šouc je poznat pristup i način rada sa njima, i ističe da je tokom rada na "Pariskom životu" bila lepa atmosfera, da su svi jedni druge pomagali tokom višemesečnih višesatnih priprema.

"Pevači treba iz govornog dela da pronađu način da se vrate pevačkoj impostaciji i obrnuto je kod glumaca. Hor i svi imaju zahtevne koreografije koje ne smeju da remete dah i pevačke zakonitosti", napomenula je dirigentkinja.

Upitana kako gleda na pozorište u digitalnoj budućnosti, Šouc je kao večiti optimista rekla da vidi koliko su mlađe generacije vezane za brze informacije, ali da "ništa ne može da zameni emociju koju vam pruža scena".