Radko Polič o KPGT-u: "Kako smo mi čudna država, mi ni za pozorište nemamo jedan naziv"

Radko Polič, koji je preminuo u 80. godini, važio je i za vrsnog pozorišnog glumca, a tokom svog života sarađivao je sa KPGT-om (akronim od Kazalište, Pozorište, Gledalište, Teatar).

U intervjuu za "Stav" početkom devedestih, govorio je o ovom projektu.

Preporučujemo

- Petnaest ili dvadeset godina unazad, naša generacija, ako smem uopšte govoriti o generacijama u kulturi, imala je potrebu da pravi usporedbu sa onim što se dešava oko nje, kod suseda u Zagrebu, Beogradu, Beču, Berlinu.

U to vreme smo stravično putovali i u tom traganju za potvrdom onoga što radimo nekako smo se međusobno nanjušili i pronašli, shvatili da kao generacija imamo zajedničke poglede na svet, pa smo počeli da radimo zajedno, da vodimo taj stvaralački dijalog - rekao je svojevremeno Polič i dodao:

- Ne želim da se hvalim ali još pre nego što je KPGT bio formiran, ja sam u nekom intervjuu izjavio kako je neverovatno kako smo mi čudna država, da mi ni za pozorište nemamo jedan naziv već se ono negde zove, kazalište, negde gledališče, negde pozorište, negde teatar, pa sam iz zezanja predložio da mi to lepo skratimo i jednostavno kažemo KPGT.

Kasnije je nastao pokret koji je u početku bio možda i malo naivan, za taj momenat preekskluzivan, prodoran, ali u svakom slučaju uvek korak dva ispred svih koji su se u ovoj zemlji bavili pozorištem. Polako se to iskristalisalo, dobilo svoje pravo značenje, izgrađen je jak osnov... - naveo je tada Polič, prenosi Yugopapir.

(Telegraf.rs/Yugopapir/Miljana Aksić, Stav, januar 1990.)