Malo pozorište "Duško Radović" poziva mlađe glumce za audiciju: Ovi tekstovi treba da se spreme

Malo pozorište "Duško Radović" poziva mlađe glumce i studente glume muškog pola do 30 godina, da se prijave na audiciju za ulogu u lutkarskoj predstavi „Kad je bio mrak“ po poeziji Duška Radovića u režiji Bojana Đorđeva i adaptaciji Tanje Šljivar.

Audicija će biti održana u ponedeljak 23. maja u 10 sati u Malom pozorištu „Duško Radović“, a prijave sa biografijom možete slati na jelena@malopozoriste.co.rs

Preporučujemo

Probe će se održavati u Malom pozorištu „Duško Radović“ tokom juna 2022. godine, a predstava će imati premijeru u septembru i biti izvođena u okviru redovnog repertoara pozorišta.

Za audiciju se od kandidata očekuje da pripremi jednu od dve ponuđene priče („Krokodil“, „Šta je učiteljica sanjala“) i otpeva pesmu po izboru. Sve veštine kao što su žongliranje, akrobatika, razni trikovi ili smešni glasovi su dobrodošli.

1. KROKODIL

Bili su, deco, jednom jedan muž Krokodil i njegova žena Krokodilka. I oni su imali jednog sina – Krokodokodila. I taj Krokodokodil ništa nije hteo da sluša i bio je vrlo nevaljao. I njegov otac Krokodil naljuti se jednog dana na Krokodokodila i odvede ga u šumu da ga pojedu neke druge životinje. I on ga je tako vezao za jedno drvo i ostavio da ga pojedu. I tako je, jednoga dana, mali Krokodokodil ostao sam u šumi kod tog jednog drveta. I čekao je da ga neko pojede. Zato što nije bio dobar.I, jednoga dana, dođe kod tog drveta, jedan miš i Krokodokodil kaže tom mišu: – Pojedi me, pojedi me! Ja nisam bio dobar! A miš

se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne pod jedan list.

A Krokodokodil mu ponovo reče: – Pojedi me, pojedi me! A miš kaže ispod onog lista: – Ne mogu da te pojedem. – A zašto ne možeš da me pojedeš? – Zato što ne mogu... Jedan put sam u jednoj šupi jeo jednog krokodila, ali to nije bio pravi krokodil, pa sam se ubo na jednu žicu. I miš ode. A onda dođe u tu šumu, drugoga dana, jedna zmija. A mali Krokodokodil kaže zmiji: – Pojedi me! Nisam bio dobar i sad me pojedi! A zmija se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne čak na drvo. A

Krokodokodil joj ponovo kaže: – Zmijo, pojedi me! A zmija kaže sa grane: – Neću da te pojedem! – A zašto nećeš da me pojedeš? – Zato što nisi bio dobar. I zmija ode. I onda, trećeg dana, dođe kod tog drveta jedan mrav i popne se Krokodokodilu na jednu nogu. Jer je mislio da je to zemlja. A Krokodokodil kaže: – Mrave, pojedi me! Nisam bio dobar i sada neko treba da me pojede. A mrav kaže:

– Gladan sam i hoću da te pojedem, samo mi kaži – gde si? A Krokodokodil kaže: – Tu sam, ispod tebe. Ti stojiš na mojoj nozi. A mrav kaže: – Dobro, onda ću te pojesti od noge. A Krokodokodil kaže: – Hvala ti, pojedi me celog. Kad nisam bio dobar... I tako je mrav jeo Krokodokodila ceo dan, a kada je bilo veče, Krokodokodil pita mrava: – Mrave, jesi li me pojeo? – Nisam, sad ću. A kad je prošla noć i još jedan dan, Krokodokodil pita mrava: – Mrave, jesi li me pojeo? A mravu dosadno da jede tolikog Krokodokodila pa kaže: – Jesam, pojeo sam te, sada možeš da ideš kući! I Krokodokodil onda ode svojoj kući. I kaže da ga je

mrav pojeo i da će sada stalno biti dobar. I bio je dobar i više ga niko nije pojeo.

2. ŠTA JE UČITELjICA SANjALA

Jedna učiteljica sanjala je najstrašniji san na svetu: kao prozove ona Đorđa Nikolića da napiše nešto na tabli a to više nije Đorđe nego krokodil! Izlazi iz treće klupe pravi pravcati krokodil!

I učiteljica vidi da je krokodil, ali ne veruje.

– Šta je to, Đorđe, jesi li ti učenik ili krokodil? Kako to izgledaš?

A Đorđe odgovara:

– Molim, učiteljice, ja sam krokodil,

I tako krokodil pođe pravo na katedru.

Učiteljica mu dovikuje:

– Đorđe, budi dobar, sećaš se kako smo se vaspitavali?

– A Đorđe mumla:

– Ne sećam se.

– Kako da se ne sećaš!... Deco, sećate li se vi kako smo se vaspitavali?... Neka

digne ruku ko se seća!

A deca gledaju u bivšeg Đorđa, sada krokodila, i niko ne diže ruku.

A krokodil, kao mesečar, trepće sanjivim očima, ispružio ruke i ide prema katedri, sve bliže i bliže...

I tu se učiteljica probudila.

Kad je došla u školu, u klupama je čekaju njena deca. Svi lepi i normalni. U trećoj klupi sedi Đorđe Nikolić.

– A ti, Đorđe, tako, a? – kaže učiteljica Đorđu. Đorđe ne zna da je bio krokodil.

On misli na nešto drugo.

– Molim, učiteljice, nisam ja, to je Vlada.

– Jedan od vas dvojice bio je noćas krokodil u mom snu.

– Molim, ja nisam!

- Molim, nisam ni ja.

Učiteljica ih onda sve lepo zamoli:

– Deco, ako je neko ljut na mene, neka mi to slobodno kaže. Nemojte se pretvarati u krokodile, jer me jedne noći možete i pojesti!

(Telegraf.rs)