Kada žene preuzmu pravdu u svoje ruke: Održana premijera predstave "Uspavanka za Aleksiju Rajčic"

Premijera predstave „Uspavanka za Aleksiju Rajčić", prema drami Ðorđa Kosića, u režiji Juga Ðorđevića, sinoć je izvedena na Maloj sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu.

Publika je dugotrajnim aplauzom pozdravila kompletnu glumačku i autorsku ekipu ove neobične predstave koja pripoveda o naslovnoj junakinji, primoranoj da se odbrani od muža nasilnika i odlučno uzme pravdu u svoje ruke.

Preporučujemo

Diplomirani dramaturg Ðorđe Kosić je za ostvarenje „Uspavanka za Aleksiju Rajčić" dobio Nagradu Sterijinog pozorja na Anonimnom konkursu za originalni domaći dramski tekst za 2019/2020. godinu.

Foto: Marijana Janković/Narodno Pozorište

Osvešćena tema o nasilju u porodici je opsedala tako mladog autora koji još nema ni 30 leta, i on je na veoma zreo način obradio taj gorući problem u formi post-dramske priče, gotovo eksperimenta.

Glavna i naslovna junakinja kroz monologe i obraćanje publici opisuje anatomiju jednog zločina i vivisekciju razvojne veze i braka sa svojim nasilnikom, koji u početku to nije bio, već je delovao fino.

Kao inspiracija za pisanje ove drame autoru je poslužila knjiga "Zatvorenice - Album ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda" Milutina A. Popovića, objavljena daleke 1898. godine, kao dokumentaristički zapis istinitih priča žena koje su morale da izvrše ubistvo, jer nisu imale izbora.

Pitanje nužne samoodbrane kada žene preuzmu pravdu u svoje ruke, ovde je ipak pomalo gurnut u drugi plan sa zakonske ili pravne strane, više se opisuje, putem netipične dramaturgije, muka i patnja žene koja trpi bol, udarce, maltretiranje, nasilje, dok se na kraju ne odluči da spasi glavu, kada sistem zaštite gotovo da ne postoji. Time predstava opisuje sudbinu jedne od osuđenica -Aleksije Rajčić, kao adaptacija istorijskog trenutka iz spomenute knjige gde žene ubice imaju šansu da ispričaju svoju stranu događaja, da opišu ta jeziva maltretiranja od muževa.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Reditelj Jug Ðorđević je pokušao da od jedne intimne ispovesti napravi stilizovanu predstavu, gde se mračna tematika i mučni događaji prikazuju suptilnije, i tako, primera radi, umesto da muškarac tuče ženu na sceni, on zapravo iskaljuje bes i udara fotelju, što se pretpostavlja kome su udarci bili namenjeni. Time je donekle rediteljsko rešenje ublažilo nasilje i horor koji je junakinja svaki dan morala da trpi...dok se sasvim iznenada nije odlučila da brutalno uzvrati vatrenim oružjem (kubura).

Neoubičajeno koncipiran komad u scenskom izvođenju obojen je folklornim elementima, i tako veći deo glumaca peva u horu, i time se delo pretvara u muzičku dramu, kabare, igrački spektakl manjih razmera. Kroz ples, pesme, stihove, drama se približava stilu koji je nekada imao nemački dramski pisac Bertolt Breht, gde songovi umeju da dominiraju u odnosu na razvoj radnje.

Drama nema uobičajenih dijaloga, sukoba, bazirana je na stihovima koji se rimuju, i tako kroz celu predstavu, odvija se kao nesvakidašnji mračni kabare, sa mnogo različitih umetničkih elemenata.

Glavnu i naslovnu ulogu tumači istaknuta dramska umetnica Vanja Ejdus, koja apsolutno ubedljivo nosi ovu predstavu, jasno dominira u odnosu na sve ostale kolege i učesnike: Iva Milanović, Novak Radulović (Horovođe), Sara Ristić, Nevena Milošević, Vera Zečević, Stefan Živanović, Goran Milošević, Danijela Milošević (Hor).

Gotovo identična tema zlostavljanja žena koje su morale da se odbrane od svojih muževa i leže u zatvoru kao ubice, obrađena je i u hit predstavi "Trpele" Bobana Skerlića, koja se već godinama igra sa uspehom na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Čak je i ta drama napisana prema istinitim svedočenjima osuđenica čije su sudbine verno prenete, tako da sada prestonica ima dva komada koja opominju na stravu i užas nasilja u porodici koji se i dalje nastavlja u Srbiji svake godine.

Predstava je rađena u koprodukciji sa Sterijinim pozorjem i Fondacijom „Novi Sad - Evropska prestonica kulture". U umetničkom timu predstave su - scenograf Andrea Rondović, kostimograf Velimirka Damjanović, kompozitor Nevena Glušica, saradnik etnomuzikolog Danica Krstić, za scenski govor je zadužena Ljiljana Mrkić Popović, dok je poznati glumac Damjan Kecojević potpisao koreografiju, odnosno scenski pokret.

(Telegraf.rs/Tanjug)