Premijera predstave "Ljubav se nosi u tri" u režiji Jelene Bogavac 5. maja

Premijera predstave "Ljubav se nosi u tri" po tekstu Milene Bogavac i u režiji Jelene Bogavac biće izvedena u četvrtak, 5. maja sa početkom u 20 časova u Prvom prigradskom pozorištu - Puls teatru Lazarevac. Prva repriza je zakazana za 9. maj u 20 časova.

Igraju: Maja Jovanović, Mihaela Stamenković, Ana Ćuk, Boba Stojimirović, Jovan Zdravković, Uglješa Spasojević i Predrag Vasić/Danilo Petrović.

Preporučujemo

Za scenografiju je zadužena Nevena Šurlan, za kostim Sonja Kotorčević, za scenski pokret Aleksandra Veljković, za audio/video Igor Marković, za produkciju Prvo prigradsko pozorište - Puls teatar Lazarevac.

Pogledajte najavu:

Reči autorke Milene Bogavac:

"“Ljubav se nosi u tri” je komad o mojoj generaciji, mom gradu i onoj godini kada smo, za Zakon Republike Srbije, zvanično prestali da budemo mladi.

“Život počinje u tridesetoj” – tako se zvao jedan kultni album, koji smo slušali, tokom odrastanja…

I napunili smo trideset.I nije počelo ništa. Niti se išta završilo. Sem što smo, možda, na teži način, naučili da nismo najpametniji, da nismo bitni, da nismo posebni i da nismo potrebni. Svom gradu, svojoj zemlji,

svetu koji smo hteli da promenimo… Pa, čak ni jedni drugima. Jedni smo druge potrošili.

“Ljubav se nosi u tri” je komad o generacijskom očaju i strahu od neuspeha, kao osnovnoj motivaciji za sve naše postupke. Taj strah smogodinama uspešno prekrivali šminkom, davili u u alkoholu, skrivali u

mraku klubova, gubili u gužvi, satirali pornografijom, švercovali ga iza velikih reči, praveći se da je nešto više od straha.

Da je stvar izbora. Ili ideologija.

Tako je „Ljubav se nosi u tri“ komad o svim našim strategijama sakrivanja: o izlascima, ideologiji, noćnom životu, promiskuitetu, mamurluku i spavanju do podne, izbegavanju obaveza i lične odgovornosti, ali

najviše o beskrajnom intelektualiziranju oko ovih poroka, u želji da se generacijski jad predstavi kao postmoderni hedonizam.

Opsednuti ličnom reprezentacijom i fotogeničnim životom, koji se živi da bi se delio na društvenim mrežama, junaci ovog komada, ni sami ne znaju kako i kada su postali anti-heroji.

Njihova dobrota je razorena, a empatija, briga za društvo i probleme zajednice, zapravo je parola.

Bilbord iza koga se nalazi strah.

Možda odrastanje jeste ono što ostaje, iza razočaranja.

Možda bliskost jeste ono što preostaje, iza izdaje.

Ali, likovi ovog komada to još ne znaju.

Oni samo znaju da ne znaju: šta sad?!"

(Telegraf.rs)