Premijera predstave "Romeo i Julija" 3. aprila u Malom pozorištu "Duško Radović"

Premijera predstave za srednjoškolce "Romeo i Julija" biće izvedena u nedelju 3. aprila u 20 sati u Malom pozorištu "Duško Radović". Savremeni prevod koji je uradila Jelisaveta Milojević, delo u novom čitanju i izrazu, režirao je Stevan Bodroža. Dramaturg predstave je Marija Stojanović, scenu potpisuje Milica Bajić Đurov, kostim Milica Kolarić, a koreografiju i scenski pokret Navzati K. Keri. U predstavi igraju Hana Beštić (Julija), Milan Zarić (Romeo), kao i Dušica Sinobad, Jovana Cvetković, Marijana Vićentijević Badovinac, Katarina Dimitrijević, Nikola Kerkez, Nenad Radović i Lazar Maksić.

"Romeo i Julija" Vilijema Šekspira je lektira u srednjim školama, i zajedno sa predstavama "Bura" i "San letnje noći" čini Šekspirovu triologiju u Malom pozorištu "Duško Radović", koja je svojevrstan kuriozitet u kulturnoj ponudi Beograda (i šire). Vanvremenost ovog komada, njegova referentnost na različite epohe i generacije ljudi sadržana je u njegovim arhetipskim temama.

Preporučujemo

Nama je ovom prilikom najbitnija tema međugeneracijskog nepoverenja i kobnog pokušaja kontrole mladih od strane starijih. Uverenje starijih generacija ili generacija roditelja da znaju šta je njihovom potomstvu potrebno i da stoga imaju pravo da potpuno kontrolišu živote mladih, nameću im svoje vrednosti i tako usmeravaju te živote u pravcima koje oni, odrasli, smatraju za poželjne - čest je izvor tragedija.

Uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije, Malo pozorište "Duško Radović" započelo je rad projektu "Romeo i Julija" u septembu 2021. godine. Ideja projekta bila je da se kroz interaktivan rad, srednjoškolci aktivno uključe u kreiranje sadržaja koji su im namenjeni kao i da se podstaknu neke od tema kojima se Šekspir upravo bavi u svojim delima, kao što je adalescenski suicid.

U okviru projekta pored radionica i debata sa učenicima škola, održana su javna čitanja "Romeo i Julija" i "Venera i Adonis".

REČ REDITELjA - Stevan Bodroža

Vanvremenost "Romea i Julije", njegova referentnost na različite epohe i generacije ljudi sadržana je u njegovim arhetipskim temama. Nama je ovom prilikom bila najbitnija ona međugeneracijskog nepoverenja i kobnog pokušaja kontrole mladih od strane starijih. Uverenje starijih generacija ili generacija roditelja da znaju šta je njihovom potomstvu potrebno i da stoga imaju pravo da nameću svoje vrednosti, kontrolišu živote mladih i tako ih usmeravaju u pravcima koje oni, odrasli, smatraju poželjnim je tako često izvor strašnih tragedija. Ova predstava pokušava da raskrinka upravo takva nametnuta pravila koja poput žrvnja mrve mlade ljude, te nametnute ideje da postoji samo jedan ispravan način življenja u kom se unapred zna s kim treba a s kim ne treba ostvarivati odnose, ko je prijatelj, a ko neprijatelj. Pokušali smo da materijalizujemo krik mladih za sopstvenom slobodom, u kojoj se čak i iz mogućih grešaka uči šta život u svojoj suštini jeste za onoga ko taj život živi, umesto za onoga ko pokušava da ga spolja kontroliše i oblikuje. U tom smislu drama "Romeo i Julija" nije samo tragedija sa elementima melodrame, već i duboko filozofsko delo.

Naš cilj nije bio "muzejska" igra Šekspira niti pak njegova potpuna dekonstrukcija i modernizacija. U formi koja je skoro klasična, u kojoj se čuva lepota Šekspirovog stiha, ipak se tragalo za damarima modernosti, upravo u

razumevanju šta ovo delo može da znači mladoj publici danas. A ono što spaja mladu publiku danas sa mladom publikom bilo koje epohe je bunt prema odraslima, prema njihovoj rigidnosti. Iako ova rigidnost svakako dolazi iz

autentične ljubavi i brige, ukoliko ne poštuje granice individue, ona često vodi u tragične odluke i ishode. Pogrešno usmerena i materijalizovana ljubav između roditelja i dece čini sudbine poput Romeove i Julijine mogućim.

Može li se otići drugim putem od onoga kojim su njih dvoje otišli? Poslednji san koji njih dvoje sanjaju zajedno, dok njihove duše lagano prelaze "na drugu stranu" materijalizovan je kao lutkarska predstava u predstavi, u kojoj

njihova priča ima srećan kraj, usled nekonfliktno rešenog problema i uspelog pokušaja razumevanja između dve antagonizovane porodice. U tom smislu, ova predstava je poziv da se roditeljska okrutnost, čiji je cilj zaštita, ukine i pretvori u međugeneracijsko slušanje i solidarnost.

REČ DRAMATURŠKINjE - Marija Stojanović

U vreme neposredno posle velike epidemije kuge, smrtonosne i visoko zarazne bolesti od koje je samo u tom naletu u Londonu umrlo na desetine hiljada ljudi, u pozorištu izmoždenom zatvaranjima, zabranama okupljanja i nesavladivom pošasti koja svakim svojim potezom iznova mrvi sve što je stabilno i poznato, mladi dramski pisac Vilijem Šekspir piše komad o dvoje vrlo mladih i vrlo odvažnih ljubavnika koji jasno osećaju i razumeju da životna sila u njima neće podneti nametnute zabrane i prepreke ma koliko se svi oko njih trudili da ih prisile da se zauvek ponašaju baš onako kako su i oni sami oduvek činili.

U lepoj Veroni iz ove Šekspirove tragedije, u svetu stare, uvrežene i marljivo podgrevane netrpeljivosti i mržnje, svetu punom okoštalih i čeličnih predrasuda, ovo dvoje tinejdžera, iznenada probuđenih do najveće budnosti, jasno i nedvosmisleno osećaju i uviđaju da postoji jedna druga pokretačka sila, ogromna i nezadrživa uprkos stegama vaspitanja, tradicije, društvenog statusa, svega onoga što su generacije i generacije predaka u svoje potomke usađivale kao jedini mogući poredak.

Preuzimajući makar na tren kormilo svoga života u svoje ruke, vođeni žudnjom i hitnošću koja ne zna za premišljanje i dvoumljenje, njih dvoje se upuštaju u borbu protiv svih, u borbu za svet u kome će biti slobodni da nesputano odrastaju, vole koga hoće i budu ono što zaista jesu, umesto onog što su im njihove zaslepljene i međusobno zavađene porodice zadale da budu. Osim što je priča o veoma tragičnoj ljubavi, „Romeo i Julija“ jeste i priča o nerazumevanju, o pogubnom nedostatku komunikacije i saosećanja, o otuđenosti i hladnoći, o nezajažljivoj mržnji, ambiciji i stremljenju ka moći i prevlasti. O pojavama čije su posledice često dalekosežnije i razornije od svake kuge, a čije su žrtve, bez izuzetka, svi.

(Telegraf.rs)