Milan Marić o ulozi u novoj predstavi: Napravio poređenje sa "Nemanjićima", "Tomom" i "Porodicom"

Beogradska scena je tokom novembra bogatija za još jednu predstavu - “Te noći sam je video”, a jedan od glavnih glumaca te istorijske drame Milan Marić za Tanjug kaže da se umetnost i dalje vraća pričama iz prošlosti, a da se time preispituje ono što ljude muči i danas.

Premijera novog komada prema istoimenom romanu slovenačkog književnika Draga Jančara, u režiji Janeza Pipana odigrana je 4. novembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, koje je koproducent sa drugim kućama - Slovensko narodno gledališče (SNG) iz Maribora, Burgteatar iz Beča i Cankarjev dom iz Ljubljane.

Preporučujemo

Marić je za agenciju Tanjug izjavio da je lik Steve Radovanovića, kraljevskog konjičkog oficira, veoma kompleksan.

Do sada u karijeri Marić je uspešno tumačio karaktere koji su na ivici pozitivnog i negativnog, što je dokazao u seriji “Besa” ili mini serijalu “Žmurke”, predstavama “Lorencačo”, “Hinkeman”.

“Ne znam da li bih mogao jasno da definišem svog junaka, da li je on pozitivac ili negativac. U suštini, on jeste i jedno i drugo. On je čovek koji pripada vojsci, dakle čovek hijerarhije. Na taj način gleda na stvari oko sebe i tako ih doživljava", kaže glumac.

Ali, iako njegov lik na prvi pogled rigidan, ima jaka osećanja koja ga vode ka fatalnoj, udatoj ženi Veroniki Zarnik, oko koje se odvija čitav zaplet priče.

“Naravno, taj oficir poseduje emocije, i to kakve. Upravo je tu i glavni sukob gde, zapravo cela ideja čvrsto postavljene hijerarhije kao što je vojna, počinje da se ruši", opisao je težište svoje nove ulooge glumac koji je neverovatan uspeh postigao kao glavni junak filma “Toma”.

Kako je objasnio Marić, prema romanu u pitanju je junakovo sećanje na tu zaljubljenost, ljubav koju je imao sa junakinjom. On priča sa distancom od sedam godina, na kraju Drugog svetskog rata, kao gubitnik, bio je u kraljevoj vojsci, u četničkom odredu.

To je istorijska ratna ljubavna priča, melodrama, žanrovi su koji se prožimaju kroz dramu.

“Od početka mi je bila veoma zanimljiva dramaturgija te dramatizacije romana, koji se bazira na sećanju glavne heroine, a nijednog trenutka ona realno ne progovara. Ona suštinski živi, postoji preko tuđih sećanja, koja nju boje. Slika o Veroniki se i stvara preko tih drugih likova i njihovih doživljaja sa njom. Ta postavka je zaista filmska, jer publika zaključuje o junakinji putem drugih karaktera”, približio je glumac kompleksnost fatalne priče, koja na sceni traje skoro puna četiri sata.

Pripovedanje o Veroniki iz ugla navedenih pet svedoka jesu pet intrigantnih priča - ispovesti, koja se međusobno dopunjavaju i ukrštaju, osporavaju i sukobljavaju.

U najgledanijem filmu u domaćim bioskopima “Toma” Dragana Bjelogrlića, glumac tumači pevača narodne muzike Tomu Zdravkovića, što nas vraća unazad u period od pre nekoliko decenija.

Takođe, igrao je i u istorijskoj seriji “Nemanjići”, i sada se ponovo suočava sa istorijskim temama.

“Mi se vraćamo pričama od ranije tako što preispitujuemo ono što nas muči sada. Ljudi su univerzalni u ovom i onom vremenu. Emocija je emocija sada i tada. Neki krugovi te matrice ponašanja po kojima mi živimo se ne menjaju, da li junaci jašu konja, nose oklop ili imaju android. Iz te pozicije je zanimljivo istraživati epohu, pogotovo onu blisku i baviti se njom”, istakao je Marić, aludirajući i na film “Toma”, ali i mini seriju “Porodica”, gde je tumačio lik političara Čedomira Jovanovića u svetlu događaja od pre 20 godina.

Opet, junak serije “Državni službenik” smatra da, što se tiče žanra u savremenim filmskim i drugim projektima, postoji zaista jako puno tema kojima je potrebno da se autori bave, jer su ovi naši prostori prilično plodonosni za umetnost.

Atraktivnost nove istorijske predstave i ambiciozne regionalne koprodukcije leži u tome da glumci govore različitim jezicima, a veoma lako se sporazumevaju.

“Divno je bilo sarađivati sa slovenačkim glumcima, rediteljem i ostalim umetnicima. Mešanje jezika u ovom komadu je stvarno nešto posebno", kaže Marić, koji je uz Nebojšu Ljubišića bio jedini glumac iz Srbije u tom spektaklu sa jako puno likova na sceni.

Koprodukcije su danas, prema njegovom stavu, posebno regionalne veoma neophodne.

“Ovaj projekat je dokaz da je to veoma moguće i da funkcioniše", kazao je Marić.

Otkrio je da završava snimanje treće sezone serije “Državni službenik”, kao i drugu sezonu krimi serijala “Besa”, a film “Toma” će se pretvoriti i u seriju od barem 10 epizoda.

Takođe, u ranoj fazi razvoja je i film “Kraljević Marko” reditelja Dejana Zečevića, a Marić je viđen za naslovnu ulogu, dakle još jedna epoha.

Iako je veoma angažovan na malom i velikom ekranu, Marić ne zapostavlja pozorište.

Kao stalni član JDP-a, on uveliko radi na novoj predstavi “Alisa u zemlji strahova” Eve Mahkovic u režiji Aleksandra Popovskog, gde su mu partneri - Milena Radulović, Sloboda Mićalović, ponovo - Nebojša Ljubišić, Radovan Raša Vujović, Iva Stefanović, Denis Murić.

Takođe, uskočio je u stariju hit komediju “Hotel 88”, uz dame Tamaru Krcunović i Anđelu Jovanović, sa kolegom Mladenom Soviljem, gde su zamenili Andriju Kuzmanovića i Vladimira Aleksića.

Kaže i da je pozorište tokom istorije preživelo i veće krize od Kovida 19 i ipak je opstalo.

"Potreba za razmenom energije u teatru je mnogo jača od bilo koje epidemije. Sa druge strane, naš odnos prema samoj pandemiji uslovljava način na koji ćemo mi raditi i baviti se teatrom”, podvukao je popularni glumac i naveo da je ceo ovaj period prilično težak za pozorište.

(Telegraf.rs/Tanjug)