Održana premijera drame “Te noći sam je video” u JDP-u: Milan Marić u glavnoj ulozi

Premijera istorijske melodrame “Te noći sam je video” prema istoimenom romanu slovenačkog književnika Draga Jančara, u režiji Janeza Pipana, izvedena je ečeras na velikoj sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

U pitanju je koprodukcija JDP-a, Slovenskog narodnog gledališča iz Maribora, Burgteatra iz Beča i Cankarjevog doma iz Ljubljane, koja je već imala premijeru 24. septembra u Sloveniji.

Jedan od glavnih glumaca ove pozorišne dramatizacije romana, afirmisani umetnik Milan Marić, neposredno pred početak premijere, specijalno za agenciju Tanjug je izjavio da nije siguran kako bi ukratko opisao svoj lik Steve Radovanovića, kraljevskog konjičkog oficira, jer je veoma kompleksan.

Do sada u karijeri Marić je uspešno tumačio karaktere koji su negde na ivici pozitivnog i negativnog.

“Ne znam da li bih mogao jasno da definišem svog junaka, da li je on pozitivac ili negativac. U suštini, on jeste i jedno i drugo. On je čovek koji pripada vojsci, dakle jedan čovek hijerarhije. Na taj način gleda na stvari oko sebe i tako ih doživljava. Zapravo on i sebe sagledava kao deo te velike hijerarhije. Da li je to pozitivno ili negativno, publika je tu da proceni”, zaintrigirao je glumac okosnicu svog (anti)junaka i samu radnju drame.

Ali, iako njegov lik na prvi pogled rigidan, ima jaka osećanja koje ga vode ka fatalnoj, udatoj ženi Veroniki Zarnik, oko koje se odvija čitav sadržaj priče.

“Naravno, taj oficir poseduje emocije, i to kakve. Upravo je tu i glavni sukob gde, zapravo cela ta ideja čvrsto postavljene hijerarhije kao što je vojna, počinje da se ruši. On to više ne može da izdrži. Za hijerarhiju te vrste potrebna je hladna glava. Trenutak u kome upoznaje Veroniku, jeste momenat kada nastaje njegova velika promena”, otkrio je pojedinosti o svojoj ulozi Marić, i kasnije izašao na scenu JDP-a na početak komada.

Predstava od skoro puna četiri sata prati matricu višeslojnog i kompleksnog romana o izvesnoj dami Veroniki Zarnik, ženi retke lepote i veoma neobične sudbine.

Istorijski ratni roman predstavlja priču o ljubavi, lepoti i strasti, u vihoru Drugog svetskog rata, donekle blisko u pojedinim segmentima čuvenoj knjizi i filmu “Engleski pacijent”.

Nestanak junakinje Veronike Zarnik u vrtlogu istorije predstavlja događaj koji pokreće zaplet ovog romana i same predstave, koji se jednim delom odigrava u Vranju i južnoj Srbiji uoči Drugog svetskog rata.

Prva polovina dramatizacije koju je pisao sam reditelj Janez Pipan, pruža težište drame kroz razvoj odnosa oficira i Veronike, čija se ljubav događa iznenada i poprima snažno ubrzanje.

Fragmentarna struktura romana i ove drame ima zanimljiv koncept, jer je pisac osmislio čak petoro naratora, pet unutrašnjih monologa, pripovedača, koji su bili deo života lepe žene: konjički oficir - njen bivši ljubavnik, njena majka, njena služavka koja postaje prijateljica, nemački vojni lekar - njen prijatelj i radnik na imanju njenog muža potajno zaljubljen u nju.

Prvi čin maratonske predstave baca fokus na ljubavni trougao - udata žena, njen ljubavnik oficir i prevareni muž koji sluti šta mu se radi iza leđa.

Reditelj u maniru stare škole standardne postavke komada gradi filmskom brzinom odnos dvoje likova koji veoma munjevito stupaju u vanbračnu vezu, bez mnogo udvaranja ili postepenih koraka.

Time je možda izostala vezanost publike za likove i mogućnost da navija za uspeh te ljubavne veze koja obećava u prvim koracima.

Ipak, kasnije će preseljenje iz Ljubljane u Vranje sve promeniti i poremetiti, što u samoj Veroniki, što u njenom odnosu prema ljubavniku, koji će pokazati prve obrise svoje nasilničke ličnosti.

Mlada žena iz ljubljanskog građanskog društva donekle podseća i na atmosferu “Ane Karenjine” Lava N. Tolstoja, najviše na njenu junakinju koja će otići za drugog čoveka, a koji nije njen zakoniti muž.

Pripovedanje o Veroniki govori se iz ugla navedenih pet svedoka kao pet intrigantnih priča - ispovesti, i ta svedočenja međusobno se dopunjavaju i prožimaju, osporavaju i sukobljavaju.

Komad na sceni deluje kao filmska dramaturgija, pravi scenario od kojeg može nastatii i TV serija, i u tom dinamičnom odnosu raznih likova koji čine svet heroine, oblikuje se melodrama o ženi kojoj je lepota, u isto vreme, najveći dar i najveća kazna.

Atraktivnost predstave i ove ambiciozne regionalne koprodukcije leži u tome da glumci govore različitim jezicima, a veoma lako se sporazumevaju.

Tako će oficir govoriti na srpskom, a junakinja na slovenačkom, i deluje kao da govore istim jezikom, veoma efektno i uverljivo.

Osim Milana Marića, od srpskih glumaca prisutan je uvek odličan Nebojša Ljubišić, takođe član JDP-a, u veoma sugestivnoj i snažnoj ulozi.

Igra zaista ogroman ansambl glumaca, gde je angažovana i čuvena Milena Zupančić, istaknuta slovenačka dramska umetnica, koja je gostovala u produkciji BDP-u na projektu “Cement Beograd”.

Reditelj Janez Pipan očigledno voli opus književnika Jančara, jer je ranijije potpisao i veoma uspešnu scensku postavku romana “Katarina, paun i isusovac na sceni” Drame SNG u Ljubljani, gde je godinama bio uspešan upravnik.

Pisca Draga Jančara (73), smatraju za velikana slovenačke, evropske i svetske literature.

Kritika ga naziva majstorom pripovedanja koji u svojim romanima, novelama, kratkim pričama i dramama govori o dubokim ranama Slovenije i šireg kulturnog prostora - Srednje Evrope.

Dobitnik je dve Sterijine nagrade za najbolju dramu (1982, 1985), i veoma je produktivan kao romansijer, pripovedač, dramski pisac i esejista.

(Telegraf.rs/Tanjug)