Ceca Bojković uoči premijere „Široke zemlje”: Igrala sam majku Bjeli, a sad i njegovom sinu Alekseju

Predstava “Široka zemlja” prema drami Artura Šniclera u režiji Marka Manojlovića otvoriće 26. septembra novu sezonu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, najavljeno je na konferenciji za medije ovog teatra.

Premijera pozorišnog komada bila je planirana za jun kao završetak protekle sezone 2020/2021, ali usled manjih problema, pomerena je za sam početak jeseni.

Glumački ansambl je sačinjen od vodećih i traženih dramskih umetnika - Vojin Ćetković, Marija Vicković, Svetlana Bojković, Irfan Mensur, Petar Benčina, Milica Mihajlović, Milena Vasić, Srđan Timarov, Aleksej Bjelogrlić i Tamara Šustić.

Svetlana Bojković je kratko izjavila da joj se uloga veoma dopala i da joj je zanimljivo što je nekad davno igrala majku Draganu Bjelogrliću u seriji “Bolji život“, a sada tumači majku njegovom sinu Alekseju.

Onda je dodala da njena uloga nije velika, ali da ima šta da se igra.

Reditelj Marko Manojlović, kome je ovo peta predstava na sceni JDP-a, istakao je da je sam proces rada na novom delu bio veoma naporan usled teške situacije sa pandemijom. Zato je posebno zahvalan kompletnom glumačkom ansamblu na strpljenju, što su izneli ovaj projekat, a publika će dati svoj sud.

Manojlović je takođe otkrio da se prvi put u karijeri suočava sa nekim delom Artura Šniclera, što mu je bio poseban izazov, jer smatra da će ovaj pisac tek biti još više otkriven u domaćim i svetskim teatrima. Naglasio je kako je Šnicler pravi predstavnik moderne u dramaturgiji, ima izraženu psihologiju, a sama tema je vrlo kompleksna.

Glavni glumac Vojin Ćetković rekao je o piscu da je uglavnom bio poznat kao autor komedija, vodvilja, a da je ovo veoma ozbiljna socijalna drama.

- Zahvalan sam mladim glumcima ove predstave Tamari Šustić i Alekseju Bjelogrliću što ih jako zanima pozorište, a ne samo televizija. Danas se snima jako mnogo igranih TV serija, a oni su se opredelili za ozbiljno pozorište - primetio je Vojin Chetković.

On je dodao da su smanjili glumačku podelu koja je bila u početku, zbog kovid situacije, a u pitanju je veoma obimno dramsko delo.

Glumac Srđan Timarov izrazio je veliko zadovoljstvo što konačno na istoj sceni sarađuje sa legendarnom Svetlanom Bojković, čime mu se ostvarila današnja želja.

- Predstava me se izuzetno lično tiče, u ovom trenutku moje karijere i života, a time mi se pozorište učinilo još bliskijim.

- Ovde sam naučio da nije važno šta radiš, koju dramu, već sa kim radiš. A sa ovom ekipom bih radio šta god, uvek - zaključio je Timarov.

Milici Mihajlović, članici Ateljea 212, veoma je drago što se nakon duže pauze vraća na scenu JDP i novi komad je opisala ukratko: kako izgleda dekadencija uoči smaka sveta.

Istaknuti umetnik Irfan Mensur je podvukao da nema želju ni nameru za ličnim uspehom svoje uloge, već da mladi i perspektivni reditelj doživi trijumf.

- Ova predstava će biti pravo iznenađenje za pozorišni Beograd - napomenuo je Mensur i pohvalio mlade glumce u podeli i poželeo im dobrodošlicu u JDP.

Austrijski dramski pisac, pripovedač i dramaturg Artur Šnicler (1862-1931) poznat je srpskoj pozorišnoj publici po fragmentarnoj drami “Vrteška”, koja se davno igrala na sceni BDP-a, dok je upravo u JDP-u, na pozornici “Bojan Stupica”, bila izvedena drama “Plava soba” Dejvida Hera, kao direktna adaptacija upravo “Vrteške”.

Ta se komedija do nedavno igrala i na sceni “Boško Buha”, u režiji Darjana Mihajlovića.

Drama “Široka zemlja” nije igrana u Srbiji, a objavljena je pre 110 godina u Berlinu.

Te iste 1911. godine prvi put je izvedena u “Folksteatru” u Beču, a taj komad je tada istovremeno igran na čak devet pozornica nemačkog govornog područja.

Da je reč o značajnom piscu, govori i to da je čuveni filmski reditelj Stenli Kjubrik svoj poslednji, kapitalni film “Širom zatvorenih očiju” (1999), bazirao na Šniclerovom romanu “Novela o snu” (1926).

Šnicler je po obrazovanju bio lekar i pripadnik avangardne umetničke grupe “Mladi Beč”, kao i jedan od važnih autora kolektiva “Bečka moderna”.

Tokom studija pokazao je interesovanje za psihijatriju, a poznanstvo sa slavnim Sigmundom Frojdom imalo je veliki uticaj na njegov književni opus, odakle se iznedrila i spomenuta “Novela o snu”.

JDP je tokom pandemije imao nekoliko premijera, kao što su - “Pučina”, “Moj muž”, “Beogradska trilogija” i “Kaspar”, koji se nalazi u glavnoj selekciji 54. i 55. izdanja festivala BITEF.

(Telegraf.rs/Tanjug)