Od njega su i Ružica Sokić, i Olivera Marković tražile autogram: Šon Koneri očarao naše glumice

Foto: Tanjug/AP, ATA Images, Printskrin: Youtube/BgDragan

Uoči Pozorišnog festivala u Edinburgu, gde je gostovala tada čuvena predstava "Ženski orkestar" u režiji Petra Zeca, u septembru 1991. godine, ekipa ove beogradske predstave doživela je pravo iznenađenje.

Preporučujemo

- Sreli smo Džejmsa Bonda na aerodromu Hitrou! Pravi ženski "stampedo" uputio se kao popularnoj muškarčini Šonu Koneriju - pisala je te godine RTV revija.

Kako dodaju, niko nije primetio da je s njim i njegova druga supruga, Francuskinja, slikarka.

- Nije ni čudo: dama ne izgleda nimalo kao njegove partnerke iz filmova: vremešna je i, zaista, mnogo ružna! Uzalud se probijala i cičala: "Ja sam njegova žena, ja sam njegova žena..."

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by JUGOSLAVIJA / YUGOSLAVIA (@jugoslavija.sfrj)

- Popularni glumac, sada već "oskarovac" i počasni građanin Edinburga, grada u kojem je rođen i gde rado dolazi da igra golf i gleda predstave, podelio je autograme i ljubazno prihvatio poziv da dođe na predstavu "Ženskog orkestra".

- Taj početni impuls nije napuštao našu ekipu. Već prve večeri, na sceni pozorišta "St. Bride's" u Edinburgu zaigrali su i zapevali kao nikad do tada. Na probi, fotoreporteri su opsedali naš ansambl i neumorno slikali Oliveru Marković, Ružicu Sokić, Jelisavetu Sablić, Žiku Milenkovića, Ivanu Žigon, Milicu Isaković, Tihomira Stanića i Zorana Cvijanovića...

- Našoj predstavi posvećena je velika pažnja. Sala sa 400 mesta bila je puna, aplauzi na otvorenoj sceni, ovacije na kraju. Najznačajnije: kritičar najuticajnijeg londonskog "Tajmsa" napisao je superlativnu kritiku, a našu Ružicu Sokić uporedio sa Beti Dejvis i njenom kreacijom Bebi Džejn!... " - navodilo se tada, prenosi Yugopapir.

Ružica Sokić je u ovoj predstavi igrala Patriciju, a predstava u režiji Petra Zeca bila je vrlo hvaljina u svoje vreme. Ono što Anujevo pozorišno delo čini tako prijemčivim za pozorišnu publiku je njegova izvanredna dramska veština, poznavanje zakona scene i humor bez kojeg bi svet njegovog dela bio suviše crn i gorak. Dramsko delo "L’Orchestre" (u prevodu Dragoslava Andrića "Ženski orkestar"), izvedeno je u Parizu, u pozorištu Comédie des Champs-Elysées, 10. februara 1962. To je satirična komedija o jednom omanjem orkestru pretežno ženskog sastava koji svira u banji. Anuj je ovaj komad u svojoj klasifikaciji rasporedio u „škrgutave“.

Sadržaj "Ženskog orkestra" se oslanja na autobiografski element iz Anujevog života. Naime, njegova majka je svirala u orkestru i on je kao dete često sedeo iza scene i pratio probe i nastupe tog orkestra.

Oko 50 godina od prvog izvođenja predstava je ponovo postavljena u Narodnom pozorištu u Beogradu, u režiji Juga Radivojevića.

(Telegraf.rs)