Slavni reditelj Frank Kastorf: "Drago mi je što sam u Beogradu, u pozorištu se osećam kao u tvrđavi"

Frank Kastorf Foto: Tanjug/Rade Prelić

Jedan od najznačajnijih reditelja današnjice Frank Kastorf režiraće početkom juna sledeće godine predstavu u Beogradskom dramskom pozorištu, podelio je danas sa novinarima dobro čuvanu tajnu u proteklih nekoliko dana direktor BDP-a Jug Radivojević.

Preporučujemo

Kastorf se smatra jednom od ikona Bitef festivala a njegove predstave koje su igrane u Beogradu su u "U Moskvu u Moskvu" koja je trajala četiri sata ", "Tri sestre" i "Seljaci".

Kastorf je 25 godina bio upravnik Folksbine u Berlinu, koje je u tom periodu dobilo epitet najboljeg pozorišta na svetu.

Radivojević je novinarima u BDP-u naglasio da je u razgovorima sa Kastorfom naglasio da su pozorišna postavljanja dela Fjodora Mihailoviča Dostojevskog među najboljima u Evropi.

- Razgovarali smo o Dostojevskom...O Danteovoj ''Božanstvenoj komediji''...Možda i dela našeg nobelovaca Iva Andrica budu interesantna za našeg gosta iz Nemačke. Nemamo zaoukružen spisak dela koje bi Frank postavio. On je majstor za klasike ali videćemo. Možda na scenu BDP-a postavimo neko delo savremenog autora... - kazao je Radivojević.

Najzaslužniji za dolazak slavnog reditelja u Beograd je srpski scenograf Aleksandar Denić koji je izrazio veliko zadovoljstvo što će i u Beogradu raditi sa Kastorfom.

- Radili smo zajedno u Nemačkoj i važno nam je to pozorište koje stvaramo zajedno . Verujem da će publika u Beogradu prepoznati naše kreativne namere u teatru - kazao je Denić.

Kastorf je bio veoma raspoložen za razgovor sa novinarima u kojem je pričao o fudbalu u pozorištu, kapitalizmu, Beogradu...

- Emigrirao sam iz Berlina u Beč zbog pandemije. Pitanje pandemije je pitanje pogleda na svet u Berlinu. Ko ima kritičan stav oko dešavanja u pandemiji upoređuje sa sa ljudima koji negiraju Aušvic. Problmatično je biti u Berlinu i ako imate drugačiji stav o istoriji koja se desila u Beogradu - kazao je Kastorf.

Frank Kastorf Foto: Tanjug/Rade Prelić

Slavni reditelj se juče prošetao po Beogradu, video tragove bombardovanja 1999. godine, obišao spomenik Gavrilu Principu.

- Nije važno samo pitanje da li NATO sme da bombarduje neku zemlju, već da li su Nemci naučili nešto iz svoje istorije - kaže Kastorf.

Za njega je kako kaže blagodet uteći iz Berlina u ovom momentu.

- Drago mi je što sam u Beogradu sada, baš kao što mi prija da budem u Beču gde ljudi nisu izgubili smisao za humor. U pozorištu se osećam kao u tvrđavi koja je izdvojena iz sveta pa će tako nadam se biti i u Beogradu - kazao je Kastrof i citirao Bertholda Brehta koji je govorio da je potrebno više fudbala u pozorištu.

- U redu je čitanje sa papira, ali u pozorištu je najvažnije meso. Zato je ta strast koju izaziva fudbal potrebna pozorištu - kazao je Kastorf.

Frank Kastorf Foto: Tanjug/Rade Prelić

Kako kaže za njega je pozorište mesto oslobođeno straha i taj luksuz je mogao sebi da priušti i u Istočnoj Nemačkoj gde je živeo u vreme hladnog rata.

- Šiler je jednom kazao da je pozorište mesto gde čovek slobodno može da se igra. Kada je čovek slobodan on se igra. Pozorište je prostor bez straha. U pozorištu su se ismejavali političari od davnina iako je to nekada bilo zabranjeno. U Parizu je tim zabranama prkosio Molijer i za za mene je on hrabar čovek -rekao je Kastorf.

O budućnosti umetnosti i pozorišta nakon pandemije nemački reditelj kaže da je teško proceniti šta će se događati nakon zdravstvene krize u kojoj su nemački teatri bili predugo zatvoreni.

- Naučnici i intelektualci koji imaju različito mišljenje od službenog stava nemačke Vlade, stavljaju se na crnu listu. čak su i iz socijalističkih partija u nemačkoj tražili da se takvim ljudima zabrani zanimanje.

Frank Kastorf Foto: Tanjug/Rade Prelić

- Spadam u umetnike koji imaju potrebu da kažu da je nešto belo, kada svi ostali govore da je crno - istakao je Kastrof i dodao da priprema premijeru komada po delu nobelovca Petera Handkea u Burg Teatru.

- Handke je omražena osoba u Austriji, Nemačkoj i zapadnoj Evropi. Pobegao je u Pariz jer se tamo može bolje živeti nego u Berlinu i Beču. Napisao je komad o Čehu iz Pumpoleca koji se nalazi na granici sa Slovačkom i Mađarskom. Njegov junak Zdenjek se na jednom trgu u Pragu polio benzinom i zapalio - kazao je je Kastrof.

(Telegraf.rs/Tanjug)