Šta će biti sa pozorištem nakon korone? Umetnici neće predugo sedeti mirni

Novo digitalno izdanje Filozofskog teatra, održano na Jutjub kanalu Bitef teatra, posvećeno je pozorišnom životu i društvu uopšte nakon pandemije korona virusa, o čemu je dramaturškinja Maja Pelević razgovarala sa pozorišnom rediteljkom Anjom Sušom, koja trenutno živi i radi u Stokholmu.

One su sinoć govorile o tome koliko će i da li će pandemija novog korona virusa promeniti pozorište, a i samo društvo, da li prisustvujemo svojevrsnom seljenju kulture na internet, šta će se dalje događati sa građanskim (ne)slobodama i da li je ovo možda početak scenarija za neku buduću distopiju gde će globalni nadzor biti mnogo jači i efikasniji…

Preporučujemo

- Pozorište jeste klasna privilegija, i pre ove krize bilo je u veoma problematičnoj poziciji. Počev od same činjenice da se blisko povezalo s državom kao takvom i sa državnim strukturama, kao i da je potpuno pristalo na tu tržišnu utakmicu u kojoj je umetnost počela da se meri nekakvim tržišnim parametrima… - smatra Suša.

Ona dodaje da u Srbiji, na sreću još uvek nema klasnih podela u pozorištu, ali da u nekim država, poput Švedske u kojoj živi se tačno zna koja publika ide u koja pozorišta.

- Onda to implicira i određenu vrstu repertoara, jer naravno uprave tih pozorišta ''igraju na sigurno''. Grozim se te ideje sigurnosti i bezbednosti kada je umetnost u pitanju. Kada sam bila upravnik radila sam sve suprotno tome, zbog čega verovatno više i nisam - kaže rediteljka.

Ona dodaje da je upravo rizik taj koji je neophodan za umetnost, da "pozorište traći rizik i rizično ponašanje".

- Zato mislim da umetnici neće previše dugo sedeti i mirovati, čak i ako budu uvedene mere socijalnog distanciranja, jer je to duboko protivrečno istinskoj prirodi onih koji se umetnošću bave - iskreno - smatra Suša.

Foto: Pexels

Gledajući optimistično, ova situacija bi po njenom mišljenju mogla da razbije tu „okoštalu ideju institucionalnog pozorišta koja se začaurila i bistvovala u većem delu Evrope dobar broj godina.

- Kultura je iz sfere rizika i otkrivanja, prešla u sferu festivalizacije, ja sam protivnik i kulturne industrije i festivalizacije kulture, jer mislim da je to neka vrsta brendiranja kulture koja je u skladu sa neoliberalnom paradigmom kojoj se iz dna duše protivim - ističe Suša.

Cela situacija u kojoj se svet nalazi zbog korona virusa Suša i Pelević vide kao jedan parekselans državni eksperiment.

- Mislim da sve države eksperimentišu sa svojim građanima. Svaka na svoj način iz različitih motiva. Neke države na taj način isprobavaju limite svoje moći, neki diktatorski režimi na ovaj način učvršćuju svoje pozicije - paradoksalno je koliko Donaldu Trampu raste popularnost uprkos budalaštinama koje izgovora svakodnevno, zanimljivo je kako taj totalitaristički mehanizam funkcioniše - kaže Suša i dodaje da sve države imaju centralizovanu vlast bez obzira što to neke pakuju u retorike koje su demokratske...

Foto: Pexels/Pixabay

- Zapravo u ovom trenutku svuda država ima apsolutnu moć i vlast nad građanima - kaže Suša.

Govoreći o stanju u kulturi i ekonomskoj krizi koja će sigurno nastupiti nakon epidemije, ona kaže da se možda izrode novi načini rada u pozorištu, da je svesna krize koje će nastupiti, ali da nikako ne smatra da može da dođe do "smrti pozorišta".

- Kresanja budžeta su se događala i pre deset godina dok sam ja živela u Beogradu i već tada je postalo očigledno da kultura ima sve manje značaja u srpskom društvu. Nekako su to svi pomirljivo prihvatili i pokušali da nađu svoje mesto u tom sistemu. Ne zavisi sve od države, zavisi i od nas posmatrača koji smo povremeno i akteri - kaže ona.

Foto: Pixabay/HolgersFotografie

Veruje da će veliki reset koji bude nastupio nakon ove situacije možda dovesti do promišljanja o strukturama moći koje okružuju umetnost.

- Možda će se pokazati da kultura i nije toliko u njihovom vlasništvu koliko smo mi mislili. Možda će se pojaviti neki novi oblici koji nemaju veze sa onlajn i digitalnim, već koji će imati veze sa zajednicom i njoj će se obraćati. Ja se tome nadam i mislim da bi to imalo jedino smisla - kaže Suša.

No, prema njenom mišljenju, pozorište ne može odmah da reaguje, već je potrebna izvesna distanca i promišljenje.

Foto: Pexels/Pixabay

- Mislila sam da ću mnogo toga uraditi u ovoj izolaciji, ali teško je biti kreativan. Trenutno se usmerava naša kreativnost u puko preživljavanje. Izuzetno sam kreativna u dezinfikovanju svega... Postoji ta poznata teza od pre milion godina - da kad se društvo ubrzano teatralizuje, pozorište kaska - kaže rediteljka.

Ona dodaje da je umetniku potrebno vreme da bi napravio nešto zaista relevantno, da zauzme neku distancu, da porazmisli, pre nego što ispolji tu kreativnost za koju je ipak potreban miran um, posebno stanje duha.

- Mnogi vrše pritisak na umetnike da oni imaju obavezu da sada budu kreativni, da time potvrđujemo svoju relevantnost, ali ne mislim da se to mora, već da će mnogi tek kasnije reagovati - kaže ona.

Budućnost je, prema njenom mišljenju, možda sada teško zamisliti, možda nemoguće, ali to ne znači da ne treba da se potrudimo.

(Telegraf.rs/Tanjug)