Rade Šerbedžija: Uvek sam bio "prokleti romantičar", pa i po cenu upale pluća

Glumačkom bardu Radetu Šerbedžiji sve se, nekako, u životu dešavalo pre i posle kiše. Nakon filma Milča Mančevskog "Prije kiše" otisnuo se u SAD, pre nekoliko godina sam je objavio autobiografske zapise pod nazivom "Poslije kiše", a između dva pljuska tekle su i pripreme za premijeru predstave "Ko se boji Virdžinije Vulf" Edvarda Olbija, na Malom Brionu - rađene u koprodukciji njegovog teatra "Ulisis" i Beogradskog dramskog, u režiji Lenke Udovički.

- Pa, ima tu neke simbolike, ja, lično, volim kišu. Nekada, kao mlad momak, sećam se kako smo lumpovali po autobuskom kolodvoru u Zagrebu, i kako smo se do pasa skidali i trčali. A jesen je već bila. Tako sam jednom dobio i upalu pluća, završio u bolnici. Ima kiša nešto romanično u sebi, a ja sam prokleti romantičar. Uvek  - priča sa osmehom Rade Šerbedžija u intervjuu za "Novosti".

Preporučujemo

Igrali ste Džordža u Olbijevom komadu 1990, u režiji Dušana Jovanovića, baš na sceni BDP. Da li se vaš odnos prema ovom liku promenio?

- I onda sam voleo taj komad i pisca kao što ga i danas volim. Nisam bio mlad glumac, imao sam 44 godine, mogao sam igrati Džordža. Naravno, sada sam još iskusniji da otkrivam neke druge stvari koje tada nisam, a to je tako u teatru. Međutim, razlog zašto sam hteo da ga igram danas jeste to što ga nisam izigrao. A toliko je divan, i karakteri i cela drama. Odigrali smo ga svega petnaestak puta.

Rade Šerbedžija Foto: ATA Images

Čini se da smo danas kao društvo još dublje zaronjeni u tu priču. Uveliko živimo u vreme liberalnog kapitalizma i svega što on nosi...

- Tako je, ali i taj komad je svevremen: toliko bogat, savršen. Fantastična literatura, a ume i da zabavi publiku, jer je Olbi duhovit pisac. Humor je vrlo važna stranica u njegovim dramama. Kao i ovaj poslednji komad, koji je napisao nekoliko godina pre smrti, o kozama. Zove se "Koza ili ko je Silvija".

U Jovanovićevoj režiji partnerka vam je bila Mira Karanović, sada Katarina Bistrović Darvaš, koja važi za jednu od najboljih zagrebačkih glumica. Obe igraju Martu...

- Mislim da su vrlo različite. Mira je jedna snažna glumica, temperamenta, jaka osoba. A Katarina je potpuna suprotnost Miri. Ali, ovo je toliko sjajan komad da ga mogu različiti glumački karakteri igrati s različitih pozicija.

Radujete li se dolasku u Beograd? Od 8. oktobra "Ko se boji Virdžinije Vulf" biće na stalnom repertoaru, i to baš Beogradskog dramskog?

- Izuzetno se veselim dolasku u Beograd sa ovom predstavom, kao što sam uživao sad kad smo bili sa "Antigonom". Veliki je to uspeh bio, a ja sam znao da će to tako i biti. Beograd ima toliko sofisticiranu, otvorenu pozorišnu publiku, visokog ukusa i nivoa. Veoma sam srećan zbog saradnje sa BDP, nadam se da ćemo opet raditi nešto zajedno.

Sa svojom velikom porodicom, pre tri dana ste proslavili 73. rođendan. Vaš otac je doživeo 103 godine. U čemu je tajna dugovečnosti Šerbedžija?

- Valjda ima neke genetike tu, mada, majka je umrla sa 76 godina, dobila je kancer. Ali, da, sa Šerbedžijine strane svi su dugovečni.

Video: Predstava puna strasti, pakosti i beznađa: "Ko se boji Virdžinije Vulf" izvedena na Brionima

(Telegraf.rs/Večernje novosti)