Do Beograda je stigao bos, putem punim trnja. I vinuo se do zvezda: 4 godine bez Đuze Stojiljkovića

Legendarni glumac Vlastimir Đuza Stojiljković preminuo je na današnji dan pre tačno četiri godine, ostavivši iza sebe bogatu biografiju, mnoštvo čuvenih uloga, ali i tešku životnu priču.

Popularnost mu je donela uloga u filmu "Ljubav i moda", za koji je otpevao čuveni hit "Devojko mala”, a njegova najpoznatija uloga bila je u tv seriji "Pozorište u kući". Rodoljub Rođa Petrović i njegova familija bili su deo svih naših porodica, a u mnoge večeri gledaoci su uplovili pevuckajući: "Još jedan prođe dan, uzburkan k'o more".

Preporučujemo

Profesionalnu karijeru je započeo 1951. u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP). U BDP je radio do 1968, nakon čega je prešao u Atelje 212. U BDP se vratio 1978. i ostao tamo do 1985, kada je ponovo prešao u Atelje 212, u kom je igrao do penzionisanja 1995. Igrao je više od 130 pozorišnih uloga.

Kako veliki glumci nikada stvarno ne odlaze, gledaoci će uskoro ponovo moći da ga gledaju u seriji "Srećni ljudi" kao konta Maria Marka del Tintoreta iliti prevaranta Marinka Bidžića.

Đuza je rođen je u Ražnju u okolini Niša, a imao je samo 12 godina kada su mu Nemci oca odveli u zarobljeništvo. Sa majkom učiteljicom živeo je teško, u trošnom školskom stanu.

Sa svega 16 godina otišao je na Ujedinjenje saveza antifašističke omladine Srbije, potpuno bos. Od Niša do Beograda išao je golih nogu.

- I dalje sam bio bos. I tako danima. Preko planine Radan za Lebane, pa odatle za Leskovac. U međuvremenu smo svi postali bosi. Tabani su mi puni trnja. Nekako sam se i na to privikao. I nije bilo strašno u toku dana dok smo išli. Valjda zagrejan, pa nisam ni osećao bol. Ali, ujutru, kada se probudim, kad se tabani ohlade, nisam mogao ni da stanem na noge. Jedva sam se uzdržavao da ne jauknem kada su me drugovi uspravljali i primoravali da stanem - prisećao se Đuza u jednom trenutku.

Ono što ga je posebno bolelo jeste činjenica da nije imao dece, ali smatrao je da ona samo prave probleme.

Đuzina poslednja uloga na filmu (2015) Printskrin: Youtube/Petar Sumonja

- Kada sam sebe upitam šta mi znači Beograd, dođem do toga da je odgovor - ništa. Kada ne radim, prošetam malo, popijem negde kafu. Nemam dece. Ona mogu da naprave velike probleme, ali ipak daju i povoda da možeš da brineš. Produžetak vrste, šta ja znam. Mislim da je najteže, bar meni, biti sam. Kada mi je umrla žena Olgica Stanisavljević, preselio sam se u stan preko puta našeg, jer u njega više nisam mogao da uđem. Olgica i ja bili smo zajedno još iz gimnazije. Ne postoji prva, druga ili treća ljubav, postoji jedna koja se pretvara u veliko prijateljstvo. Inače, ako toga nema, to i nije bila ljubav - govorio je Đuza, koji se kasnije oženio i po drugi put.

Umeo je da govori da su mu najbolje ležale uloge "gubitnika", jer nikada nije voleo da se "trsi i busa", kao i da samo budale misle da su važne.

Preminuo je u Beogradu 17. juna 2015. godine.

(Telegraf.rs)