Album koji vredi spasiti od zaborava: COD - "Bijeli bagremi", priča iz nekadašnje sarajevske pop-rok škole

Nekada su razna druženja mladih ljudi bila gotovo nezamisliva bez gitare i onog zajedničkog horskog pevanja, a u takvim situacijama na repertoaru bi gotovo uvek bile pesme koje svi znaju.

Preporučujemo

Jedna od tih bila je i "Denny", grupe COD, koja je sigurno jedna od najpoznatijih laganica jugoslovenske rok muzike, a priča o albumu na kome se nalazi ide ovim redom.

Na samom početku sedamdesetih godina u Sarajevu je radila grupa Orion 6 u kojoj su svoje muzičko znanje pekli i klavijaturista Nenad Jurin, gitarista Džemal Novaković i bubnjar Miro Oberan. Svirali su obrade kompozicija svetskih grupa poput Uriah Heep i Led Zeppelin i čekali neku priliku koja bi im pomogla da se makar u Sarajevu malo više čuje o njima. Ta prilika se ukazala kada su dobili poziv da nastupe na koncertu u Skenderiji koji su organizovali Indexi povodom desetogodišnjice njihovog rada ali je tu iskrsao mali problem jer nisu hteli da nastupe pod starim imenom s obzirom da im se nije dopadalo. Nenad Jurin je tada živeo u centru Sarajeva, na Marin Dvoru, pa je ostatak ekipe došao kod njega i tu pada dogovor da ime promene u COD. Kako danas ima nekih netačnih objašnjenja u vezi značenja njihovog imena, istina je da je to skraćenica od Cash On Delivery - isplata na ruke.

U tom periodu pridružuju im se basista Ivica Propadalo, saksofonista Izidor Kajić i pevač Petar Kenjić Pešo.

Kako su na tom prvom nastupu u Skenderiji dosta dobro prošli, vrlo brzo su dobili ponudu da na velikoj turneji prate Kemala Montena, Zdravka Čolića i Maju Odžaklijevsku.

U uvodnom delu programa izvodili su tadašnje poznate svetske rok kompozicije i svuda bi pokupili simpatije publike.

U leto 1973. godine uz Indexe i Vladimira Savčića Čobija svirali su dvoipomesečnu tezgu u Baškoj Vodi, a po povratku u Sarajevo došlo je do personalnih promena. S obzirom da je pevač Selver Brdarić, koji je već nastupao sa nekim sarajevskim grupama, bio komšija Miri Oberanu, pozvali su ga da im se pridruži oduševljeni njegovim pevanjem jer je sa velikom lakoćom dostizao pevačke visine Iana Gilana, što im je omogućilo da u svoj repertoar ubace više kompozicija grupe Deep Purple, no da bi ova priča bila potpuna, za trenutak se moramo vratiti u šezdeset godine.

U drugoj polovini te decenije u Zenici postoji grupa Plameni dječaci u kojoj talentovani momčić po imenu Enes Bajramović svira gitaru ali kako je još uvek veoma mlad, majka mu ne dozvoljava da na njihovim nastupima ostane duže od 22 časa, pa su se momci iz grupe snašli tako što su angažovali još jednog gitaristu koji bi ga zamenio kada on mora da ide kući. Kada je Enes u prvoj polovini sedamdesetih došao u Sarajevo kako bi studirao Muzičku akademiju, neko vreme je svirao u grupi Rok u kojoj je tada bio i Ipe Ivandić, a potom je u legendarnoj "Parkuši", kafani u kojoj su se okupljali sarajevski muzičari, pao dogovor da se priključi grupi COD i zameni Ivicu Propadala koji je u međuvremenu prešao u Tešku industriju, o čemu mi je jednom prilikom govorio Džemo Novaković:

Za sve je "kriva" ta sarajevska kafana "Parkuša" gdje su se sastajali muzičari. Tu su uglavnom svi dolazili, pa nam je Enes govorio da bi volio s nama svirati, a dogodilo se da je tada Ivica Propadalo prešao u Tešku industriju, pa je tako '74. godine Enes došao kod nas. Tada smo počeli da radimo naš repertoar, dakle pjesme "Dođi mi na čaj", u kojoj su nam bek vokale pjevale Jadranka Stojaković i Jasna Gospić, a tu je bio i odlični flautista Tomislav Videc, a potom je došao "Ciciban" i ostale kompozicije koje su snimljene do '76. godine. Mogu reći da je to muzički bila definitivno najjača postava grupe COD, nema se tu šta pričati. Te '76. odlazimo u Zagreb da bi snimili pjesme "Novi štos" i "Nisi mala beba" i sad, ovo će ti biti interesantno: napravimo probu, odsviramo kompoziciju "Novi štos" i to ostane kao gotov snimak. Tu u Jugotonu za miks pultom su bili Nikola Borota i Hrvoje Hegedušić i to je sve bilo gotovo očas posla.

Enesovim dolaskom grupa nije samo dobila talentovanog instrumentalistu (u tom periodu počeo je svirati trombon u plesnom orkestru RTV Sarajevo), već i autora koji im je omogućio da se konačno značajno pomere napred. Pesme sa njihova prva tri singla "Dođi mi na čaj", "Ciciban" i "Novi štos" odmah postaju veliki radijski hitovi, a ovaj poslednji prodat je čak u dijamantskom tiražu.

Autor tih kompozicija bio je Enes, dok je tekstove pisao Ranko Boban.

Ipak, kada su muzički izvođači u pitanju, vrlo često se ne slažu mišljenja kritike i publike, pa je tako bilo i ovog puta. Ako se dobro sećam, Dražen Vrdoljak je njihove pesme nazvao "humpa-cumpa" muzikom, aludirajući na često ponavljajuću ritmičku strtukturu njihovih kompozicija i uopšte, kritika im nije bila naročito naklonjena za razliku od njihove mahom tinejdžerske publike pa je grupa, bez obzira na komercijalni uspeh, počela da se osipa. Nenad Jurin prelazi u Indexe, Enes Bajramović u Ambasadore, dok je Novaković na kratko postao član prateće grupe Nede Ukraden.

Enes se u grupu vraća krajem 1976. godine pa potom kreću turneju po Sovjetskom Savezu, sa njima su takođe Zdenka Kovačiček i Sabahudin Kurt. Po povratku spremaju svoj prvi album "Dođite na čaj", koji je 1977. godine objavio Jugoton, a svirala je postava koja je bila značajno izmenjena: Enes Bjramović - gitara, Selver Brdarić - vokal, Darko Arkus - klavijature, Izidor Kajić Kaja - bas gitara, saksofon i Izet Hajdarević Zoo bubnjevi. I ovoga puta muziku za sve pesme napisao je Enes, većinu tekstova Ranko Boban, a svakako je vredna pomena i činjenica da su i ovde nastavili saradnju sa dizajnerom Draganom S. Stefanovićem koji je radio omote i za sve njihove prethodne ploče na 45 obrtaja. Ovaj LP bio je nastavak onoga što su publici ponudili na njihova tri singla (tu se našao i njihov prvi hit "Dođite na čaj") ploča samim tim kod publike prolazi prilično dobro, dok su mišljenja kritike bila podeljena. Dok su jedni pisali da su to "pesme dugih naslova za kratko pamćenje" ("Sve bih dao da mi kažeš da još za nas ima nade", Naša ljubav trajala je kratko, jer već sutra si se meni nasmijala slatko", "Ljubav što sam imao, sad sam izgubio svu") bilo je i onih koji su bili manje oštri, a među njima našao se (začudo?) i Pera Luković koji je napisao da je "najbitnije da COD znaju šta žele, imaju svoj put, i konačno - stil".

Možda je Luković, koji je sa svojim recenzijama mnogim grupama i izvođačima tadašnje druge i treće (a vrlo često i prve) jugoslovenske rok lige prilično zagorčao život tada video nešto što drugi nisu, a to "nešto" dolazi već sledeće '78. godine sa albumom "Bijeli bagremi".

Ovu ploču spremali su veoma ambiciozno, želeći da se konačno oslobode epiteta tinejdžerske grupe sa lakim pop hitovima.

Na prvom mestu, prekinuli su dotadašnju saradnju sa tekstopiscem Rankom Bobanom (saradnja sa Draganom S. Stefanovićem je nastavljena i on je uradio zaista dopadljiv omot), pa su tekstovi na ovom LP-iju izašli iz pera proverenih pesnika toga vremena kao što su Duško Trifunović, Maja Perfiljeva, Mišo Marić, dok je četiri pesme Bajramović napisao u saradnji sa poznatim sarajevskim muzičarom Goranom Kovačevićem među kojima je i "Denny".

Kada gledam tvoje lice

Uvijek osjetim vedrinu

Koju nosi ljetna noć

Dodirnem li tvoje ruke

Uvijek osjetim toplinu

Koja mi je dala moć

Kad nas napuste voljena

Sve radosti iz mladosti

Čak i kada bude teško

Sve do kraja svog života

Od tebe neću poć'

I kad dođe dan, naš zadnji dan

Kad prođe san, nas zadnji san

Kad nemiri budu dio nas

I kada nam kucne zadnji čas

I tada ću, Deni, kao i sad

Da te volim ja

Kad nemiri budu dio nas

I kada nam kucne zadnji čas

I tada ću, Deni, kao i sad

Da te volim ja

Ova kompozicija ubrzo postaje veliki hit, a na albumu se nalaze i druge dopadlive pesme među kojima je i jedna koja je nastala iz Enesove saradnje sa Duškom Trifunovićem:

Neću više da se

igram s tobom

nešto mi je

drugo na pameti

Čini nešto

od života svoga

budi jača

pa mi se osveti

Dosjeti se

svake moje mane

svega što si

nekad znala kleti

Naljuti se

kad pomisliš na me

budi jača

pa mi se osveti

Zaboravi da te

volim žarom

od koga se

može umrijeti

Obraduj me

samo jednim darom

budi jača, budi jača

pa mi se osveti

Pored ovih, na ploči se nalaze i kompozicije koje su imale za cilj da naprave otklon od epiteta grupe sa lakim hitovima koji ih je pratio, a jedna od tih je plod Bajramovićeve saradnje sa sjajnom Majom Perfiljevom:

Ja nekad sam čuo šapat trava

i šutnja s njom bila je lijepa

i slutio sam nekada davno

pored nje da sam

sasvim blizu zvijezda

Ja ne znam više ni da li je volim

svejedno mi je to što je nema

svejedno mi je i ništa

me više ne boli sad

prazno je srce, pusta je pjesma

I zvao sam vjetar da donese

miris te kose i dodir njen

i bio sam ludo njom zanesen

a danas živim sam bez nje

Moj život je opet obična priča

gluho je srce za šapat trava

a zvijezde su hladne

i beskrajno dalek je njihov sjaj

opet sam tih, miran i sam

U ovoj kompoziciji možda su najviše došle do izražaja čudesne vokalne sposobnosti Selvera Brdarića pa s jedne strane možemo pomisliti da je prava šteta što nije radio sa nekom grupom gde bi sve to možda bilo još upečatljivije ali opet čini se da je, posmatrajući tu boju glasa i uopšte njega kao ličnost, on ipak bio kao stvoren za grupu COD.

Interesantno je da je ponajbolja kompozicija na albumu upravo ona naslovna, a ispod nje nama Enesovog imena, što je gotovo jedinstven slučaj kada je grupa COD u pitanju.

Naime, autor muzike za kompoziciju "Bijeli bagremi" je sarajevski muzičar Žarko Šipka, dok je tekst napisao legendarni profesor sarajevske Treće gimnazije Slobodan Đurasović.

Kada bih mog'o iz prošlog

oživjeti nešto po želji

jedino što bih htio

to su bagremi bijeli

Ovo je samo želja

prošlost je bašta bajna

svi priču htjeli bi čuti

al' to je moja tajna

Ti si bila moja rijeka

ti si bila moje tijelo

ti si bila bagrem sneni

s kog' padaše lišće svelo

kao veo oko nas

Ova pesma za mene je nešto posebno, mislim da je zaista sjajna i ona na neki način nosi upečatljive i tužne sudbine njenih autora.

Žarko Šipka je poginuo još prvih dana rata u Bosni, 1992. godine, dok je legendarni Đuras izvršio samoubistvo 28. marta 2003. godine.

Baš zbog toga, dok slušam ovu kompoziciju uvek se setim onog "Sarajeva sa starom dušom", setim se grada na Miljacki prepunog neke posebne topline i ljubavi. Iako je Đuras donekle radio "u ilegali" kada su tekstovi u pitanju, napisao je zaista mnogo toga za brojne izvođače, posebno one iz Sarajeva. Što se Žarka Šipke tiče, da je komponovao samo muziku za čuvenu "Sve smo mogli mi" Jace Stojaković, opet bi zauvek ušao u legendu.

Iako je album "Bijeli bagremi" ambiciozno rađen, ipak nije ispunio očekivanja pa grupa COD nakon još dva singla definitivno prestaje sa radom, no bez obzira na to, smatram da je ovo ploča koju svakako vredi sačuvati od zaborava.

Enes Bajramović je preminuo 25. marta 2006. godine;

Selver Brdarić je preminuo 5. novembra 2010. godine;

Goran Kovačević, koautor sjajne laganice "Denny", preminuo je 9. marta 2014. godine.

(Telegraf.rs)