Album koji vredi spasiti od zaborava: Porodična manufaktura crnog hleba - "Stvaranje", dragulj domaće scene

Kao nekom ko je još od osnovne škole obožavao akustičarsku muziku, sigurno je da je grupa S vremena na vreme za mene uvek imala poseban značaj. Uostalom oni su, pored dueta Vlada i Bajka, bili prvi izvođači tog muzičkog žanra čije su se ploče našle u mojoj kolekciji. Malo kasnije i neki drugi su došli na red, pomenuću ovde samo neka od tih imena: Srđan Marjanović, Trio DAG, Jadranka Stojaković, Buco i Srđan, Grupa Maj, Zajedno, Ganeša i naravno grupa Suncokret sa čijim se raspadom u drugoj polovini sedamdesetih godina i završio taj prvi talas domaće akustičarske muzike.

Preporučujemo

Ako me sećanje služi, negde početkom srednje škole kod jednog dosta starijeg drugara čuo sam grupu koja je imala vrlo čudno ime: Porodična manufaktura crnog hleba.

No nije samo njihovo ime bilo neobično.

I muzika koju sam tada čuo bila je nekako drugačija i to mi se odmah dopalo.

Pokušao sam posle da pronađem njihov LP, ali to je već malo teže išlo. U prodavnicama ga nije bilo pa nisam imao ideju kako da dođem do te ploče. Kod pomenutog prijatelja jedino sam je i video, mada sam tada znao svakog iz najbliže okoline ko je imao bilo kakvu kolekciju ploča.

Malo kasnije skupio sam hrabrost i pitao ga da li bi hteo da proda taj album, ali on se nećkao i tek posle mnogo ubeđivanja pristao je na zamenu pod uslovom da dobije dva LP-ija koje sam odabere u mojoj kolekciji.

Nisam bio baš oduševljen njegovim predlogom, ali bolje rešenje nisam imao i tako se jedini album Porodične manufakture crnog hleba čiji je naziv "Stvaranje", konačno našao u mojoj kolekciji.

Oni su jedna od prvih, ako ne i prva, akustičarskih grupa koja je osnovana još davne 1968. godine u Beogradu.  Ključna ličnost ove postave bila je Maja de Rado koja je svirala dvanaestožičanu gitaru, bila glavni vokal, ali je i napisala većinu pesama koje su bile u njihovom repertoaru. Interesantno je da su ideju za ime dobili jer su Maja i dvojica članova grupe - Jugoslav Vlahović (prim i akustična gitara) i Slobodan Kuzmanović (akustična gitara), bili bliski rođaci. Nedugo nakon osnivanja pridružuje im se i Petar Pavišić koji je svirao kontrabas, a tokom karijere promenili su nekoliko flautista, pa su sa njima radili Sreten Tasić, Vlada Bogosavljević i Branko Malkoč.

Ova postava predstavljala je nešto sasvim novo na ondašnjoj sceni, njihova muzika bi se mogla okarakterisati i kao progresivno psihodelični/acid folk u čijoj je popularizaciji presudno pomogla saradnja koju su ostvarili sa Ateljeom 212 gde su u prvoj polovini sedamdesetih izvodili predstavu "Porodična manufaktura crnog hleba - balade Maje de Rado". U to vreme PGP RTB im objavljuje i prvi singl sa kompozicijama "Mudra Mande" i "Pitaš me", a nedugo potom i drugi na kome su bile pesme "Nešto" i Čovjek i pas".

Pravo Majino prezime bilo je Derado i rođena je 1954. godina na ostrvu Brač. Sama činjenica da je neke od pesama za njihov prvi album napisala kao jako mlada, kada je imala samo petnaest-šesnaest godina, bila je svakako više nego začuđujuća jer se te kompozicije nisu mogle uporediti ni sa čim drugim na tadašnjoj jugoslovenskoj sceni.

Od svega samo strah još imam

Strah od više sebe i njega

Od ništa opet ništa imam

Od svega što je ostalo od njega

Od svega samo strah još imam

Strah od sebe, mene, nježnog njega

Znači imam kod ništa opet nešto imam

Od svega toga uvek samo sve za njega

Od hladnih ruku, duge masne kose

Od oznojenog, bledog, tužnog lica

Od kamenog srca, čudnog, tihog glasa

Od malo prljavih, divljih rečenica

Slušajući kompozicije ove grupe odmah možemo uočiti ključnu razliku u odnosu na ostale akustičare. Dok je većina njih zadirala u etno vode, Porodična manufaktura crnog hleba gajila je jedan apsolutni andergraund pristup i možemo samo da žalimo što se Maja de Rado u umetničkom smislu nije u potpunosti i do kraja iskazala.

Druga jako interesantna ličnost ove grupe jeste Jugoslav Vlahović, koji će nakon prestanka njihovog rada ostvariti značajan uspeh na polju dizajna i karikature. Postao je vodeći karikaturista lista NIN, objavljivao je svoje radove u brojnim časopisima u zemlji i inostranstvu, dobitnik je više nagrada za svoj rad i jedan je od najvažnijih dizajnera omota albuma jugoslovenske rok scene. Takođe je bio i član alternativne grupe Ekipa za Akciju i Anonimnu Atrakciju, poznate i kao Ekipa A3.

Kada se 1974. godine pojavio njihov album "Stvaranje" odmah je privukao pažnju onih odabranih poklonika rok muzike, ali se ipak nije prodao u nekom značajnom tiražu. Ostaće upamćeno da je ta ploča promovisana u dvorani Ateljea 212 uz recital praćen sitarom. Taj instrument svirao je slikar Dobrivoje Petrović koji im se pridružio u to vreme, a uporedo su sa dijaprojektora prikazivani  i zanimljivi slajdovi.

Međutim, već 1975. godine većina članova grupe dobija poziv za vojsku i Manufaktura prestaje da postoji, mada je bilo u planu i objavljivanje njihovog drugog albuma. Maja nakon toga više nije želela da bude član neke grupe, posvetila se meditativnoj poeziji i prozi kao i klasičnoj muzici. Jugoslav potom odlazi u Ameriku i tako je stavljena tačka na jednu od najinteresantnijih beogradskih akustičarskih grupa, što je zaista prava šteta.

Gledano sa današnje vremenske distance, album "Stvaranje" ostaje čudesan primer svih onih različitosti koje su nudile sedamdesete godine, ali i jednog Beograda kakvog se većina njegovih današnjih stanovnika više i ne seća.

Beše to vreme kada smo sebi mogli priuštiti da imamo svoj Incredible String Band, a svakako je interesantno da se i ta neobična škotska grupa razišla u približno isto vreme kada i junaci ove naše male priče, odnosno 1974. godine.

Pored albuma "Stvaranje" Porodična manufaktura crnog hleba u diskografiji ima i tri singla.

Slobodan Kuzmanović je preminuo 26. januara 2014. a Maja de Rado 8. juna 2019. godine.

(Telegraf.rs)