Album koji vredi spasiti od zaborava: Aerodrom - "Kad misli mi vrludaju", simfo-rok na jugoslovenski način

Još i danas pamtim trenutak kada sam prvi put čuo pesmu "Kad misli mi vrludaju", grupe Aerodrom, koja mi se odmah dopala zbog najmanje nekoliko stvari.

Prvo, jako mi se sviđao onaj gitarski uvod, drugo, iako je to bio period u kome sam iz doba detinjstva i adolescencije već prelazio u svet odraslih, stihovi  "jer ja ne marim, za sve te stvari, meni je najbolje, kad misli mi vrludaju", i dalje su mi jako godili.

Preporučujemo

I još nešto: bio je to album koji je, bez svake sumnje, vrlo kompetentno odsviran, sa kompozicijama u simfo-rok maniru  što ih je u nekom smislu i izdvajalo od većine tadašnjih grupa domaće rokenrol scene.

Gitarista i pevač Jurica Pađen rođen je 1955. godine u Zagrebu. Odrastao je slušajući Bitlse što je i bilo presudno da upiše muzičku školu kako bi učio da svira gitaru, a po završetku niže muzičke već počinje da piše i svoje prve pesme. U rokenrol vode ulazi kao vrlo mlad s obzirom da je sa samo petnaest godina već bio član Zoo Benda, a potom je neko vreme svirao u grupama Spectrum i Hobo. 1972. godine postaje član Grupe 220 i sa njima snima njihov drugi album "Slike" koji je diskografska kuća Suzy objavila 1975. godine. Kako je u toj postavi već bio Husen Hasanefendić Hus oni će ubrzo prerasti u Parni valjak. U to vreme menadžer Bijelog dugmeta bio je Vladimir Mihaljek Miha i on dolazi na ideju da stvori "zagrebačko Bijelo dugme", što će sa Husom i sprovesti u delo. U toj novoj postavi našao se i Jurica Pađen i naravno Aki Rahimovski koga je Miha 1975. godine čuo na BOOM festivalu u Zagrebu, gde je nasupao sa skopskom grupom Torr.

Kada se nakon nekoliko godina zadovoljio bugi roka sa kojim se Valjak u to vreme probijao na domaćoj rokenrol sceni, Pađen '78. formira grupu Aerodrom, a po nekim pričama na ideju u vezi imena došao je jer je u to vreme bio u vezi sa devojkom koja je radila kao stjuardesa.

Kuriozitet je takođe da je za pevača nove grupe palaniran Pađenov imenjak Jura Stublić, ali su ubrzo shvatili da im njegov duboki glas neće odgovarati s obzirom na muzički pravac kojim su želeli da krenu.

Umesto njega pevač postaje Zlatan Živković, klavijature je svirao Mladen Krajnik, bas Remo Kartagine, a bubnjeve Paolo Sfeci. Njihov prvi važniji nastup bio je na BOOM festivalu koji je održan u Novom Sadu 1978. godine kada se dogodio eksces jer je neko iz publike pogodio Pađena pivskom flašom u glavu.

Sećam se da je to preneo magazin Džuboks navodeći da je to jako ružna epizoda koja je nezamisliva za jedan tako prestižan muzički festival.

Ipak, to nije sprečilo momke iz grupe Aerodrom da i dalje nastupaju gde god bi im se za to pružila prilika, a svakako im je puno značio i nasup ispred Bijelog dugmeta na spektaklu koji je ova grupa priredila na stadionu JNA u Beogradu, 1979. godine.

U to vreme uz svesrdnu pomoć Vedrana Božića, nastaju i njihovi prvi demo snimci koje Pađen odnosi urednicima Jugotona na preslušavanje. Na osnovu toga potpisali su ekskluzivni ugovor sa kojim se se vezali za tu našu diskografsku kuću sve do prestanka njihovog rada.

Prvi album snimaju u ljubljanskom studiju Akademik koji je tada važio za najmoderniji u zemlji, pod producentskim nadzorom Vedrana Božića i Jugoton tu ploču objavljuje 1979. godine.

Ovde svakako treba da podsetim da je to bio period u kome su na velika vrata domaće muzičke scene već kucali pank i novi talas tako da je mnogo toga iz sfere rokenrola, što je do tada bilo i te kako cenjeno, odjednom postalo staromodno i dosadno.

Bar se takav utisak sticao iz tadašnjih tekstova u štampi a takođe i iz drugih medija.

U tim okolnostima Aerodrom izbacuje na tržište svoj prvenac pod nazivom "Kad misli mi vrludaju" koji je bio sušta suprotnost svemu tome.

Nije taj album napravio neku pometnju na tržištu, ali nije ni propao i Aerodrom je zahvaljujući tome sasvim zasluženo stekao određeni krug publike.

Na ovom LP-iju nalazi se osam kompozicija za koju su muziku pisali Pađen, koji je i autor svih tekstova, i klavijaturista Mladen Krajnik, a na radiju se u to vreme pored naslovne, vrlo često mogla čuti i kompozicija "Kraj tebe u tami", koja će se kasnije naći i u repertoaru grupe Azra.

S obzirom da mi se naslovna pesma neobično dopala odmah sam kupio ovaj album i sećam se da sam ga tih godina vrlo često vrteo na gramofonu. Već nakon nekoliko slušanja odmah je bilo uočljivo da je ekipa svirački vrlo kompetentna, aranžmanska rešenja su bila prilično maštovita, pa ako na sve to dodate Pađenove donekle neobične tekstove, bilo je jasno da se to ostvarenje prilično razlikuje od svega što je tada bilo dominantno na domaćoj sceni. U nekim trenucima mene su pomalo podsećali na grupu Styx koju sam tih godina takođe slušao.

Specifičnost Pađenovih tekstova odnosi se na činjenicu da on na jedan sasvim direktan način prenosi slušaocima priče iz života, stvarajući tako "žive" slike koje im titraju pred očima:

Uzeo je samo nužne stvari i

nestao iz kuće

Nije više mogao trpit da

za nos ga se vuče

Kćeri, žena i njezina majka

dignula se prava hajka

Zvale su

Vrati se, Ivane

Ceste, pruge, gradovi i sela

i neki novi ljudi

Nepoznati jezici i

doživljaji ludi

Jedino bi katkad al' samo na čas

mislio da čuje iz daljine glas

Vrati se, Ivane

Našao je posao i stan

i već je puno bolje

bar ga nitko kad sa posla dođe

umornog ne kolje

Jedino bi katkad al' samo na čas

mislio da čuje iz daljine glas

Vrati se, Ivane

Neke od njegovih stihova ovo današnje vreme potvrđuje još više i gotovo da ih možemo posmatrati kao proročanske:

Usred kasnog noćnog sata

djeca bojažljivo otvaraju vrata

Do ušiju im dopire tajanstvena galama

dok zbunjeni vire iz šarenih pidžama

Na stablima se probudile ptice

pod zemljom od straha zadrhtale su klice

Nešto se stvarno čudno zbiva

u morima ni jedna riba ne pliva

Prvo su se čule sirene

a malo zatim crkvena zvona

Sad sam siguran, vid me ne vara

to iz daljine maše nam ona

Naša nekad davno

nestala dobrota

Na licu poput magle blijedom

još uvek tinja neugasli žar

al' previše dugo nije je bilo

većje sasvim izgubila čar

Naša nekad davno

nestala dobrota

Iako se i na njihovom sledećem albumu "Tango bango" iz 1981. godine još uvek mogu naći tragovi početnog simfo rok usmerenja, bilo je očito da je njihov autorski izraz sve više usmeren ka pop roku pa i novom talasu koji je u to vreme već uveliko zavladao domaćom rokenrol scenom.

Do 1987. kada su prestali s radom, grupa Aerodrom je snimila pet studijskih albuma. Nakon toga Pađen se priključuje grupi Azra sa kojom ostaje tri godine.

Aerodrom je reoformljen krajem 2000. godine.

Njihov prvi album i danas ostaje dobar primer kvalitetnog simfo-roka na jugoslovenskim prostorima koji svakako vredi sačuvati od zaborava jer svedoči o vremenu u kome je postojala jedna sasvim prirodna otvorenost prema muzičkom stvaralaštvu u kome je muzika ipak mnogo manje bila roba nego što je to danas kada suluda trka za novcem i agresija izvire gotovo iza svakog ćoška.

(Telegraf.rs)