Album koji vredi spasiti od zaborava: Vlada i Bajka - "Ja nisam ja", priče o maloj ali toliko potrebnoj sreći

Jednom prilikom napisao sam da su Vlada i Bajka čarobni beogradski mangupi, intelektualci koji u svojim pesmama slave ljubav, slave život. Neopterećeni stvaranjem onih "pošto-poto karijera", pošlo im je za rukom da naprave finu razmeđu između svakodnevnih priča kojima su okruženi i onih koje zaslužuju da se nađu u njihovim pesmama. Takav pristup ne donosi brzu slavu, ne stvara velike zvezde, ali pokazuje da upornost i vera u sebe uvek donose rezultate koji se prepoznaju i što je još važnije: rezultate koji ne traže da na kraju samim sebi ispostavite račun, a to je naprosto nemerljivo.

Ako se dobro sećam, prvi singl koji sam kupio od ovog dueta bio je onaj na kome se nalazila kompozicija "Oblak" koju je Vlada Marković napisao na stihove Dobriše Cesarića. Čuo sam pesmu na radiju, dopala mi se, pa se ta ploča ubrzo našla u mojoj kolekciji. Kako sam oduvek voleo da što više znam o izvođačima čije ploče vrtim na gramofonu, pokušao sam i o njima da saznam nešto više, pa je jedna od prvih informacija bila da im je to četvrti singl i tako sam krenuo u potragu i za ostala tri. Drugi i treći sam relativno lako pronašao, dok sam se za prvi namučio malo više, ali nikako nisam hteo da odustanem jer sam u međuvremenu saznao da se na njemu nalaze obrade kompozicija dueta Simon & Garfunkel "Cecilija" ("Cecilia") i "Zvuk tišine" ("The Sound Of Silence"), koje sam u međuvremenu takođe čuo na radiju. Kako je taj singl objavljen gotovo pet godina ranije, tačnije 1971. nije ga bilo u prodavnicama ali mi se nešto kasnije ipak posrećilo da ga dobijem u nekoj razmeni.

Preporučujemo

Dugo potom ništa nisam čuo o duetu Vlada i Bajka pa sam shodno tome pomislio da je na tu priču stavljena tačka.

Na sreću, nije bilo tako.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Negde nakon sve one patnje koja nas je zadesila u prvoj polovini devedesetih godina, saznao sam da su Vlada i Bajka konačno objavili album.

Bio je to dugosvirajući prvenac ovog dueta, nakon bezmalo dve i po decenije od objavljivanja njihovog prvog singla.

Nisam mogao pretpostaviti šta bih mogao da očekujem.

Prošlo je toliko vremena, malo šta je ostalo isto, devedesete su donele neka sasvim nova imena koja su ponudila jednu potpuno drugačiju muzičku priču na ovdašnjoj sceni.

Akustičarski pokret koji je u suštini bio naslonjen na dešavanja posle '68. godine i studentsku revoluciju, na jedno otvoreno društvo i uopšte, na taj očigledno poslednji romantičarski pokušaj da u svetu nadvladaju ljudskost i ljubav odavno više nije postojao kao takav, pa mnogo toga nije išlo u prilog ovoj dvojici veterana.

Album "Ja nisam ja" Foto: PGP RTS

Ipak, malo je reći da sam bio oduševljen kada sam preslušao album "Ja nisam ja".

Posle sam saznao da su Vlada i Bajka ušli u studio '93. godine, a s obzirom da su prethodno obojica bili zaposleni u RTS-u, dobili su odrešene ruke i odlične uslove za rad, pa su album snimali nekoliko meseci. Dragutin Balaban Bajka mi je u jednom razgovoru to ovako objasnio:

U PGP-u smo od kada postojimo, nikada nismo promenili tu kuću i oni su se prema nama uvek odnosili kao da smo njihova "deca", kao prema nekom koga je ta kuća podigla. Album "Ja nisam ja" je nastao iz neke "panike", promene sistema u u zemlji. To je neki vid našeg umetničkog protesta u cilju naše lične, odnosno kolektivne slobode.

Većinski, muziku za ovaj album, kao i neke tekstove, napisao je Vladimir Marković uz sudelovanje Dragutina Balabana Bajke, dok je muziku za kompoziciju "Nikad nije" potpisao Enco Lesić koji je takođe sa Vladom i Bajkom koautor muzike za pesmu "Aoj brate". Na albumu se, pored tekstova koji su napisali Vlada i Bajka, mogu čuti i stihovi pesnika Dušana Kovačevića, Dobriše Cesarića Branka Radičevića, Mare Stojanović, Petra Lazića i Ratka Adamovića. Ove kompozicije nastajale su tokom njihove pauze u radu, a posebno u onim godinama koje su obeležili ratovi i sankcije u našoj zemlji. Interesantna priča vezana je za naslovnu pesmu koju je napisao najveći španski pesnik i dobitnik Nobelove nagrade, Huan Ramon Himenez. Prepev te pesme uradio je Raša Livada i dao ga Vladi Markoviću, ali on se dugo mučio s tim, mesecima nije mogao ništa da napiše. Jednom prilikom, dok se vraćao kući i probijao kroz saobraćajnu gužvu, odjednom mu je sinula ideja kakvom bi melodijskom linijom mogao zaogrnuti te sjajne stihove koji u sebi nose jednu upečatljivu filozofsku poruku. Tokom snimanja pesme otpevali su šest različitih glasova i sve je na neki način ispalo i bolje nego što su se nadali, pa se samim tim pesma "Ja nisam ja" nametnula i za naslov albuma.

Ja nisam ja

onaj sam koji pored mene

nevidljivo ide

kog nekad vidim

kog nekad zaboravim

Ja nisam ja

onaj sam što govori

kad ćutim

što prašta kad mrzi

onaj što ostaće

uspravan kad umrem

Ja nisam ja...

Na CD izdanju se kao bonus našla kompozicija "Beograd", za koju je muziku napisao Vladimir Marković, tekst Petar Lazić, a aranžman Sloba Marković. Pored Vlade i Bajke u snimanju pesme i spota učestvovali su i Dragan Nikolić, Dušan Prelević Prele, Bora Đorđević, Nikola Kojo i Dragan Bjelogrlić kao ljudi koji su na neki način nosili duh tadašnjeg Bograda, a Vlada Marković mi je to ovako objasnio:

Koju i Bjelu smo tu ubacili kao predstavnike nove generacije, spot je radio Aca Bošković i u njemu su se pojavili ljudi koji su na neki način stvarno bili simboli Beograda. Od Bate Stojkovića i Bore Todorovića, preko Duška Kovačevića, Tirketa (Bogdan Tirnanić novinar, esejista i kolumnista, op. aut.), koji se tu pojavljuje kao kolporter. Tu su i neki jako lepi snimci Beograda, koji su uspešno podcrtali tu atmosferu koju smo Prele, Bora, Gaga Nikolić, Kojo, Bjela i nas dvojica poneli kroz taj vokalni deo. U to vreme mi smo, mislim na Srbiju, u svetu važili za loše momke i ja sam imao potrebu da napišem pesmu o Beogradu. Kada sam to uradio i kada smo sve to spakovali, ovde mislim na tekstopisca Petra Lazića i na Slobu Markovića koji je pisao aranžman, stavili smo to kao bonus track na trinaest kompozicija koje su se nalazile na tom albumu i to je zaista bio veliki hit. Bilo je to u vreme tih raznoraznih dešavanja i prevrata kod nas i mi smo bili na strani tih nekih promena i nade da smo zaslužili nešto bolje. Mnogo ljudi nam je reklo da je ta pesma za njih himna Beograda.

Pamtiš li još naša jutra

i sad ima nešto što nas veže

ima nečeg u ovom gradu

neka suza što me steže

Pamtiš li još one noći

što im sunce zvezde krade

ima nečeg na tom nebu

samo tvoje beli grade

Gde god da krenem

taj grad me prati

Beograd moj

sebi me vrati (Beograd moj)

Gde god da odem

taj grad me čuva

kroz moju glavu

košava duva

U njemu je svuda rasuta duša

po celom svetu deca i ljudi

a grad iznad reka stoji k'o kruna

danju me veže, nocu me budi

Album se u prodaji pojavio 1994. godine, a 6. aprila '95. Vlada i Bajka u Sava centru održali su koncert pod nazivom "Odbrana Beograda". I datum, a i sam naziv koncerta nose vrlo određenu simboliku, o čemu mi je Vlada takođe govorio:

Simbolika je višestruka. Ona se poklapala sa bombardovanjem Beograda, a "Odbrana Beograda", značila je da smo mi u to vreme muzikom koju smo pravili pokušavali da odbranimo Beograd od najezde strašnog šunda i uopšte tih nekih devedesetih godina, koje između ostalog karakteriše najniže muzičko i tekstualno izražavanje. Mi smo pred tom najezdom šunda i kiča pokušali da odbranimo Beograd. Koliko smo uspeli, to je pitanje, ali uradili smo ono što smo morali i želeli.

Moglo bi se još dosta pisati o albumu "Ja nisam ja", a pravu pikanteriju ispričao mi je Dragutin Balaban Bajka:

S obzirom da Vi imate taj album na vinilu, ispričaću Vam nešto. Tu je pesma "Gledajte nas, letimo visoko". Ako bi ploču zavrteli unazad na polovini pesme gde se čuje jedan nerazumljiv stih, kao da nešto na mađarskom pevamo, ako bi rukom unazad zavrteli ploču na tom mestu, čuli bi rečenicu - "otišli smo u k...c i više ne sviramo". To je bio jedan mali štos za one koji imaju ploču da se zapitaju šta govori taj stih koji je nerazumljiv. Ako bi ploču vratili unazad, dobili bi odgonetku.

Bilo kako bilo, ceo ovaj album godinama sam slušao sa radošću. Tu je recimo fenomenalna "Pesma sa rečima za pesmu bez reči" za koju je stihove napisao Dušan Kovačević i u kojoj hor Osnovne škole "Majka Jugovića" iz Zemuna tera trnce kroz telo.

Priče smo davno ispričali

pesme smo davno spevali

i sad šta još reći

zna li ko?

Dunav mirno teče

reka naše misli valja

sačekajmo bolje veče

kao pre, kao pre

Prođoše naša leta i zime

ko jedan dan

pamti li neko još naše ime

il' beše san

Da li sanjali mi smo

sve ono pre

ili smo možda budni

a duša mre

Kao nekad kroz prozore škole

još čujem glas

zvone glasovi i nove pesme

baš kao spas

Neka zvezde lete

dok sanjaju

neka zvona zvone

dok pevaju...

Takođe, na albumu je ponovo snimljena kompozicija "Oblak" koja je bila njihov dotadašnji najveći hit, dok je u pesmi "A gde smo mi" Vlada Marković pokazao sposobnost kako može bez ičije pomoći uobličiti odličnu kompoziciju, kao pisac muzike i teksta ali i aranžmana.

Kao da sam sada shvatio

da za mene nisi ti

moje reči ko da odlaze

kao da ih nosi mrak

I dok posmatram te usnulu

tuge i gorčine pun

znam da jedino što ostaje

to je sećanje i jad

A gde smo mi, moja ljubavi

zar je stvarno tako malo

reči za nas još ostalo

zar je tako blizu kraj

A gde smo mi, moja ljubavi

samo uspomene neke

sad već, zaista daleke

ostale su iza nas

Vlada i Bajka pripadaju onim izvođačima koji su najlepše pevali o onoj maloj ali toliko potrebnoj sreći, o prolaznosti, o Beogradu, o ljubavi koja uvek mora biti naše krajnje ishodište, vraćajući nas tako sebi samima i onom što bi trebali i mogli da budemo. Njihov prvi album potvrda je ovakvih reči i zbog toga je i nakon tri decenije od objavljivanja vredan svake pažnje.

(Telegraf.rs)