Veče puno ljubavi i zahvalnosti: Tarja i Marko drugi dan zaredom publici priredili trosatni koncert

Miljenici ljubitelja simfonijskog metala i nekadašnji članovi finskog benda Nightwish održali su sinoć drugi koncert u Beogradu pod punom MTS dvoranom. Ono što je obeležilo koncert koji je prvi zakazan, ali drugi održan je talas emocija, kako sa strane publike, tako i sa strane benda. Takođe, oni koji su prisustvovali na oba, imali su tu sreću da čuju obe verzije setliste, koja nije menjana mnogo, ali jeste određivala koje velike hitove Nightwisha će publika čuti, a koje ne.

I druge večeri glavni deo koncerta je, kao i prve, bio podeljen kao predstava u tri čina. Jedan je izveo Marko sa svojim bendom, svirajući sopstvene pesme, drugi Tarja sa pesmama svoje solo karijere, a negde između, našao se treći, kraći, ali za fanove Nightwisha, naročito one koji nikada nisu uspeli da bend uživo čuju u ranijoj fazi u kojoj su Tarja i Marko bili zajedno, što je verovatno većina publike, veoma značajan segment ili čin.

Ono što je, osim setliste, bilo drugačije u odnosu na prvi koncert, o kom više možete da pročitate ovde, jeste da je publika bila pasivnija veći deo koncerta, a izvođenje Tarje i Marka, ukoliko je to ikako moguće, bolje.

Hietala je druge večeri koncerta bio manje pričljiv, ali je svojom gestikulacijom i dalje izvrsno komunicirao sa publikom. Kao i prve večeri, koncert je otvorio pesmom "Frankenstein's wife", za kojom je usledila "Rebel of the north".

Ono što je bilo upečatljivo tokom njegovog dela koncerta jeste i izgled bine, koja je bila opremljena tako da simbolično predstavlja njegovu celokupnu karijeru. U pozadini je bila slika sa njegovog drugog solo albuma "Roses from the deep", te su zmaj i ruže vizuelno dominirali binom, dok su se sa obe strane bubnja nalazili paravani sa horoskopskim znakovima, ukazujući na deo Markove karijere koji je obeležio bend Tarot, koji je osnovao sa bratom.

- Drugo veče, a i dalje je sve puno. Sjajni ste ljudi, hvala vam! Hajde malo da razgovaramo o Fincima, mi smo čudan narod. Ima nas šest miliona, a u različitim delovima države imamo različita narečja. Od svog oca sam nasledio ljubav prema muzici, naučnofantastičnoj literaturi i alkoholizam. Zato sada sviramo pesmu "Isäni ääni", koja ima i verziju na engleskom jeziku i zove se "The voice of my father" - rekao je Hietala.

Spomenuta pesma govori o tome kako "glas", kao personifikacija gena, vaspitanja i porodičnih odnosa, naših roditelja sa nama ostaje zauvek, o pamćenju ispevanih pesama u periodu detinjstva, ali i posmatranju oca koji se, iako slobodnog duha, nalazi u "slomljenom" telu. Ona govori o tome koliko je pravičnost bitnija od svega što smo pročitali ili naučili, kao i od svakog pravila koji na ovom svetu postoji, kao i koliko je čast važnija od bilo čega drugog. Njena tema jeste ono lepo što doživimo u porodici, ali i transgeneracijska trauma.

Sam Hietala je za nju rekao da je vrlo lična i potvrdio da se različite stvari sa generacije na generaciju prenose kako namerno, tako i slučajno. Istakao je da su i njegov otac i on patili od alkoholizma i da su se, srećom, obojica iz kandži alkohola izvukli živi. Deo pesme koji govori o pevanju oca, pa samim tim i priče o njegovom glasu, proistekao je, kako je rekao, iz toga što je njegov otac pevao njemu i bratu kada su bili deca, a potom je pevao i njegovoj deci, odnosno svojim unucima.

Već u tom momentu koncerta bilo je jasno koliko su Hietala i njegov bend sposobni da sviraju različite rok žanrove, a da svaki zvuči dobro. Nakon uvodnih pesama, koje su više bile u vodama hard roka, pesmom na finskom jeziku bend je ušao u drugačiji zvuk progresivnog roka, a tokom nje su se posebno istakle njegove vokalne sposobnosti. O spoju žanrova govorio je i sam, najavljujući pesmu "The dragon must die" rečima da je "malo metal, ima malo finskih etno elemenata, ali i malo prog roka".

Ove večeri je sa publikom razgovarao i gitarista benda Tuomas Wäinölä, ili jednostavno Tomi, koji je od publike zatražio da tokom izvođenja pesme "Roses from the deep", s obzirom na to da je u pitanju sporija pesma, kreiraju prigodnu atmosferu tako što će upaliti svetla na svojim telefonima. Pesma, po kojoj je nazvan i album, objavljena je 7. februara ove godine. Ona je spora i puna duše, napisana tako da je Markov vokal njen glavni fokus. Dok počinje blago, tokom njenog trajanja pojačava se intenzitet, ali atmosfera ostaje takva da je primetno da je napisana i izvedena iz srca.

I ove večeri je prvi izlazak Tarje Turunen na binu bio kako bi zajedno otpevali "Left on Mars", duet sa Markovog poslednjeg albuma. Ponovo je najavljen kao putovanje u svemir, a po Tarjinom izlasku na binu, Marko joj se obratio sa: "Zdravo, sestro", na šta je ona odgovorila sa "Zdravo, brate", što je izazvalo oduševljenje publike, koja je toliko godina čekala da ih ponovo vidi zajedno.

Pre nego što je prvi deo koncerta još jednom završio pesmom benda Black Sabbath "War pigs", Hietala je sa svojim bendom izveo pesmu "Stones", koja kombinuje deonice na akustičnoj gitari, čiji zvuk je najbliži bluzu, sa "tvrđim" elementima električne gitare. Produkt Markovog pisanja pesme u bluz maniru sa ponavljanjem reči koja je i naslov pesme rezultirala je, kako je i sam rekao, pesmom koja zvuči kao kombinacija muzike Black Sabbatha i finske tradicionalne muzike.

Nakon pola sata pauze na binu je izašla diva simfonijskog metala, koju je publika jednako volela i podržavala u svim fazama njene karijere. Pre 20 godina, kada je, nakon koncerta pod nazivom "End of an era" napustila Nightwish, mnogi koji su bili na koncertu bili su deca, a dobar deo nije ni rođen. Ipak, ljubav kako prema njenoj eri benda, tako i prema njoj, a samim tim i njenoj solo karijeri nastavila je da raste, te je od starta samostalnih projekata imala veliku podršku publike i ima je i danas.

Iako je koncert počela na isti način kao prethodne večeri, pesmom "Demons in you" i rečima: "Dobro veče, drago mi je da vas vidim" na srpskom.

Promene u setlisti u odnosu na prvi koncet bile primetne već pri samom početku, kada je publika dobila priliku da čuje pesmu "Falling awake", objavljenu na albumu "What lies beneath" 2010. godine, a koja prethodno veče nije izvedena. Tarja je o pesmi ranije govorila kao jednoj od onih koje su za nju vrlo lične, ističući da smatra da u priči koju nosi mogu da se pronađu mnogi i da se nada da slušaoci mogu da se povežu sa njom na dubljem nivou. Spomenuta pesma doživela je tri verzije, sa različitim gitaristima - svirali su je Džo Satrijani, gitarista benda Five finger death punch Džejson Huk i član njenog benda Džulijan Baret.

- Veoma sam zahvalna za sve što ste mi pružili, nadam se da ću da vam se odužim. Ova turneja je o snovima, hajde da sanjamo zajedno - bile su reči kojima se obratila publici.

Najavljujući pesmu "I feel immortal" Tarja je istakla da se u svetu dešava mnogo loših stvari i da postaje sve gore, ali da upravo zbog toga moramo da se držimo zajedno.

- Juče sam pričala o strahu koji nas okružuje, koji je u nama, ovih dana. Svet postaje lud, štaviše, lud je već duže vreme. Ova pesma govori o snovima. U snovima nema straha. Uvek sanjajte i uvek nastavite da se borite za svoje snove - rekla je, dok joj je publika aplaudirala.

Tarja je potom sela za klavijaturu i publika je ponovo imala priliku da čuje pesmu "Oasis", koju čine samo klavir i pevanje na finskom jeziku, a koja je, kako je rekla prva pesma koju je napisala. Nakon nje usledila je "Shadow play", a potom je na binu ponovo izašao Marko, koji je istakao da im je tokom turneje, kao i od momenta kada su se ponovo povezali, izuzetno zabavno. U zajednički deo koncerta uveli su pesmom "Dead to the world" sa albuma "Century child". Bio je to momenat buđenja Nightwish nostalgije i ispunjenja dečjih snova za mnoge.

"Dead to the world" nije samo pesma koja sjajno zvuči i mami publiku na ovacije. Ona nije samo pesma, ona je narativ pažljivo umotan u zagonetku koja krije mračne tajne. Ukazuje na to dete koje metaforički govori o intuitivnoj, urođenoj kreativnosti koja se nalazi u čoveku pre nego što je iskvari pragmatizam odraslog doba. Prikazuje kontrast između iskrenosti ljudskog iskustva i nesklada stvarnosti koja nosi usamljenost. Ona poziva na odvajanje od otuđenja i kretanje u potragu za smislom u svetu koji je prečesto ravnodušan.

Nakon nje su usledile pesme Tarjine solo karijere "Dark star", u kojoj originalne muške vokale peva Fil Labonte iz benda All that remains i "Dead promises", inače Tarjina solo pesma, koja je tokom ove turneje odlično "upakovana" u duet i pokazuje koliko su komplementarni glasovi Tarje i Marka.

Ono što je bila najveća promena u odnosu na prvo veče jeste to što je publika imala priliku da, umesto pesme Nightwisha "Planet hell", čuje čuvenu pesmu iz "Fantoma iz opere", koja je u izvođenju Tarje i Marka nastala u periodu Nightwisha, odnosno kraja njegove postave sa Tarjom kao glavnim vokalom. Koncert je dobio teatralni momenat, a publika je očarano slušala par kako peva i celu pesmu pevala zajedno sa njima.

I dok je poslednje izvođenje ove pesme, koje je često zadržavalo najviše pažnje, bilo na poslednjem koncertu Tarje sa bendom 2005. godine, ona je sada ponovo zaživela. Nightwish ju je posle 17 godina izveo uživo sa pevačicom Floor Jansen 2023. godine, a iste godine su se Tarja i Marko ponovo ujedinili, što je pružilo publici šansu da je 20 godina kasnije čuje sa vokalima sa kojima je prvobitno snimljena. Bio je to momenat od kog u grlu zastaje knedla, a koža se ježi.

- Idem malo da odmorim. Ne verujete kakav je ovo osećaj. Mogu samo da kažem hvala, hvala milijardu puta - rekao je Marko pre nego što se udaljio sa bine.

Usledio je momenat u kom je Tarja trebalo da izvede prvi singl sa svog prvog albuma "My winter storm", nakon kog je i njena solo karijera krenula uzlaznom putanjom.

- Sećam se kad sam došla prvi put u Srbiju 2007. godine, kada je izašao prvi album i pravila bebeće korake u svojoj solo karijeri. Nisam znala da li će neko doći na koncert, ali je bilo mnogo ljudi. Sledeća pesma je o vama - reči su kojima je najavila pesmu "I walk alone", a koju je, umesto rečima o tome da hoda sama, završila rečima: "Hodam sa vama".

Na nju je nadovezala teatralnu "Victim of ritual", nakon čega se Tarji ponovo na bini pridružio se Marko kako bi otpevali "I wish I had an angel", a Tarja je koncert zatvorila pesmom "Untill my last breath".

Marko se od publike oprostio rečima: "Fantastični ste ljudi, bilo je briljantno".

- Želimo vam sve najlepše. Sreću, ljubav, zdravlje. Hvala što ste bili sa nama - reči su kojima je Tarja završila koncert.

O tome koliko publika voli Tarju svedočila je i činjenica da su joj fanovi doneli poklone. Jedan od prvih koji je dospeo u njene ruke bio je mali beli zec, inače simbolični prikaz Novog Sada. Bilo je i plišanih medveda, ali i buketa. Ljudi su, da je ne bi remetili tokom koncerta, bukete ostavljali na ivici bine, a oni su, kada bi ih tokom pesama primetila, kod nje izazivali najiskreniji oblik sreće i oduševljenja.

Obe večeri Tarja nije propuštala priliku da iskaže koliko je zahvalna svojoj publici na bezuslovnoj podršci decenijama unazad. Publika je upravo zbog te njene iskrenosti i skromnosti, kao i toga da je na svaki koncert izašla nasmejana i priredila fantastičan šou, izuzetno voli i ceni. Marku i njoj svi su zahvalni na takvom odnosu prema slušaocima, ali i ostvarenju snova srpske publike koje su obe večeri priredili.

Oboje su pokazali da za njih karijera postoji i van benda u kom su zajedno bili i da ta karijera može da bude uspešna s obzirom na to koliko su kvalitetni muzičari, ali i zbog njihovog odnosa prema publici, što je takođe jedan od ključnih faktora.

(Telegraf.rs)