Čovek koji je od klasike pravio urnebesan šou koji svet nije video ranije: Ko je bio Viktor Borge?

Kada pomislimo na klasičnu muziku, uvek nam je neka asocijacija ozbiljnost. Međutim, kod Viktora Borgea to je bilo sasvim drugačije. Ovaj muzičar i komičar je od svojih koncerata pravio šou koji svet nije video ranije.

Publika je vrištala od smeha i odlazila kući srećna. Sve zahvaljući njemu.

Preporučujemo

A ko je bio Viktor Borge? Ovo je priča o njegovom životu.

Odrastanje i odlazak u Ameriku tokom Drugog svetskog rata

Viktor Borge rođen je kao Børge Rosenbaum 3. januara 1909. godine u Kopenhagenu, Danska, u porodici askenaskih Jevreja. Njegovi roditelji, Bernhard i Frederike (rođena Lihtinger) Rosenbaum, bili su muzičari. Ootac je bio violista u Kraljevskoj danskoj orkestarskoj, a majka pijanistkinja. Borge je počeo sa časovima klavira sa samo dve godine, a ubrzo je postalo jasno da je pravi fenomen. Prvi klavirski recital održao je sa osam godina, a 1918. godine dobio je punu stipendiju na Kraljevskoj danskoj akademiji muzike, gde je učio pod mentorstvom Oliva Krausea. Kasnije su ga učili Viktor Šioler, Frederik Lamond, student Lista, i Egon Petri, učenik Busonija.

Borge je održao svoj prvi veći koncert 1926. godine u koncertnoj sali danskog Odd Fellow Palæet (zgrada Odd Fellow's Lodge). Nakon nekoliko godina kao klasični koncertni pijanista, počeo je da nastupa sa sada poznatim stand-up nastupima koji su spajali klavirsku muziku i šale. Oženio je Amerikanku Elsi Čilton 1933. godine, iste godine kada je započeo sa revijskim nastupima. Borge je počeo da obilazi Evropu, gde je počeo da izgovara šale protiv nacista.

Kada su nemačke vojne snage okupirale Dansku 9. aprila 1940. godine, Borge je bio na koncertu u neutralnoj Švedskoj i odlučio da otputuje u Finsku. Putovao je u Ameriku brodom američke vojske, American Legion, poslednjim neutralnim brodom koji je napustio Petsamo u Finskoj, i stigao u Ameriku 28. avgusta 1940. godine, sa samo 20 dolara (oko 449 dolara danas), od kojih su 3 dolara otišla na carinske takse. Prerušio se u mornara i vratio u Dansku tokom okupacije da bi posetio svoju majku koja je umirala.

Iako Borge nije znao ni reč engleskog kada je stigao u Ameriku, brzo je uspeo da prilagodi svoje šale američkoj publici, učeći engleski jezik gledajući filmove. Uzeo je ime Viktor Borge i 1941. godine započeo je nastupima u radio emisiji Rudija Vallija. Ubrzo nakon toga, Bing Krozbi ga je angažovao za svoj program Kraft Music Hall.

Borge je brzo postao poznat, osvojivši nagradu za najboljeg novog radio izvođača godine 1942. i dobio pohvale za svoje nastupe u Njujorku, u Roxy Theateru i Capitol Theateru 1943. godine. Ubrzo nakon osvajanja nagrade, ponuđene su mu filmske uloge sa zvezdama poput Frenka Sinatre (u filmu Higher and Higher). Tokom vođenja The Victor Borge Show na NBC-u od 1946. godine, razvio je mnoge svoje prepoznatljive osobitosti, uključujući često najavljivanje namere da izvede neku kompoziciju, ali zatim bi se „distrahirao“ nečim, komentarisao publiku ili diskutovao o korisnosti Šopenove Minutne valcera kao tajmera za jaja. Takođe je počinjao sa nekim poznatim klasičnim delom, poput Betovenove Mesečeve sonate, a zatim iznenada prelazio na pop ili džez numere, kao što su Kol Porterova Night and Day ili Happy Birthday to You.

Borgeov stil

Jedna od Borgeovih drugih poznatih rutina bila je Fonetska interpunkcija, u kojoj je čitao deo iz knjige i dodavao prenaglašene zvučne efekte koji su predstavljali većinu glavnih interpunkcijskih znakova, poput tačaka, zareza i uzvičnika. Druga poznata rutina bila je Inflacioni jezik, u kojoj je svakom broju ili homofonu broja u rečima koje je izgovarao dodavao jedan. Na primer: "once upon a time" (jednom davno) postaje "twice upon a time" (dvaput davno), "wonderful" (divno) postaje "twoderful" (dvodivno), "forehead" (čelo) postaje "fivehead" (peto čelo), "anyone for tennis" (da li neko za tenis) postaje "anytwo five elevennis" (da li neko za tenis), a "I ate a tenderloin with my fork, and so on and so forth" (pojeo sam biftek viljuškom, i tako dalje) postaje "I nined an elevenderloin with my fivek, and so on and so fifth" (pojeo sam devet biftek sa pet viljuškom, i tako dalje).

Borge je u svojim živim i televizijskim nastupima koristio fizičke i vizualne elemente. Igrao bi čudnu melodiju na klaviru prema notesima, izgledajući sve zbunjenije; okretao bi notes naopačke ili bočno, a zatim bi odjednom odsvirao stvarnu melodiju, osmehujući se sretno publici (jer je, na početku, doslovno svirao melodiju naopačke ili bočno).

Kada bi njegova energična izvedba druge pesme izazvala da padne sa klavirske klupe, otvarao bi poklopac sedišta, vadio krajeve sigurnosnog pojasa iz automobila i pričvrstio se za klupu, „radi sigurnosti“. Kada bi dirigovao orkestrom, mogao bi da zaustavi nastup i naređuje violinisti koji je odsvirao loš ton da napusti scenu, a zatim bi nastavio nastup i naterao ostale članove sekcije da pomere svoje sedeće pozicije kako bi popunili prazno mesto dok su i dalje svirali: sa strane bi se čuo zvuk pucnja iz pištolja.

Njegov muzički partner iz šestdesetih, Leonid Hambro, takođe je bio poznat koncertni pijanista. 1968. godine, klasični pijanista Şahan Arzruni pridružio mu se kao njegov "straight man", nastupajući zajedno na jednom klaviru u verziji Lisztove Druge mađarske rapsodije, koja se smatra muzičko-komičnim klasikom. Borge je izveo verziju ove rutine sa Rowlfom psom u četvrtoj sezoni The Muppet Show.

Takođe je uživao u interakciji s publikom. Kada bi video zainteresovanu osobu u prvom redu, pitao bi ih: „Da li volite dobru muziku?“ ili „Da li volite klavirsku muziku?“ Nakon potvrde, Borge bi uzeo komad muzičkog papira sa svog klavira i rekao: „Evo nečega“, i predao ga publici. Nakon što bi smeh publike utihnuo, rekao bi: „To će biti 1,95 dolara“ (ili trenutna cena). Zatim bi pitao da li osoba može da čita muziku; ako bi odgovorili potvrdno, tražio bi višu cenu. Ako ne bi bilo reakcije iz publike nakon šale, često bi dodao „… kada ova ovacija utihne, naravno.“ Odloženi poen šale dolazio bi kada bi stigao do kraja numere i počeo ponavljati pretposlednje note iznova i iznova, sa zbunjenim izrazom lica. Onda bi se vratio osobi iz publike, vratio notes, ottrgao komadić iz njega, stavio ga na klavir i odsvirao poslednje note iz njega.

Praveći se da se podsmeva modernom pozorištu, ponekad bi nastup započinjao pitanjem da li ima dece u publici. Naravno, uvek bi bilo. Tada bi strogo naredio da izađu, a zatim rekao: „Imamo neku decu ovde; to znači da ne mogu da izvodim drugi deo bez odeće. Nosim kravatu (pauza). Dugu (pauza). Veoma dugu, da.“

U njegovim kasnijim nastupima na sceni, uključivao je segment sa operskom pevačicom Merilin Malvi. Ona bi pokušavala bi da otpeva ariju, a Borge bi reagovao i upadao u njen nastup sa šalama, kao što je padao sa klupe „u iznenađenju“ kada bi ona otpevala visoki ton. Takođe bi je ponovo podsećao da ne stavlja ruku na klavir, govoreći joj da, ako se navikne na to, „i jednog dana klavir nije tu – Fffftttt!“ Nakon ove rutine, svetlo bi bilo usmereno na Malvi, koja bi otpevala ozbiljnu numeru, dok bi Borge svirao u pozadini.

Bio je uspešan muzičar

Borge je nekoliko puta nastupao na Toast of the Town koji je vodio Ed Saliven tokom 1948. godine. Iste godine postao je naturalizovani građanin Sjedinjenih Američkih Država. 2. oktobra 1953. godine započeo je Comedy in Music u John Golden teatru u Njujorku. Comedy in Music postao je najdugovečniji one-man show u istoriji pozorišta sa 849 izvedbi kada je zatvoren 21. januara 1956. godine, što ga je dovelo do toga da se nađe u Guinnessovoj knjizi rekorda.

Nastavljajući svoj uspeh sa turnejama i nastupima, Borge je svirao i dirigovao orkestrima kao što su Čikago simfonijski orkestar, Njujorška filharmonija i Londonska filharmonija. Nastupao je sa Cleveland Opera Company u Mocartovoj Čarobnoj fruli 1979. godine i u Londonskoj kraljevskoj operi Covent Garden u Bizetovoj Carmen 1986. godine. Uvek skroman, osećao je čast kada je 1992. godine pozvan da diriguje Kraljevskim danskim orkestrom u Kraljevskom danskom teatru u Kopenhagenu.

Njegovi kasniji televizijski nastupi uključivali su njegovu rutinu Fonetska interpunkcija na The Electric Company u snimljenoj skeču. Takođe je koristio ovu rutinu na narednom LP izdanju The Electric Company, tokom njihove pesme Punctuation. Pored toga, nekoliko puta je nastupao na Sesame Street i bio gost u četvrtoj sezoni emisije The Muppet Show.

Viktor Borge je nastavio da nastupa do svojih poslednjih dana, izvodeći do 60 puta godišnje čak i kada je imao 90 godina. Njegov mikrofon po izboru od oko 1982. godine bio je Shure SM59.

Viktor Borge preminuo je 23. decembra 2000. godine u Griniču, u saveznoj američkoj državi Konektikat, u 91. godini života, nakon 75 godina zabavljanja publike. Preminuo je mirno u snu, dan nakon što se vratio sa koncerta u Danskoj.

Nedeljama pre toga, Borge je snimio svoj poslednji televizijski intervju sa danskom televizijom. U poetskoj koincidenciji, kada su ga pitali gde će provesti Božić i Novu godinu, Borge je odgovorio: "Negde potpuno drugačije."

Dva puta se ženio, imao je petoro dece. Bio je dobitnik brojnih nagrada.

(Telegraf.rs/izvor: Wikipedia/Victor/Borge)