Preslušao sam: Dado - "Live in Kerempuh", prvi uživo album našeg legendarnog pevača (Croatia Records 2025)

Ima karijera koje za generacije slične mojoj znače mnogo.

Uz neke od njih smo rasli, uz njih smo učili...

Preporučujemo

Ne samo rokenrol, nego i život.

Baš takva je karijera Dada Topića.

Oslikala je jednu mladost najlepšim bojama, donela neke važne stihove i harmonije, učinila da shvatimo kako se za muziku može živeti i kako su one najiskrenije emocije uvek najvažnije.

Jer kako bi mogli drugačije objasniti prvi album grupe Time?

Objavljen 1972. godine, čak i sa ove vremenske distance deluje gotovo nestvarno, a samo nekoliko godina pre izgledalo je potpuno neverovatno da se u jednoj socijalističkoj zemlji pojavi jedan tako svirački kompetentan bend, ali i autor i pevač takvog kalibra kakav je Dado Topić koji nije bio samo to, već i mnogo više - bio je duhovni vođa svoje grupe ali i svih onih koji su tih godina u muzici tražili nešto značajnije i dublje od puke zabave i razbibrige.

Od trenutka kada sam prvi put uzeo taj album u ruke, pa sve do danas, Dada sam poistovećivao sa grupom Time. Za mene su bili jedno, jer je njegov kompozitorski, pevački i svirački manir toliko osoben da je još od tog prvog albuma napravio pravu malu eksploziju u našim glavama nakon koje više ništa neće biti isto.

Ta mantra ostala je svih ovih godina zapisana kao grupa Time i tu se gotovo ništa nije promenilo, a i zašto bi?

Neke stvari treba pustiti da traju jer su ideje na kojima su začete čudesne, istovremeno i stvarne i bajkovite i govore nam kako je taj zdenac iskrene ljubavi nepresušan i večan.

Dadu takve ljubavi nikada nije nedostajalo.

Uvek je išao onom stranom na koju mu pokazuje srce, čak i onda kada je to sasvim očigledno bilo na njegovu štetu.

Svejedno, on drugačije nije ni mogao.

Odavno sam shvatio da snovi za kojima tragamo, čak i kada imamo sreće da ih pronađemo, često umeju da se otimaju, da hrle tamo gde mi ne želimo, da potka kojoma su nadograđeni sve više potire osnovu sa kojom su započeti.

Kada se nađete u takvoj situaciji, postoje samo dva rešenja. Da pratite to šarenilo potke, što će vam omogućiti da lagodno meandrirate shodno datim situacijama, ili da se hrabro držite osnove, odnosno suštine zbog koje neki životi dobijaju smisao, što je neuporedivo teža i zahtevnija igrarija.

Očigledno da je put kojim hodi Dado Topić oslikan željom da ona njegova mladalačka potraga za identitetom i muzika kao jedan strahoviti izazov ne budu ničim uprljani ili ne daj bože oštećeni i to će mu biti ideja vodilja tokom svih ovih godina.

Pa iako je njegov kreativni trans nekada bio više, a nekada manje primetan, jasno je da će mnoge pesme koje je napisao (i otpevao), još dugo lelujati u onim snovima koji potiru sve ove instant vrednosti današnjice, istovremeno donoseći radost onima koji to razumeju.

Ovim drugim ionako je svejedno.

Negde sam pročitao, ili mi je to Kornelije u nekom od naših razgovora rekao, da je jedini čovek sa kojim bi mogao odmah, bez ikakve probe izaći na binu, Dado Topić.

Dugo sam razmišljao o tome, jer Dado i Kornelije, valjda je to sasvim očigledno, u mnogo čemu različiti su ljudi. Nasuprot Kornelijevog donekle hladnog akademizma stoji Dado čije srce emituje emocije na pregršt i čije pevanje gotovo svakoj pesmi može dati drugačiju definiciju od one koju je autor zamislio.

Kod Kornelija to nije bilo moguće i zbog toga se njihovi putevi u Korni grupi vrlo brzo razilaze.

Ipak, u godinama koje će potom doći njihovi susreti stoje kao potvrda one istine da se sve različitosti na neki čudan način privlače i biće više nego briljntni, na radost svih onih kojima muzika toliko znači.

Kornelije je svojim umećem i znanjem školovanog muzičara stvarao harmonije i melodijske bisere koji su Dadu pružali neograničene mogućnosti da se razmahne, ali i da toplinom svoga glasa i emocijama koje su izvirale sa svih strana, oboji taj akademizam najlepšim bojama rokenrola.

Ima takvih primera, možda ne previše, ali ih ima, a neki od njih nalaze se i na ovom duplom albumu za koji je svakako vezana jedna interesantna priča, a na prvom mestu svakako stoji činjenica da je ovo prvi uživo album Dada Topića nakon gotovo šest decenija njegove karijere.

Krajem 2005. godine u održana su tri božićna koncerta u zagrebačkom kazalištu "Kerempuh" (nekadašnji naziv bio je "Jazavac"), jedan od ta tri je zabeležen i tako je nastao ovaj uživo album. Imena koja su tom prilikom svirala zaista su za svaki respekt: Kornelije Kovač, Josip Boček, Ratko Divjak, Jani Moder, Dubravko Vorih, Gabor Bunford, zatim orkestar Alana Bjelinskog i trio pratećih vokala koji su činili Vladimir Pavelić, Dragan Brnas Fudo i Ivana Čabraja, a u jednom trenutku pridružila im se i gošća Ivana Husar Mlinac koja je tom prilikom sa Dadom otpevala pesme "Ti" i "Princeza".

Pored nje, na bini je takođe bio i Damir Farkaš, Dadov saradnik i autor albuma "Apsolutno sve" koji je tom prilikom kompletno izveden, pa samim tim i zabeležen na ovom duplom LP-iju. Dado se zainteresovao za pesme koje piše Damir prilikom njihovog slučajnog susreta u studiju Dragutina Smokrovića Smokve, od kada i započinje njihova saradnja i ideja u vezi albuma "Apsolutno sve".

Smokva je kao producent i snimatelj takođe dao veliki doprinos na ovom ostvarenju, uspešno izbegavši mnoge zamke koje prate live albume pa je sa tehničke strane zaista sve doterano i zvuči odlično.

Pored brojnih Damirovih pesama, a između ostalih tu su i "Apsolutno sve", "Andrija" i "Ti" (interesantno je da u studijskoj verziji ova pesma nije duet, dok u koncertnoj jeste), koje su već zauzele svoje mesto u programima radio stanica, prava poslastica za slušaoce su dobro poznati biseri iz naše slavne rokenrol prošlosti kao što su "Makedonija", "Da li znaš da te volim", "Jedna žena", "Rock and Roll u Zagrebu" (Beogradu) i "Etida".

U ovoj poslednjoj, ovde navedenoj, možda se i najbolje vidi i čuje ono o čemu sam pisao u prethodnim redovima: susret dva barda domaće scene, Topića i Kovača, gde Kornelije svira maestralan uvod na klaviru, a Dado ovu dobro poznatu pesmu donosi na sebi svojstven način. Dalje, ovde možete čuti nešto kraću verziju kompozicije "Jedna žena" (6:08) u odnosu na onu koja je zabeležena na duplom albumu "Legende YU rocka" (12:35) koju je Dado otpevao sa Korni grupom 22. maja 1987. godine u zagrebačkom Domu sportova,

Kada ovo čujemo, možemo samo žaliti što njihova saradnja u Korni grupi nije duže potrajala i što na tim njihovim stvaralačkim putevima nije bilo moguće pronaći zajedničke staze.

Oni koji su nekada malo bolje pratili našu domaću scenu znaju da je i nakon Korni grupe bilo takvih pokušaja, setimo se recimo ideje oko super grupe K2 u kojoj su, pored Kovača i Topića, trebali da budu i Josip Boček, Sloba Marković, Ratko Divjak, Čarli Novak, ali ni to na kraju nije urodilo plodom iz više razloga.

Što se tiče pesama iz repertoara grupe Time, uvodnom solo partijom u kompoziciji "Makedonija" Ratko Divjak je pokazao zašto je jedan od najboljih bubnjara jugoslovenske scene, a takođe mi se posebno dopala "Da li znaš da te volim" koja je valjda jedna od najljubavnijih od svih ljubavnih pesama jugoslovenskog rokenrola, ovoga puta obogaćena gudačima, što nije bila česta prilika kada smo ovu kompoziciju slušali uživo.

Dok sam preslušavao album dobio sam i odgovor zašto je se Dado zainteresovao za ono što stvara Damir Farkaš. Njegove pesme su pevljive, pitke, odišu iskrenošću i govore o ljubavi, ali ne samo onoj koja vezuje muškarca i ženu, već o ljubavi prema svemu čime smo okruženi, a Dado je takvim ljubavima oduvek bio sklon.

Mnogi izvođači nerado su prihvatali ideju o objavljivanju live albuma, jer to sa sobom nosi i određene zamke koje mogu više da odmognu nego da pomognu.

U karijeri Dada Topića desilo se mnogo toga na šta može biti ponosan.

Sasvim je sigurno da i "Live in Kerempuh" sasvim lagodno postaje deo tog okruženja.