Preslušao sam: Gabi Novak - "Gabi", prva dama domaće zabavno-muzičke scene (Croatia Records 2025)

Prva polovina sedamdesetih godina bila je za mene svojevrsno raskršće, jer su se upravo tada naglo počele razvijati klice onoga čemu ću kasnije posvetiti čitav svoj život.

Jednostavnije rečeno: muzika me je počela bezgranično obuzimati.

Preporučujemo

Ne mogu reći da tako nije bilo i ranije, ali sa ulaskom u sedmdesete sve više sam postajao svestan toga i sa ogromnom radošću sam tragao za onim što sam do tada propustio kako na ovdašnjoj, tako i na svetskoj sceni, a što mi je bilo interesantno.

Taj period me je i opredelio ka rokenrolu jer su u moj život, ako govorimo o domaćim izvođačima, ušla imena kao što su Time, Pop mašina, Indexi, Korni i YU grupa, Josipa Lisac, Grupa 220 i mnogi drugi.

Pa ipak, tada sam još uvek rado slušao i neka imena sa naše tadašnje zabavno-muzičke scene, a neki od tih albuma ostali su mi dragi sve do današnjih dana.

Jedan od tih je i LP jednostavno nazvan "Gabi", po mnogo čemu jedinstvene Gabi Novak.

Kada bih sada, nakon što je pored mene projurilo pola veka raznih životnih radosti ali i nedaća, zastao i zapitao sebe zašto je to tako, znam da bi odogovor bio vema jednostavan:

Gabi je jedan od onih izvođača koji su me naučili da sanjarim.

Te pesme, koje sam u početku katkad čuo sa mog nevelikog japanskog tranzistora marke "Captain", vrlo brzo su mi ušle pod kožu, naselile se u moju maštu, pronašavši u njoj pogodno tlo za neumereno bujanje i rast.

Njen pospan, promukao i iznad svega umilan glas, naprosto vas je terao na tako nešto. Nudio je stvarnost kroz snove i činilo se da je ta stvarnost tu, na dohvat ruke, trebalo je samo malo poskočiti i zgrabiti je, prigrliti, i to baš onakvu kakvu želimo i odvajkada sanjamo.

U takvim trenucima taj glas mogao je zaista puno.

Od toga da kafa, dok slušamo te pesme, poprimi sasvim drugačiji ukus, do onih trenutaka u kojima muzika ume da odagna sve naše nedoumice i strepnje.

Ne mogu se tačno setiti kako i kada sam nabavio prve ploče Gabi Novak. Možda sam neke dobio na poklon, možda ih je neko doneo kod mene na preslušavanje i jednostavno ih ostavio, zaboravio, jer behu to godine kada su se ploče kupovale čak i ako vam je gramofon bio neispravan ili ga uopšte niste imali.

Naprosto, logika je bila sledeća: ploče budu i prođu, rasprodaju se, i ko zna da li će ih (i kada) opet biti, a gramofon se kupuje kada sakupimo novac.

Ipak, ako ne pamtim kako su neki singlovi dospeli u moju kolekciju, vrlo dobro se sećam trenutka kada sam kupio prvi LP Gabi Novak.

Još uvek sam bio osnovac, mučile su me prve ljubavi i te pesme su bile kao melem za moju tinejdžersku dušu.

Uostalom, znate i sami kako to već ide.

Kada ste sedmi-osmi razred, zagledani ste već u one malo starije curice koje su već srednjoškolke, ali naravno, one na to ne daju ne pet para i kada u noći u kojoj ne možete da spavate začujete Gabi kako peva:

Još uvijek ludo želim da me voliš

Da budem dio tebe kad si sam

Da nježnost tvojih ruku vječno živi uz nas

Jer za mene ti si sve što znam...

Bio je to poseban osećaj jer teško da ste tih godina mogli pronaći muziku uz koju ste mogli toliko sanjariti i maštati o devojci koja vam upravo takve reči šapuće na uho, nego uz ovakve pesme.

Behu to stihovi i muzika velikog Ivice Krajača, istog onog koji će par godina kasnije učestvovati u stvaranju istinskog remek-dela domaće diskografije, "Dnevnika jedne ljubavi", Josipe Lisac.

No nije to jedina pesma na ovom albumu koja je vredna svake pažnje. Tu je na svaki način izuzetna "Vino i gitare" koja mi je i danas omiljena upravo u interpretaciji Gabi Novak, a koju su zajednički napisali Stipica Kalogjera i Arsen Dedić, potom "Adrese moje mladosti" i "Bit ćeš uvijek moj", istog atorskog dvojca, "Pusti me da spavam" koju su potpisali Arsen Dedić i Željko Sabol, "Malo riječi treba da se voli", Jovana Adamova i V. Marcikića itd. O raskošnim aranžmanima Stipice Kalogjere, Kreše Oblaka, Ozerna Depola i Miljenka Prohaske, ne treba ni trošiti reči.

Neki albumi zauvek ostaju dragi, bez obzira na činjenicu da nas vreme koje protiče kroz naše živote menja, da okolnosti u kojima živimo ostavljaju tragove, neke više a neke manje vidljive, s tim što oni manje vidljivi nose adrese naše duše pa samim tim podstiču i ona osećanja koja smo spremni da primimo ili da damo.

Danas je jasno da ovakve pesme umeju da nadžive svaku životnu okolnost, da se trgnu i izdignu iznad svake prosečnosti jer joj ni po čemu i ne pripadaju.

Glas Gabi Novak, prepun nekakve uzdržane, staložene senzualnosti, pokazao je kako se veliko uzbuđenje može doneti i sa prefinjenim osećanjem mere, a to nije mogao svako.

Upravo zbog toga obradovala me je vest da je izdavačka kuća Croatia Records u svoj katalog reizdanja dodala i album "Gabi", koji to po svemu zaslužuje.

Kada sam stavio taj LP na gramofon, možda sam, slušajući te pesme, osetio mirise davne mladosti i prisetio se lepršave kose nekih devojaka, ali to i nije toliko važno. Važnije je da te harmonije i sneni glas Gabi Novak podsećaju na ono vreme kada su nas note odvodile do beskraja i neprimetno vraćale natrag, darujući nam tako najlepša putovanja, jer muzika je tada bila prefinjena dama plave krvi vredna svake pažnje i poštovanja.

Takva dama je bez svake sumnje i Gabi Novak, pa joj ovakva ekskluziva po prirodi stvari i pripada.

Ako se odlučite da ovo reizdanje dodate u svoju kolekciju dobićete vinil u boji na kome je etiketa Jugotona koja je bila u upotrebi do sedamdesetih godina prošlog veka, remaster je urađen s originalnih magnetofonskih traka, izdanje sadrži buklet sa fotografijama Marka Čolića i tekstovima Siniše Škarice, Zlatka Turkalja i Željka Luketića, takođe i tekst Zvonimira Goloba koji se nalazi i na originalnom izdanju iz 1970. godine, a tu je i download code mp3 verzije albuma.

LP možete poručiti putem web shopa Jugoton.net ili kupiti u Jugotonovoj radnji koja se nalazi u Beogradu, Nušićeva 27.

(Telegraf.rs)