"Zove, čoveka ne znam, zbunio sam se..." Gale Kerber za Telegraf.rs o zajedničkom nastupu sa Miroslavom Ilićem

Grupa Kerber imaće dva koncerta u mts Dvorani, 14. i 21. mart. Biće to unplugged svirka za koju postoji veliko interesovanje.

Tim povodom, razgovarali smo sa frontmenom Kerbera, pevačem Goranom Šepom - Galetom Kerberom. On nam je govorio o koncertima u mts Dvorani, otkrio nam je da li čuva glas, a prisetio se i čuvenog zajedničkog nastupa sa pevačem narodne muzike Miroslavom Ilićem

Preporučujemo

• Poštovanje Gale, očekuju nas dva koncerta u mts Dvorani. Šta publika može da očekuje, po čemu će oni biti različiti u odnosu na prethodne?

Publika mora dvoslojno da se obuče. Pošto će od prvog trenutka da pevaju i oznojiće se, posle sam ja kriv ako navuku grip. Šalu na stranu, hitovi će biti svi prearanžirani, nećete čuti pesme. Ko nije slušao naš unplugged, zbuniće se, tek će prepoznati sa tekstom i sa melodijom pesme koje su sasvim drugačije nego kad ih radimo na struju. Neke se pogodе odmah, neke ne. Ali, to je taj unplugged koji dozvoljava sebi širinu. Harmonija i uticaj energije celog benda, pojedinačna energija celog benda da bi mi došli do pesme koja će publici da prija, nadam se.

• Pomenuli ste goste, to će biti vaši prijatelji?

To su prijatelji, to nisu velika imena koja treba posebno da predstavljam, ali su veliki prijatelji naši i samim tim su i velika imena za nas. Možda ćemo ih pojedinačno da ih predstavljamo, ali pošto ih je puno, preskočićemo to, nego ćemo ih nazvati ovako i ovako i onako. To su ljudi koji naše koncerte čekaju i koji se nama već rade.

Znači, zadnjih 6-7 godina, gde god je bio koncert, oni su bili s nama, tako da oni imaju potrebu da se raduju skoro isto kao i mi, ako ne i više. jer to su jedinstveni trenuci i razmenimo te svoje energije u pozitivni spis.

Foto: Amir Hamzagić/ATAImages

• Grupa Kerber ima jak repertoar. Da li imate neku pesmu koju posebno volite  ili neku koju ne volite da pevate?

Nema ono što ne volim da pevam. Ja i ne znam koju pesmu ne volim, ali to nije ni stavljeno u repertoar. Ako bilo ko u bendu bude namršten dok se svira neka pesma, ta pesma ne treba da bude na repertoaru. Znači moramo svi biti oko te pesme. Da se svi ugradimo u nju, jer publika ne trpi prevaru. Publika trpi samo dobre energije.

• Je l' Vam se nekad desilo da zaboravite tekst dok pevate?

Ne. Ne, ali nekad ga ja promenim na licu mesta ili nekad se zagledam tamo gde možda ne bi trebalo, pa šta ja znam, neko me izbaci pomalo i onda negde osetim da sam promenio tekst pa vratim posle taj tekst, ali to su neki retki detalji, koje ja sebi čak šarmantno i dozvoljavam da se to desi kao neka spontana greška.

• Mnogi kažu da imate najlepši glas u rokenrolu...

Pa ne znam, ja o tome ne mogu da pričam. Ja samo uživam kad pevam, najlepše za mene ne postoji. Ja možda imam samo prijatan glas, to bi možda bolja formulacija bila.

Uvek imam lepo, lepše, najlepše, godža. Znači gradacija ide do negde četvrtog stupnja. Nema najlepših. Ja toliko muzičara volim da čujem i ne znam ko je najbolji gitarista. Oni mi svi prijaju. To su sve vrhunski muzičari, tako da volim uvek da ih čujem. I nemam najboljih, nemam najlošijih. Tako da moj glas može da prija.

Foto: M.P./ATAImages

• Kako čuvate Vaš glas?

Nikako. Ja ne čuvam glas. Do 2-3 noću nisam nikad ni legao, ustajem 7-8, vrlo malo spavanja. Sve ono što piše da ne smeš da radiš da bi imao dobar glas, ja to sve radim. I to baš okrutno.

• Prošlo je 40 godina od numere "Ratne igre", te anti-ratne pesme. Da li se svet malo opametio?

Na svakih 20-25 godina su neke turbulencije u celom svetu, a mi nismo van sveta. Mi smo nekom repu sveta, toga nama se sveto dešava. Sve to ide nekom prebrzom putanjom prema nečemu što ne bih hteo ni da pomenem, ni da naslutim, ni da opšte mislim u to. Zato svaki trenutak sebi grabim kao Božiji dar, svako treba da nađe u srcu neko veselje. Ne smeš mnogo da misliš unapred. Nešto je tu već predodređeno, spasiti ne možemo.

Nažalost, čovenčanstvo hrli tamo da je ne treba da ide. Preterano je sve brzo više. Niko nema vremena za ništa. Malo treba se usporiti na svim poljima i što pre da se izađe iz tim. Dovoljne su prirodne nepogode, kao i međusobni ratovi, mržnje i čuda. Ja nisam deo toga.

• Tokom konferencije, pomenuli ste i Englesku. Da li imate neku interesantnu anegdotu iz to perioda? Da li je bilo možda šansi da ostanete u Engleskoj?

Bilo je šanse. Gordon Roli je naš producent bio. Posle drugog albuma, on je lično mene zadržao, kao šta da radiš, šta hoćeš i tako dalje. Ja sam zavitlavao na tu temu i tada sam bio protiv toga.

Nisam ni u jednom trenutku razmišljao da ostanemo u Engleskoj. Ja sam čovek iz ovog kraja, sa svojom slavom, svojim kumovima, svojim prijateljima, svojim jezikom, jezičnim područjem. Ne vidim sebe kao nekog stranca zauvek negde napolju. I sve te benefite, kada sabiram, nedovoljni su mi prema onome što me je ovde čekalo. Tako da nijednog trenutka kao nisam imao dilemu. I sad, posle ovako godina, nemam dilemu.

Mada smo se s Gordonom skoro i čuli, on plače kada čuje, on nas je toliko zavoleo i ne može da veruje da postojimo mi i dalje kao ljudi koji razmišljaju o njemu. E, to je ta razlika Engleza i Srbina, Nišlije, Južnjaka. To su ta neka srca i ta toplina, više i on oseća, on se rasplakao. Znači oseća, ali nema gde da živi tako kao što smo mi.  Nije možda to veličina, ali to je moj izbor.

Foto: M.P./ATAImages

• Po internetu i Jutjubu mi se vrti i vaš nastup koji ste imali zajednički sa Miroslavom Ilićem, kada ste zajedno izvodili "Ratne igre". Možete li se prisetiti tog momenta?

Sećam se tog momenta, to je vreme bilo kad je RTS radio te velike šou programe, mislim da je bila Brena, Dragana Mirković i Miroslav Ilić. Tri maga. Imali su emisije, po sat vremena, osmišljavali su im, Košutnjak ceo vrvi. Zove Miroslav, ja čoveka ne znam, ali sam se zbunio to što zove.

Kao, javio da mu gostujemo, ja mu kažem: "Je l' si ti čuo Kerber? Mi smo iz rokenrola." A ovi moji kažu: "On je narodnjak." I onda on (Miroslav Ilić) kaže: "Moja ćerka samo vas voli, Kerber. Ništa drugo ne sluša. Kaže, tata, samo ako može Kerber." Rekoh, dolazimo. Okej, čovek (Miroslav Ilić) s kojim sam se kasnije upoznao, družili smo se, imali neko zajedničko putovanje po Švedskoj. Izvrsno. On je roker u narodnoj muzici. On je za svoje ideje bio spreman da se pobije. On je u PGP-u pravio šou. Nije bio pokolebljiv, nije bio povijenog repa. Mene se to mnogo svidelo kod njega. Čovek, čojan Šumadinac, tako i peva.

Peva svoju šumadijsku pesmu. Vrlo ponosno i on koliko godina još živi te pesme i uživa u njoj. Veliki, veliki... Tako da eto, slučajno smo došli u tu njegovu emisiju. Interesantno, on je imao kompletnu onu kosu, dali smo mu sekiru gitaru da svira. Naravno, to je plejbek neki bio, ali sve u svemu, sve ide u staž.

• Jel' imate šansu da ponovite taj nastup sa Miroslavom?

Pa ne. To ne trpi ponavljanje. To je to vreme, taj trenutak i to je to.

• Kako pamtite saradnju sa Borom Đorđevićem, da li ima neke interesantne priče s njim?

Odrađena je ta ista pesma ("Čovek od meda"), pre 5-6 godina smo ju otpevali zajedno.

Prepevao je bend na neki novi način, drugi način. Ovde smo stvorili istu pesmu. Istu smo otpevali, ali se razlikuje. Veoma bitno je da smo se mi sreli na pesmi, u studiju, i uživali smo. Vidiš u očima koliko se njemu vratilo sećanje te neke 85-86. godine, kad je to bilo. Uspomene su se vratile, pričali smo o tim vremenima.

Fantastična priča. To smo negde stavili. Stoji tamo, čeka svoj red. Pa ćemo da vidimo.

• Da li pripremate neki novi materijal za publiku?

Ima. Nećemo sad predstaviti novi materijal. Predstavićemo te neke pesme koje nisu na vinilima. A već su nove-stare pesme. Ima jedno 2-3 godine.

• Da li imate neku neostvarenu želju?

Uvek ima neke želje, čovek bez želja nije normalan. Imam želje da imam novi album. Da imam novu pesmu.

(Telegraf.rs)