Preslušao sam: Vlatko Stefanovski trio - London Sessions, šetnja muzičkom zaostavštinom (Croatia Records 2025)

Foto: Croatia Records/webshop.crorec.hr

Nedavno se u prodaji u izdanju Croatia Records pojavio trostruki vinilni album Vlatka Stefanovskog "London Sessions" (ranije je već bio objavljen kao dupli CD), koji je sa svojim triom snimao u legendarnom Abbey Road studiju u Londonu.

Preporučujemo

Kada sam dobio ovaj album, pokušao sam da se setim koji se to prvi trostruki LP nekada davno našao u mojoj kolekciji. I setio sam se. Bili su to Emerson Lake & Palmer i njihov koncertni "Welcome Back My Friends To The Show That Never Ends" iz 1974. godine.

Naravno, potom su došli i neki drugi, poput Jangovog (Neil Young) kompilacijskog "Decade", "Yessong" od grupe Yes, zatim svima dobro poznato Azrino live ostvarenje "Ravno do dna" iz 1982. godine (Džoni je šest godina kasnije objavio čak i četvorostruki album, pod nazivom "Zadovoljština"), Diskoton je takođe 1986. godine objavio četvorostruki komilacijski album Indexa, i da ne nabrajam dalje.

Kada su ovakva izdanja nađu pred vama, uvek se nameće pitanje da li je to isuviše pretenciozno, da li određeni izvođač zaista može u nekom trenutku ponuditi publici toliko kvalitetnog materijala da se to jedino može upakovati na trostruki album, no ovde svakako treba naglasiti da su to gotovo uvek ili kompilacijska ili live izdanja, vrlo retko se na takvim ostvarenjima u ponudi nalazi do tada neobjavljeni autorski materijal.

Takođe, ovakva izdanja su kao po pravilu veoma skupa, ne samo zbog tri ili četiri gramofonske ploče koliko ih već ide u paketu, već i zbog komplikovanog pakovanja, odnosno omota, koji mora biti kvalitetno urađen, inače se sve vrlo brzo raspada.

Uglavnom, sedamdesetih ili osamdesetih godina, kada je ponuda muzike na vinilima bila veoma raznovrsna, svako bi dobro razmislio pre nego što bi se odlučio za takvu kupovinu.

Recimo, onaj malopre pomenuti album od EL&P, kao prvi takav u mojoj kolekciji, dobio sam na poklon, čisto sumnjam da bih i pomislio da ga kupim.

Svakako da ima i ovakvih izdanja koja svojim sadržajem i više nego opravdavaju svoje postojanje, jedno sam već pomenuo, a to je "Ravno do dna" od Azre, setimo se recimo i izuzetnog trostrukog albuma "The Last Waltz", grupe The Band, itd.

Ovih dana i Vlatko Stefanovski je postao "vlasnik" prvog, vinilnog trostrukog albuma u svojoj diskografiji.

Vlatka sam oduvek doživljavao kao inteligentnog ratnika improvizacije i ritma, a njegova pojava me je terala da razmišljam na sledeći način:

Virtouznost mnoge često odvodi na pogrešnu stranu, na stranputicu. Oni postaju robovi forme, zaboravljajući suštinu.

Da bi se to izbeglo nije dovoljno biti samo virtouz.

Potrebno je biti inteligentni virtouz.

Ili još bolje - nadasve inteligentni virtouz.

Vlatko to svakako i jeste.

No zašto je po mom mišljenju, on ipak najviše dao dok je bio u grupi Leb i sol?

Zato što su tu i ostali bili virtouzi, pa samim tim i kanalisali njegov ego trip.

Tada je Vlatko svirao ineligentno, bravurozno, a istovremeno i nadasve korisno.

Gotovo svaki njegov ton imao je svoj smisao i svrhu.

A to je sasvim dovoljno ne za jedan, već više života.

Ono što je došlo posle, sviđalo mi se nekad manje, nekad više, imao je po mom mišljenju nekih sasvim nepotrebnih izleta, ali to opet ne može umanjiti činjenicu da je njegova muzička zaostavština vredna svakog respekta.

S obzirom da je Stefanovski prošle godine obeležio pola veka svoje karijere, što je zaista značajan jubilej, ovaj trostruki album možemo posmatrati i u tom kontekstu, jer na njemu se nalazi svojevrsni presek, kako njegovog autorskog rada, tako i obrada nekih kompozicija iz makedonskog etno nasleđa na šta smo od njega već navikli. Ipak, interesantno je da je ovo ostvarenje otvara jedna druga obrada, a to je "While My Guitar Gently Weeps", zadivljujuća kompozicija Džordža Harisona, koju su i neki drugi gitaristi obradili i uvrstili u svoj repertoar, bilo u vokalnoj ili u instrumentalnoj verziji, između ostalih to su učinili i Stiv Lukater iz grupe Toto, Džef Hili, Erik Klepton i Piter Frempton, itd.

Od pesama iz repertoara grupe Leb i sol tu su "Nisam tvoj" "Kumova slama", "Mamurni ljudi", "Čuvam noć od budnih", "Bistra voda", "Talasna dužina", "Čukni vo drvo", "Skopje", "Istok - zapad (telepatski)", a od obrada makedonskih kompozicija možete čuti "Si zaljubiv edno mome", "Uči me majko, karaj me" "Eleno kerko", "Ne si go prodavaj Koljo", "Makedonsko devojče", "Jovano Jovanke", "Kalajdžijsko oro", ali i neke Vlatkove kompozicije u tom maniru poput "7/8 oro", "Vlatkovo oro", a tu su i neki radovi iz njegovog solo perioda kao što su to "Gipsy Song", "Cowboys & Indians", "Kandilce" ili "Verba, nadež, ljubov" koju je ranije snimio sa Gibonijem.

Pored Vlatka, ovaj trio sačinjavaju njegov sin Jan Stefanovski (bubnjevi, prateći vokal) i Tihomir Hojsak (Double Bass), obojica su zaista vrsni instrumentalisti, a na albumu su u svojstvu gostujućih muzičara svirali i Damir Imeri (Electric Piano, Hammond, Synthesizer) Goran Martinac (Hammond).

Zvuk koji je dolazio sa mog gramofona dok sam preslušavao ove vinile zaista je dobar, pa iako je u najvećoj meri formiran od strane tria, dakle prevashodno od gitare, basa i bubnjeva (i Vlatkovog vokala), što svakako može stvoriti i svojevrsnu zamku pa time ove zaista sjajne kompozicije potopiti u očekivanost i dosadu (posebno kada je trostruki album u pitanju na kome su čak 23 kompozicije), to se ipak nije dogodilo, što zbog izuzetnog muzičkog materijala koji se ovde nalazi, što zbog vrhunskih instrumentalista koji su tačno znali šta žele i hoće.

S obzirom da je album sniman u Abbey Road studijima u Londonu i omot je inspirisan legendarnim, istoimenim albumom grupe The Beatles.

Ako volite da neke drage pesme i instrumentali naše mladosti budu na jednom mestu, ovo je idealna prilika za to, a posebnu poslasticu svakako donosi činjenica da su te kompozicije ovoga puta nalaze na tri vinila, što će, siguran sam, obradovati kako one starije, tako i mlađe gramofondžije.

(Telegraf.rs)