Odlasci: Roberta Flek (10. 2. 1937. - 24. 2. 2025.), pevačica koja je svojim glasom milovala svaku notu

Foto: Atlantic Records/Goran Živanović

Kada sam pre nekoliko dana pročitao vest da je preminula Roberta Flek, u mislima sam se vratio u daleku 1974. godinu kada sam na svom gramofonu zavrteo prvu ploču koju sam imao od ove sjajne pevačice.

Preporučujemo

Izdavačka kuća Suzy baš te godine objavila je singl sa njenom pesmom "The First Time Ever i Saw Your Face", koja je bila stvarno veliki hit i često se mogla čuti u programima naših radio stanica.

Ta kompozicija dopala mi se već na prvo slušanje i kada sam, obilazeći vrlo često prodavnice ploča ugledao taj singl, pomislio sam da na to vredi potrošiti moj tadašnji neveliki džeparac sa kojim sam i inače vrlo pažljivo postupao kako bih koliko toliko mogao kupiti sva izdanja koja su me interesovala.

Ispostavilo se da sam bio u pravu i to ne samo zbog naslovne pesme, već i zbog one na B strani. Tada sam prvi put čuo "Jesse", jednu od mojih najomiljenijih balada, koja mi se momentalno uvukla pod kožu, tako da sam mnogo više "vrteo" upravo tu pesmu nego onu na A strani. Ispod naslova te kompozicije bilo je napisano samo J. Ian, ali ja tada nisam imao pojma ko bi to mogao biti. Ništa nisam znao o autoru te pesme, ni da li je muškarac ili žena, da li se radi o kompozitoru ili kantautoru, takvih informacija jednostavno nije bilo. Istu pesmu čuo sam par godina kasnije na vrhunskom albumu "Diamonds And Rust", Džoun Baez, ali sam u međuvremenu već saznao da je ovu kompoziciju napisala sjajna kantautorka Dženis Ijan, pa sam krenuo u potrgu za njenim pločama. Naravno, u toj potrazi fokus je bio na njenom albumu "Stars" iz 1974. godine na kome je upravo bila ova kompozicija u njenom izvođenju. Kasnije su još neka vrlo poznata imena uvrstila ovu pesnu u svoj repertoar (Karli Sajmon je sa njom postigla jedanaestu, Džulian Lenon pedest četvrtu, a Džošua Kadison dvadeset šestu poziciju na top listama), ali po mom skromnom mišljenju niko nije uspeo da nadmaši originalnu verziju, a svakako je interesantno da je Dženis počela pisati ovu pesmu vrlo mlada, kada je imala samo četrnaest-petnaest godina.

I tako me je do ove kompozicije i uopšte Dženis Ijan, dovela upravo Roberta Flek.

Roberta je rođena 10. februara 1939. godine u Ešvilu, Severna Karolina i sa devet godina počela je učiti klavir, a istovremeno se razvila u izvanrednu pevačicu. Njena majka je svirala orgulje u crkvi i podržavala je njen interes za muziku, pa je sa samo petnaest godina upisala univerzitet Howard gde je nakon četiri godine diplomirala, a potom neko vreme radila kao nastavnik, istovremeno prateći na klaviru operske pevače, a čak je i režirala jednu amatersku postavku "Aide". U maju 1967. dobila je stalni angažman u jednom pabu u Vašingtonu, gde je pevala i svirala klavir prešavši s klasičnih dela na izvođenje bluz, folk i pop standarda, što joj je omogućilo da uz neke druge poslove koje je prihvatila, napusti školu. Za kratko vreme postaje vrlo poznata u lokalnim razmerama, pa 1969. godine potpisuje ugovor za Atlantic Records.

Kada se karajem šezdesetih pojavio njen prvi LP "First Take", ta ploča nije odmah dobila priznanja kakva će kasnije steći. Trebalo je da prođu tri godine da bi te pesme bile shvaćene na pravi način, a do tada je Roberta Flek objavila još dva svoja odlična solo albuma: "Chapter 2" i "Quiet Fire". To svakako ne treba da čudi jer je pevačica predstavila jedan sasvim poseban stil na svom debitantskom ostvarenju, koji je ponudio odvažan kontrast konvencionalnim pop, soul ili džez izdanjima svog vremena. Ne samo da je prekršio uobičajene žanrovske granice, već je izazvao rasne stereotipe, predstavljajući vrlo različitu i vrlo ličnu definiciju ljudske duše.

Ipak, slučajnost je htela da njena pesma "The First Time Ever I Saw Your Face" koja se nalazi na prvom albumu postane veliki hit, o čemu je više puta govorila u intervjuima:

Još pre nego što ću snimiti album "First Take", moj prijatelj, muzičar, Donal Lis, jednom prilikom mi je pustio verziju te kompozicije koju je izvodio duet Joe & Eddie. To mi se jako svidelo, a kako sam tada još uvek radila kao nastavnik naučila sam mlade devojke da je pevaju u klubu koji je radio u okviru moje škole. Kada sam počela nastupati u pabu "Kod Henrija", ta pesma je uvek bila na repertoaru, tako da sam bila veoma vezana za nju u vremenu kada sam razmišljala o izboru materijala za moj prvi album. Taj usporeni tempo i aranžman pesme bili su deo mog načina na koji sam osetila tu priču koju ona sa sobom nosi nosi i u kojoj treba da izrazite svoja osećanja o tome da pred sobom prvi put vidite veliku ljubav, a tada ne treba da požurujete sa svojim kazivanjima. Nekoliko godina kasnije u mom tadašnjem domu u Aleksandriji, Virdžinija, zazvonio je telefon i kada sam shvatila da je sa druge strane Klint Istvud, nisam mogla u to da poverujem. Skoro sam se onesvestila. Rekao mi je tada da je na radiju, dok je vozio svoj automobil, slučajno čuo moju verziju pesme "The First Time Ever I Saw Your Face" i da je želi upotrebiti u filmu "Play Misty For Me", koji je bio njegov rediteljski debi. To je triler o ženskom špijunu koji je na neki način bio svojevrsna prethodnica"Fatalnoj privlačnosti". Hteo je koristiti tu pesmu samo u  onom delu filma u kome je predstavljena čista i apsolutna ljubav. Rekla sam: "OK, ali želim to ponovo da snimim, jer smatram da je pesma prespora", na šta je on odgovorio: "Ne, nije".

Film je postao hit, kao i pesma (poseban kuriozitet jeste da je Klint Istvud za njeno korišćenje platio samo 2000 dolara), koja postaje singl br. 1 na Billboard top listi 1972. godine, da bi već sledeće '73. osvojila nagradu Gremi za ploču i pesmu godine, a album "First Take" dospeo je takođe na vrh Billboard Top 200 dostigavši tiraž od gotovo 2 miliona primeraka.

Interesantno je da joj je slučajnost pomogla i kod njenog drugog velikog hita "Killing Me Softly With His Song", o čemu je takođe govorila više puta:

Nalazila sam se u avionu i čitala popis kompozicija sa muzičkih kanala. Naslov te pesme (napisala je i smimila kantautorka Lori Liberman, uz pomoć Čarlija Foksa i Normana Gimbela), me je vrlo zainteresovao. Zapisala sam to i poslušala kompoziciju deset puta kako bih shvatila melodiju i tekst. Čim sam sletela na aerodrom odmah sam nazvala Kvinsija Džounsa i rekla mu da želim da mi pomogne oko aranžmana. Uvežbavala sam tu pesmu sa svojim bendom u studiju Boba Marlija u Kingstonu na Jamajci, ali je nisam snimila. Kasnije, te godine, nastupala sam kao predizvođač na koncertu Marvina Geja u Los Anđelesu i na kraju mog seta publika je tražila bis. Marvin mi je rekao da otpevam još nešto pa sam odlučila da to bude "Killing Me Softly" i publika je naprosto poludela. Marvin mi je prišao, zagrlio me i rekao: "Dušo, nemoj više nikada pevati ovu pesmu uživo, dok je ne snimiš".

Roberta ga je poslušala pa je i ova kompozicija ubrzo zasela na poziciju broj jedan Billboard Hot 100 liste, a potom je 1973. i 1974. godine osvojila prestižnu nagradu Record Of The Year za obe pesme.

Njene ploče prodavale su se u ogromnim količinama u periodu ranih sedamdesetih i osamdesetih godina i tada je u nizu skupila šest zlatnih albuma i takođe jedan platinasti i jedan dvostruki platinasti. Na svom vrhuncu 1973. i 1974. godine, postala je jedina pevačica ikada koja je dva puta zaredom osvojila Gremi nagradu za pesmu godine, prvi put za "The First Time Ever I Saw Your Face", a zatim za "Killing Me Softly With His Song". Tokom karijere imala je i druge brojne hitove uključujući "Feel Like Makin' Love" (koji je takođe dostigao poziciju broj jedan 1974.), ali i "Making Love", "If Ever I See You Again", "Jesse" i "You've Got A Friend".

Poznata je i po svojim hvaljenim saradnjama sa drugim umetnicima. Sa pevačem Donijem Hatavejem udružila se 1972. godine kako bi s njim snimila album dueta, na kome je između ostalih bila i pesma "Where Is the Love", koja je ovenčana nagradom Gremi, a imali su i veliki hit sa kompozicijom "The Closer I Get to You".

Dobitinik je nagrade Recording Academy za životno delo.

To je ogromna čast, napisala je pevačica u e-mailu, što je jedini način na koji je komunicirala s novinarim nakon moždanog udara koji je uticao na njen govor. Tokom cele svoje karijere, pokušavala sam ispričati priče kroz svoju muziku. Ova nagrada mi je potvrda da su moji vršnjaci čuli moje misli i prihvatili ono što sam pokušala dati.

Nosilac je i mnogih drugih priznanja i nagrada kao što su počasni doktorat umetnosti na univerzitetu Long Island koji joj je uručen 11. maja 2017; bila je jedna od prvih koja je primljena u Kuću slavnih tekstopisaca 2021. godine; počasni doktorat Berklee College of Music uručen joj je 13. maja 2023; dobitnik je četiri Gremi nagrade iz trinaest nominacija, itd,

Tokom jednog nastupa u Njujorku 2018. godine pozlilo joj je pa je hitno prebačena u bolnicu. Tom prilikom njen menadžer je izjavio da je ona pre nekoliko godina pretrpela moždani udar i da se još uvek ne oseća dobro. Krajem 2022. dijagnostikovan joj je ALS (amiotrofična lateralna skleroza), tip motorne neurološke bolesti koja izaziva postepeno odumiranje nervnih ćelija, sa početnim simptomima bola u mišićima, oslabljenosti ekstremiteta ili nerazumnog govora, što utiče na sposobnost kontrolisanja mišića neophodnih za kretanje, govor i disanje.

Preminula je usled srčanog zastoja 24. februara 2025. godine, na putu za bolnicu na Menhetnu.

Imala je 88 godina.

(Telegraf.rs)