Odlasci: Branislav Bane Zarin (14. 11. 1950 - 21. 1. 2025.), nenametljivi majstor crno-belih dirki
Pre nekoliko dana preminuo je Bane Zarin, dobra duša beogradske muzičke scene.
Oni koji su mu bili bliski znali su koliko je bio plemenit, nesebičan i spreman svima da pomogne, a takve ljude, kao po pravilu, ovo naše današnje društvo po mnogo čemu ignoriše.
To se uostalom moglo videti i na društvenim mrežama, gde su se od njega oprostili uglavnom njegovi bliski prijatelji, muzičari koji su ga poznavali i sa njim sarađivali, i dobri poznavaoci muzičkih zbivanja na ovim prostorima.
Na internetu ćete malo, ili gotovo ništa, pronaći o Banetu i smatram da je to zaista velika nepravda koju ovim putem želim koliko-toliko da ispravim.
Živeo je tiho i povučeno, pa ipak... njegova svirka pa i glas, ostali su utkani na mnogim pločama beogradske akustičarske scene.
I ne samo akustičarske, već i znatno šire.
Ali krenimo redom.
Nekada, davno sredinom šezdesetih godina, u Beogradu je postojala gimnazijska grupa Pupoljci. Članovi su bili braća Miomir i Vojislav Đukić i Bane Zarin, koji je svirao klavir i flautu. Uglavnom su bili orijentisani na izvođenje obrada tadašnjih stranih hitova, ali istovremeno su počeli pisati i svoje pesme, pa je tada nastala i danas dobro znana "Sunčana strana ulice" koju je napisao Miomir Đukić Miki.
Ljuba Ninković 1970. godine dolazi iz Smedereva u Beograd, kako bi upisao Filološki fakultet. Interesantan detalj dogodio se prilikom upisa. Naime, isti fakultet je imao želju da upiše i Asim Sarvan koji je došao iz Mladenovca, pa su se njih dvojica tom prilikom upoznali. Kada se čekanje na upis oteglo unedogled, a tema za razgovor ponestalo, ne znajući šta bi drugo, počeli su da pevaju i istog trenutka utvrdili da im se glasovi besprekorno slažu. Asim pre toga nije javno nastupao, a Ljuba se već vinuo u svet priznatih autora kada je Kornelije Kovač uvrstio njegovu kompoziciju "Slika" (u verziji S vremena na vreme, pesma nosi naziv "Kao vreme ispred nas"), na B stranu singla Korni grupe, "Trla baba lan". Zahvaljujući tome, ali i mnogim drugim aktivnostima, Ljuba na preporuku Nikole Karaklajića dobija poziv od reditelja Dragana Aleksića da za njegovu emisiju "Tip-top kabare" koja se emitovala na Radio Beogradu, piše songove. Nakon što je "otkrio" Asima, Ninković i njega ubacuje u taj posao.
Istovremeno, songove za tu emisiju snima i grupa Pupoljci, pa tu pada njihovo poznanstvo i tako je stvoren nukleus grupe S vremena na vreme, sa kojom će i Zarin kasnije sarađivati.
Tih godina u ondašnjoj Jugoslaviji, a posebno u Beogradu, bila je velika ekspanzija akustičarske muzike. Osnovane su mnoge grupe koje su negovale taj žanr, pa je tako '72. godine nastao i Trio DAG koji su sačinjavali Dragan Popović i braća Aleksandar i Grujica Milovanović. Objavili su nekoliko singlova, a početkom juna '74. i album "Sećanja". Bio je to jedan od prvih albuma beogradskih akustičara (mesec dana kasnije Porodična manufaktura crnog hleba objavila je album "Stvaranje"), ali i jedan od prvih u koji su snimljeni glavnom gradu ondašnje Jugoslavije kada je popularna muzika u pitanju.
Po objavljivanju ovog LP-ija Dragan Popović je napustio DAG, pa je sa Aleksandrom Bijelićem i Bantom Zarinom oformio grupu MAJ. Snimili su jedan singl sa kompozicijama "Još uvek sanjam" (izvedena na festivalu "Omladina 75") i "Vreme žetve", na kome Zarin svira klavir, blok flautu i peva prateći vokal. Danas samo možemo da kažemo da je zaista šteta što ova grupa nije duže radila, s obzirom da su na repertoaru imali dosta dobrih pesama i zvučali su zaista svetski.
Iako mnogi misle da su pesme sa ovog singla jedine koje su ostale iza grupe MAJ, ipak nije tako. Na albumu "Uspomene" snimljenom u znak sećanja na Peđu Jovičića, koji je 2. februara 1975. godine tragično izgubio život na koncertu u niškoj hali "Čair", zastupljeni su sa odličnom pesmom "A ja bih je ljubio".
Po prestanku rada grupe MAJ, za Baneta bi mogli reći da je bio "dežurni" muzičar i da je potom sarađivao sa mnogima: sa grupom S vremena na vreme, Srđanom Marijanovićem, Dudom Bezuhom i glumcem Goranom Sultanovićem, itd. Za Suncokret je napisao brojne aranžmane, bilo samostalno ili sa ostalim članovima, a takođe i učestvovao u pisanju nekih pesama. Ovde ću navesti samo neke od tih naslova: "Kara Mustafa", "Moje tuge", "Tekla voda", "Gili, gili blues", "Pusto more, pusti vali", "Pošalji mi pismo", "Slučaj raskopčanog jeleka"...
Na nekim snimanjima pevao je i prateće vokale, a danas se recimo malo zna da je takav zadatak imao na albumu "Kongres rok majstora" i to za one kompozicije koje je snimio Josip Boček.
Napisao je stihove za pesme "Naš grad" koju je snimio Tihomir Petrović i "Moje misli" koju je pevala Senka Veletanlić.
Interesantno je da je na tekstove S. Stanišića, V. Andrića i Mike Antića, Zarin komponovao songove za dečju TV seriju "Srećan put u XXI vek", a takođe je sa Dudom Bezuhom uradio i aranžmane. Te pesme pevala je Bilja Krstić koja ih je potom i objavila na LP-iju "Loptom do zvezda". (PGP RTB 1990)
Svirao je klavijature za muzičku podlogu pozorišne predstave "Zigi", Marije Soldatović (premijera je održana u Bitef teatru, decembra meseca 1994. god, u režiji Milorada Milinkovića - Debelog), i te će kompozicije '95. godine PGP RTB potom na kasetnom izdanju. Za tu priliku okupljena je zaista sjajna ekipa: bubnjeve i udaraljke svirao je Goran Čavajde Čavke, basisiti su bili Miroslav Cvetković Cvele, Dejan Škopelja Škopi i Dušan Petrović, za gitare su bili zaduženi Žika Milenković i Milorad Milinković Debeli, dok je saksofon takođe svirao Dušan Petrović.
Na albumu dečijih pesama "Pesma Srema 95", Zarin je napisao muziku za pesmu "Kraj godine školske" koju je otpevala Marija Čelebić.
Na instrumentalnom albumu "Okean - muzika bez reči" (City Records 1998), koji su snimili razni izvođači, svirao je klavijature u kompoziciji "Bela noć", Dušana Dude Bezuhe, ponovo sa sjajnom ekipom, u kojoj su pored Dude i njega bili Bata Božanić, Vlada Golubović i Ognjen Radivojević.
Na duplom albumu Srđana Marijanovića "Poslednji album" (Multimedia Records 2010), na kome se na jednom CD-u nalaze nove pesme, a na drugom izbor njegovih najvećih hitova, svirao je klavijature na deset novih kompozicija.
Na albumu "Stari Rock Majstori - Euridika ponovo radi" (Multimedia Music 2016.) takođe je svirao klavijature uz Branka Kosara, Predraga Dude Lukića i Radeta Radivojevića.
Na albumu Gorana Sultanovića "Krikom protiv krika" koji je uradio na stihove Brane Crnčevića (PGP RTS 2017) svirao je klavir.
Ovi prethodno navedeni podaci su iz moje evidencije, naravno, uvek postoji mogućnost da sam negde nešto preskočio, ali i ovo je dovoljno da razumemo koliko da je Bane zaista bio sjajan muzičar sa širokim spektrom interesovanja, s tim što svakako treba naglasiti da je svirao i na mnogim koncertima ovih imena.
Zahvaljujući poslu kojim se bavim upoznao sam mnogo muzičara iz sveta rokenrola i ono što mogu da kažem jeste da je Bane bio duša od čoveka. Pamtiću njegovo iznenađenje kada sam mu dao na potpis singl njegove grupe Maj, bio je stvarno oduševljen činjenicom da tu ploču neko i dalje čuva i da nešto o tome zna.
Kada sam se, saznavši da je preminuo, oprostio od njega na FB, naš proslavljeni klavijaturista Saša Lokner napisao je sledeći komentar:
"Veliki pijanista, veliki klavijaturista, veliki gospodin - velemajstor harmonije crno belih dirki."
Neka su mu široka prostranstva nebeska.
(Telegraf.rs)
Video: Trkulja: Koncert Put svile će biti sinteza zvuka, kultura i tradicija
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.