Priče o pesmama: The Band - "The Weight", jedna iz autorskog opusa grupe koja je po mnogo čemu bila izuzetak

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka nismo baš lako dolazili do nekih preciznijih podataka o američko-kanadskom sastavu The Band, u kome je Robi Robertson svirao gitaru i bio najvažniji autor.

Preporučujemo

Ako su te vesti i stizale, one su uglavnom govorile o saradnji ove grupe sa Bobom Dilanom, s obzirom da su krajem šezdesetih postali njegov prateći bend.

The Band su pod tim imenom započeli rad u Torontu 1967. godine (mada njihova saradnja datira još od početka šezdesetih) od strane četvorice Kanađana (Robertson, Gart Hadson, Rik Danko, Ričard Manuel) i Amerikanca Levona Helma. U početku su svoju grupu nazvali Hawks i bili su prateći bend Ronija Hokinsa, američkog rok pevača koji je rođen u Sjedinjenim Državama gde je i započeo karijeru, da bi se ubrzo preselio u Kanadu, pa je potom dugi niz godina živeo na jezeru Ontario. Preminuo je 29. maja 2022. godine.

Godine 1966. Hawks započinju saradnju sa Dilanom, prateći ga na njegovoj britanskoj turneji, ubrzo potom menjaju ime i već tada u širim muzičkim krugovima skreću pažnju na sebe.

Ipak, sve ono najvažnije u vezi njih, trebalo je tek da se dogodi.

Sledeće godine Dilan je doživeo saobraćajnu nezgodu kada je pao sa motora, pa se potom zajedno sa grupom povlači u čuvenu kuću "Big Pink" koja se nalazi u zaseoku Vest Saurgetsies, država Njujork. Kad smo već kod toga, ima onih koji tvrde da je ta Dilanova nesreća izmišljena jer je on već u to doba stekao publiku mesijanskih razmera, pa je počeo da strahuje za svoj život. Smatra se da je prelomni trenutak za takvu odluku bio kada mu je jedna devojka prišla i rekla da liči na Hrista koji se nudi kao žrtva.

Kuću "Big Pink" pronašao je Rik Danko, da bi se ubrzo tu i uselio zajedno sa Hadsonom i Manuelom. U to vreme, Dilan je živeo u obližnjem Vudstoku, gde je zajedno sa momcima iz grupe The Band već započeo rad na svom albumu. U junu iste godine svi su se tu preselili, pa je Hadson u podrumskom prostoru instalirao dva miksera, set mikrofona koje je pozajmio od grupe Piter, Pol i Meri, kao i magnetofon koji mu je ustupio Dilanov menadžer Albert Grosman. Od juna do oktobra 1967. snimili su veliki broj obrada, ali i Dilanovih autorskih kompozicija, no slavni muzičar ne bi bio to što jeste kada ne bi dodatno zakomplikovao stvari. Iako su to bile začuđujuće pesme (što ćemo tek kasnije saznati), on ipak odbija da ih objavi, pa će ti snimci morati da pričekaju sve do 1975. godine kada se pojavljuju na duplom albumu "The Basement Tapes", mada su neke u međuvremenu već počele da kruže na raznim piratskim pločama.

Sve to dodatno je pojačalo legendu o Dilanu koji je ionako svoju karijeru "obavijao" mitovima i urbanim bajkama.

Drugi album koji je gotovo istovremeno nastao u tom prostoru bio je "Music From Big Pink", debitantski LP grupe The Band, koji je objavljen u leto 1968.

Ta ploča bila je u neku ruku jednostavna, skromna, ali je donela majstorsku mešavinu soula, bluza, kantrija i izvršila je ogroman uticaj sa obe strane Atlanskog okeana, a ponajviše na Erika Kleptona, mada nije preterano ako kažemo da je ovaj album u muzičkim krugovima izazvao pravi mali "zemljotres".

Džordž Harison ga je nazvao briljantnim, dok se Klepton, kada je čuo The Band, zapitao šta uopšte traži u grupi kao što je Cream.

Naravno, daleko od toga da su oni bili jedini koje je fascinirala ta njihova sasvim bezbrižna i opuštajuća svirka.

Ubrzo će Erik početi da traga za takvom ili sličnom muzičkom "ekonomičnošću", pa počinje saradnju sa raznim američkim muzičarima.

Šta se potom iz toga izrodilo, dobro znamo.

Ali da se na trenutak vratim ovde nekim mojim sećanjima.

Nekada je na Drugom programu Radio Beograda postojala emisija "Sviraj moju muziku". Išla je radnim danima od 12.05 do 14h i tu su stvari funkcionisale na sledeći način: napišete na dopisnicu pet kompozicija koje želite da čujete, odnesete to na poštu i potom čekate svoj red i trenutak kada će spiker najaviti vaše ime i izbor pesama koje ste odabrali.

Tako se jednom prilikom u mom izboru pesama našla i "The Weight" od grupe The Band i time je otpočelo moje "druženje" sa ovom fenomenalnom ekipom.

U stvari, da budem precizniji, sve je krenulo kada sam u Džuboksu pročitao jedan tekst o njima i prevod te pesme, koju je uzgred budi rečeno napisao Robi Robertson, uostalom kao i mnoge druge sjajne kompozicije ove grupe.

Ubrzo je počelo i moje traganje za njihovim pločama.

Do današnjih dana "The Weight" ostala je jedna od meni najdržih kompozicija što se ove grupe tiče, a interesantnu priču o njenom nastanku ispričao je jednom prilikom Robi Robertson:

Pesmu sam napisao u okolini Vudstoka, imao u tamo kuću u mestu zvanom Larson Lane. To je bila neka vrsta moje male radionice, imao sam tu svoj sto i gitaru i kada sam seo i pokušao nešto smisliti, shvatio sam da ništa pametno nemam na umu."O s..nje!"- pomislio sam - jer u nekim danima ti to dođe, a u nekima ne. Sedeo sam držeći gitaru u krilu, bio sam nekako pognut nad njom i kad sam pogledao u onaj otvor video sam da unutra piše Nazaret, Pensilvania. (mesto gde su proizvode Martin gitare, op. autora) "OK, hajde makar da pokušam", rekao sam sebi i napisao prvi stih te pesme:

"Zaustavio sam se u Nazaretu, osećao sam se oko pola sata mrtav.

Samo sam trebao neko mesto gde bih mogao položiti glavu

"Hej, gospodine, možete li mi reći gde bi čovek mogao pronaći krevet?"

Samo se nacerio i rukovao se sa mnom, "ne" bilo je sve što je rekao."

Zatim je odjednom krenulo i mislim da sam u sledećih 45 minuta napisao kostur cele pesme.

Interesantno je da kada je Robertson kasnije otkrio informaciju da je odabrao Nazaret jer se tamo proizvode Martin gitare, to je jako godilo građanima ovog mesta u Americi, što samo po sebi govori koliko su tih godina rok kompozicije imale uticaj kod široke publike.

Sama pesma je snimljena vrlo brzo, uostalom kao i album, o čemu je takođe govorio Robertson:

Verovatno smo to snimili za nekoliko sati. Ni za jednu od pesama na "Music From Big Pink" nismo potrošili previše studijskog vremena . Kada smo snimali, svi smo bili postavljeni u krug, tako da smo imali kontakt očima i mogli smo se prirodno čuti. Pokazalo se da to ima svoje prednosti.

Robertson je prilikom snimanja ove kompozicije svirao akustičnu gitaru Martin D-28 iz 1951. godine što je bio novi pristup za The Band u ovoj fazi njihove karijere i to je objasnio na sledeći način:

Pre Big Pinka, nismo koristili mnogo akustičnih instrumenata. Bob Dilan je svakako svirao na taj način, ali mi nismo. Bili smo grupa koju je angažovao kako bi dobio potporu u toj "električnoj" energiji jer smo upravo tako i zvučali, ali kad smo došli do Big Pinka meni to nije više bilo zanimljivo jer je toliko drugih ljudi radilo isto. Pomislio sam: "Pa ovo više nije ono što je nekad bilo!" Primetio sam da je i Klepton, kada sam ga prvi put sreo, svirao sa Krimom što je moguće ekstremnije, međutim, kada smo mi počeli raditi sa Dilanom odjednom su se tu pojavili i ​​određeni akustični instrumenti. Do tada sam retko svirao akustičnu gitaru izuzev kada sam komponovao, ali tada se dosta toga promenilo. I Klepton mi je kasnije rekao: "Konačno sam to preboleo! Želim dalje da idem u istom smeru kao i vi.

"The Weight" je prvi singl koji je skinut sa albuma "Music From Big Pink" i prvi singl grupe uopšte.

U Sjedinjenim Državama došao je do 63. mesta na listama popularnosti, u Kanadi se zaustavio na 35., dok je u Britaniji malo nedostajalo da uđe u top dvadeset, jer se zadržao na 21. poziciji.

Na listi 500 pesama koje su oblikovale rokenrol, časopisa Rolling Stone, kompozicija "The Weight" zauzela je 41. poziciju.

Iako je značenje ove pesme donekle diskutabilno, Robertson tvrdi da uprkos nekim verskim konotacijama ona ipak ne nosi takve poruke.

"The Weight" govori o čoveku koji dolazi u gradić Nazaret, a njegova prijateljica Eni ga je potom zamolila da poseti neke od njenih poznanika i on na taj način dobija zaduženje da proveri sve te čudne ljude.

Robertson je tvrdio da je pesma nastala pod uticajem nadrealističkih filmova meksičkog reditelja Luisa Bunjuela. Kako sam kaže, gledao je tri njegova filma u kojima se provlačila nit koja ga je fascinirala jer se u svakom govorilo o ljudima koji su pokušavali učiniti nešto dobro.

Za osobe Crazy Chester, Luke i Anna Lee, koje se pominju u pesmi, Robi je inspiraciju pronašao u vše nego živopisnim prijateljima benda.

Mnogi izvođači kasnije će uvrstiti ovu kompoziciju u svoj repertoar.

Obrada pesme Arete Frenklin u martu 1969. godine dostigla je devetnaestu poziciju. Slide gitaru u toj verziji majstorski je odsvirao Dvejn Olman.

U znak sećanja na bubnjara Levona Helma, koji je preminuo 2012. godine, Mavis Stejpls (članica grupe The Staple Singers), Elton Džon, Mumford & Sons, Zac Brown Band i Britani Hauard iz Alabama Shakes izveli su "The Weight" na dodeli Gremija 2013. godine.

Kad smo kod toga, mnogi poštovaoci rok muzike znaju da je Martin Skorseze režirao dokumentarni film "The Last Waltz", koji se pojavio 1978. godine. Većina filma snimljena je na oproštajnom koncertu grupe The Band, na Dan zahvalnosti, 25. novembra 1976. u dvorani Vinterland Borlum, u San Francisku, ali su The Band kompoziciju "The Weight" snimili u studiju uz pomoć The Staple Singers, a sve to pevačici Mavis Stejpls po njenim rečima veoma je značilo:

Biti u filmu "The Last Waltz" bila je najlepša stvar koja se ikad dogodila grupi Staple Singers. Još uvek ne mogu sići s pozornice a da ne otpevam "The Weight".

Pesmu su takođe obradili: The Fraternity Of Man, Smith (album "A Group Called Smith"), The Black Crowes, Weezer, Bob Dilan, Grateful Dead, The Allman Brothers, Džoun Ozborn, Keler Vilijams, King Curtis & Duane Allman, Otis & Travis, Rotary Connection, Spooky Tooth i The Ventures.

Nažalost, od originalne postave grupe The Band, jedino je živ Gart Hadson koji danas gazi 87. godinu.

Ričard Manuel je preminuo 4. marta 1986; Rik Danko nas je napustio 10. decembra 1999. dok je Robi Robertson preminuo 9. avgusta 2023. godine.

U tekstu koji sam objavio povodom Robijeve smrti,  između ostalog napisao sam  da je muzika koju su The Band iza sebe ostavili nastala iz čiste ljubavi.

Nažalost, danas je mnogo toga devalviralo pa ni ljubav, po svemu sudeći, nije ostala pošteđena.

(Telegraf.rs)