Amira Medunjanin o novom albumu, Piteru Gebrijelu, zašto ne voli da snima spotove, šta ju je muzika naučila

Čuvena interpretatorka sevdalinki, Amira Medunjanin, objavila je album "Homeland", koja na sebi sadrži osam pesama.

U intervjuu za Telegraf.rs, umetnica je govorila upravo o svom novom muzičkom delu, boravku u studiju slavnog Pitera Gebrijela, a otkrila nam je i zašto ne voli da snima spotove, šta ju je muzika naučila, zašto ne bi nastupala u većim prostorima, poput Beogradske arene.

• Dobar dan, Amira. Prvo, čestitam na Vašem albumu "Homeland". Možete nam prvo nešto reći o novom albumu i zašto se nazvali album "Homeland"?

Evo ovako, znači, tačno pre godinu dana smo ušli u studio i snimili album za dva i po dana. Godina dana nakon toga je izašao. "Homeland" je nekako bio logičan naziv. Kada čovek napravi neku vrstu rekapitulacije šta se radilo u poslednjih 20 godina, a 20 godina je bilo tačno od izlaska albuma "Rosa" pretprošle godine, shvati da u suštini prolazi život u koferu. Obišli smo celu planetu... Gde god da smo krenuli, sa sobom smo nosili muziku.

Muzika je mesto gde se ja osećam stvarno kod kuće, gde sam voljena, gde sam prihvaćena, gde sam radosna, gde sam potpuno ispunjena, na sve moguće načine srećna i jednostavno bilo je vreme, čini mi se da kroz album to i kaže. Radi se o potpuno novom nekom svetu, odnosno na sve dosadašnje uradke što sam imala. Nemamo tradicionalne pesme na albumu. Sedam je novih, jedna je stara pesma, ali u novom ruhu, ali isto autorska pesma. Ne znam, ja sam jako srećna i presrećna u stvari kako je album izašao. Čini mi se da je na prvu nekako našao put do ljudi, što mi je jako bitno.

Nismo pobegli od tradicije u smislu da da sam otišla na nekom drugom muzičkom pravcu, daleko od toga. Sve pesme se nastavljaju na tradiciju, iako su nastavljene u današnjem vremenu, što u stvari samo priča o tome da konkretno za sevdah, sve te nekakve univerzalne vrednosti o kojima sevdah govori se nalaze i u ovim pesmama i moguće je i danas pisati neke nove lepe ljubavne priče...

Jako sam srećna, iskreno. Nemam drugi izraz. I zahvalna cijeloj ekipi, muzičarima i... i tom sjajnom studiju, i inženjeru, ton-majstoru... Devojka koja je radila snimanje i miks albuma ima neverovatne 24 godine, ali je apsolutni genijalac. Ona je glavni tonmajstor u studiju Pitera Gebrijela. Sad meni je više bitno što je to Piter Gebrijelov studio, nego taj studio je stvarno dobar.

Baš je napravljeno po meri za muzičare da uđu, da uživaju, da puste, otvore sve čakre i ispuste najlepšu, moguću energiju...

• Album ima osam pesama. Da li imate nekog svog favorita među tim pesmama?

Svaka ta pesma mi je draga. Evo, stvarno. Bez imalo, da sad glumatam ili slično, ali jednostavno svaka je vrlo posebna. Svaka je... Tačno znam, dan kad je došla do mene, kako sam je procesuirala, kako sam je ispevala, kako od kuće je probala. I taj moment kad smo mi ušli u studio, ja sam samo ispevala pesme ljudima i oni su krenuli svirati. Mi nismo imali nikakav plan, nikakve aranžmane raspisane, daleko od toga. Ja sam htela da tu bude baš autentično, onako kako to oni osećaju.

Znači potpuna sloboda muzičarima, potpuna sloboda tokom snimanja. Mi smo genijalni za to, imamo sve savršene uslove i tišinu i mir, niko nas ne uznemirava, ne idemo nigde iz tog prostora. Tu živimo, jedemo, spavamo i radimo, prekrasno, najlepše nešto.

• Pomenuli ste Pitera Gebrijela. Jeste imali priliku da razgovarate s njim? Da li je imao priliku da čuje Vaš album?

Poslušao je "Homeland", to znam, jer je bila opcija da objave "Real World Records", da objave album. Međutim, meni se žurilo, nisam mogla čekati na njihov raspored. Ali ovaj, nismo se sreli nikada. Nekako smo se uvek mimoilazili. Kad ja dođem ili da radim miks ili master ili šta god, ili kad bi snimali, on je bio dva, tri dana pre toga. I onda je otišao u svoj studio u Londonu. Ali njegov duh se stvarno oseća. I ta njegova energija i snaga.

• Nedavno ste imali koncert u Sava Centru. Možete li nam preneti malo utiske nakon koncerta? Kako Vam je bilo?

Predivno. Evo, mi smo agencija "Longplay", koja je i organizovala koncert i koja je objavila album "Homeland". Oni su, kao bi rekli, napravili su joj mali snimak, nisam ni znala za taj snimak, koji mi najbolje pokazuje celu sliku tog koncerta. Gde nas četiri hiljade i nešto pevamo zajedno "Šta nam srce zna", tu pesmu koja je već nekako ušla. Čini mi se da će da preraste u neku tradiciju, što bi bilo predivno. Svi na nogama, nemamo nekakve svetlosne efekte ili osvetljenje, upaljena svetla koja kao da smo došli kod doktora. Ali svi glasovi su savršeni. Stvarno, baš je bilo lepo. Bilo je vrlo emotivno za mene.

Pet godina svi smo čekali da se renovira "Sava Centar" i stvarno izgleda spektakularno, prelepo. Vratila sam se ponovo. Ja sam poslednji koncert u Sava Centru imala 2019. i onda došao je ružni period pandemije, onda smo nastupali u mts Dvorani, pa onda ne znam, evo sad 23. novembra (koncert u Sava Centru, prim.aut) će mi baš ostati (u sećanju, prim.aut). Baš je bilo lepo.

• Ove godine promovišete taj novi album kroz koncerte, između ostalog. Pomenuli ste da ste nastupali i na Kolarcu, u Sava Centru... Da li planirate možda neki veći prostor, poput Beogradske arene...?

Ne, ne, ne. Mislim da ova muzika jednostavno nije za te (velike prostore, prim.aut)... Mi smo... Dugo smo se dvoumili oko Sava Centra, jer je veliki. Znači, ova muzika zahteva neku intimu. Ja volim, iskreno, da bude taj moment da ja mogu ljude videti, rukovati se s njima, da pogledam ih u oči, da vidim izraze lica, da vidim jesu li ljudi srećni, ima li nešto da mi kažu. Znači, treba mi ta komunikacija jer je to moj neki vid, kao bih rekla, tog nekog druženja. Jer koncert je u meni u stvari druženje. Ali velike dvorane, to jednostavno nije za ovu muziku.

• Postoji neki je trend da ljudi vole da snimaju koncert, da se uvek uhvate za telefon i da snimaju, umesto da se lepo ostave telefon, da slušaju i uživaju u muzici. Kako gledate na taj trend?

A to je sada ono, novo vreme. Mislim, ja nemam ništa protiv toga, iskreno.

Ako im je to volja i želja, nemam nikakav problem. Ja, lično, kada odem na neki koncert, ja gledam i slušam koncert, moram imati punu koncentraciju na ono što izvođač ima reći. Ali, ne smatram da je to loše što će ljudi imati uspomene.

• Šta je Vas muzika, sevdalinka naučila?

Biti dobar i normalan čovek. Evo, vrlo jednostavno. Biti na zemlji. Živeti taj jedan život koji imamo, ono, do maksimuma. Truditi se ne naškoditi nekome. Pomoći gde mogu. Nikad ne odmoći. Ono, vrlo jednostavne neke stvari. Rekao bih čovek, neka je posebna filozofija. Nema tu posebne filozofije. Znači, biti dobar čovek je po meni nekakav ultimatum za život. I mene su sve te pesme tome nekako učile i smatram da jesam dobar čovek i to mi je najbitnije u svemu. I nekako da sam tu, nema letenja. Ja ne volim kao diva, zvezda. Zvezde su na nebu, dive su... To je sasvim neka druga dimenzija, druga priča. Ja sam samo Amira, koja je iz mnogih slučajeva dobila dar odozgo i ja to pokušavam sa ljudima podeliti.

• Pomenuli ste da ne volite snimati spotove. Postoji li neki poseban razlog?

Upravo to što, ta muzika nije za, kao bih rekla, znači ona ne treba, svako bi trebalo da ima svoju neku vizualizaciju, je l'? Kad poslušam pesmu, svoj neki film kreiram u glavi, zatvorim oči. Barem ja tako to doživljam. A s druge strane, ne volim to, kao ja sad imam potrebu da glumim ili ne znam, pa će me obući u ovo ili u ono.

Po meni, video spot je kao neki mali film i ne treba svoje neko viđenje nametati drugim ljudima koji slušaju pesmu. To je bio kao osnovni razlog i ne volim to kao da pevam na plejbek. I kad sam postavila sve te uslove režiseru, on je rekao: "Pa da, super, možemo to ovako uraditi." Onda smo za pesmu "Alma" napravili video spot, ali ako se može to uraditi ovako, onda ću vrlo rado još bar dve, tri pesme ekranizovati.

• Za sam kraj, s kim biste voleli da snimite duet. Pomenuli ste Tamaru Jokić?

Tamara Jokić, sjajan vokal...

• I da li imate neku neostvarenu želju?

Neostvarenu želju? Imam ja milijardu želja... Pa malo vremena imamo za to, ali ja sam zahvalna za sve ono što mi dolazi u život.

I ono loše i ono dobro. Loše je kad se desi čoveku naučiti neke lekcije na malo teži način, ali dobro je uvek dobro. Ali ovaj, da kažem sad da imam neku posebnu želju koja je "wow", ne. Nebesima hvala na svemu što imam sada.

(Telegraf.rs)