Reizdanja: Smak - "Crna dama", album koji pripada najlepšoj istoriji domaćeg R'n'R (PGP RTS, ONE Records)

Foto: PGP RTS/ONE Records

Pred sam kraj prošle godine u koprodukciji izdavačkih kuća PGP RTS i ONE Records pojavilo se vinilno reizdanje legendarnog albuma grupe Smak, "Crna dama."

Preporučujemo

Nekada davno, dok sam još bio srednjoškolac i jedan od najvatrenijih fanova grupe Smak, s nestrpljenjem sam čekao da se pojavi njihov drugi album.

Kada se to i dogodilo, shvatio sam da je to poprilično drugačije ostvarenje u odnosu na ono što je grupa do tada objavila, koje po mnogo čemu zvuči zaista svetski.

Za tako nešto bilo je više razloga.

Na prvom mestu, jasno je da su u prethodnom periodu svi članovi grupe u velikoj meri sazreli kao muzičari, pa su svoje izvanredne sviračke sposobnosti ovde stavili u funkciju muzike i sveukupnog zvuka grupe kao nikada pre toga i rezultat je bio i te kako vidljiv.

Uprkos činjenici da su u periodu pripreme albuma imali i određene probleme, s obzirom da je Laza Ristovski odlučio da prihvati ponudu Gorana Bregovića i pređe u Bijelo dugme, a i sam Točak je bio bolešljiv, atmosfera u grupi je bila dobra, radili su predano i sa puno volje.

Na Lazino mesto iz skopske grupe Breg dolazi Miki Petkovski, izuzetan muzičar koji sa sobom donosi i violončelo (diplomirao je na ovom instrumentu u klasi čuvenog profesora Andrea Navare), što im donosi mogućnost da se poigraju i sa nekim sasvim drugačijim aranžmanima od dotadašnjih. Drugo, Petkovski je sa sobom doneo i pregršt svojih kompozicija, pa iako je oko toga bilo nekih nesuglasica sa Točkom, na kraju je ipak dogovoreno da na album uđe njegova kompozicija "Tegoba", o čemu mi je u jednom intervjuu rekao sledeće:

Pregovarao sam sa Točkom u vezi toga. Rekli su mi da na "Crnu damu" može da ide jedna moja kompozicija pa smo snimili "Tegobu", uz obećanje da će ih kasnije biti više. Međutim, to se nikada nije desilo i to je jedan od razloga, možda i glavni razlog, što sam napustio Smak. Vidi, kada radiš u nekoj grupi, ako si uradio neku pesmu od A do Š onda je to tvoja pesma. Ali ako ti u grupu doneseš neku ideju, koja aranžmanski nije razrađena, u tom slučaju je cela grupa zaslužna za to. Možda će neko sada reći, pa to je samo aranžman, ipak, mi smo puno puta u dobroj meri promenili nešto što je Točak uradio. Ali tako je to kada je novac u pitanju, tada se puno toga menja. Kada smo posle dobili te tantijeme, Točak je uzimao dosta više od ostalih članova. Ja sam takođe uzimao malo više zbog "Tegobe", ali sve to donosi probleme u grupi. Točak je imao talenat, imao je taj zvuk Balkana i to se meni stvarno dopada. On ima tu iskrenost, što je veoma važno, a to ljudi obično ne shvataju. Bilo je puno grupa u Jugoslaviji, ali oni su uglavnom kopirali zapad a ja to nikada nisam voleo da radim. Dobro je da tu ima elemenata od zapadne muzike, ali moraš da nosiš onu iskrenost koja pokazuje odakle dolaziš i to mi se dopadalo kod Točka, ali on je malo čudan čovek.

Kada sam razgovarao sa Kepom, on se toga ovako prisećao:

Mi smo spremali "Crnu damu" i Miki je predložio tu kompoziciju. Breg je u stvari preteča grupe Leb i sol i ta je kompozicija delovala kao da je oni sviraju. Odsvirao mi je to na klaviru, meni se stvarno mnogo svidela i rekao sam Točku da ta pesma mora ići na album. On nije bio s tim saglasan, možda mu se nije svidela zbog toga što je bila u ritmu 7/8 što je baš puno podsećalo na Leb i sol. Naravno, sve to onako nesvesno, Leb i sol su svakako kasnije postali to što jesu. Ja opet kažem Točku: "Ova pesma mora ići na album, inače neću da sviram". Točak je tada uzeo i prearanžirao celu kompoziciju i ona je tada dobila jedno sasvim novo ruho, stvarno sam bio oduševljen i mislim da je to jedna od najboljih pesama na albumu "Crna dama". Mikijev uvod na klaviru, pa onaj bas koji se na to nadovezuje, to je takva pesma koja te jednostavno tera na rad. Miki je stvarno dobar muzičar i nije ga Točak uslovljavao, samo mu se kompozicija nije svidela na prvo slušanje.

Bilo kako bilo, momci iz grupe Smak osetili su da će od njihovog sledećeg albuma mnogo toga zavisiti i da je ovo trenutak koji bi ih mogao vinuti u sam vrh jugoslovenske rok scene.

Isto to shvatili su i dogovorni u izdavačkoj kući PGP RTB, pa su doneli odluku da podrže grupu i finansiraju snimanje albuma u londonskom Morgan studiju. Tekstove je pisao Mirko Glišić, za dizajn omota angažovan je Dragan S. Stefanović koji je tom prilikom uradio i njihov prepoznatljiv logo, sa njima je bio i Peca Popović, dok je za producentski deo posla bio zadužen Martin Levan.

Time su sve kockice bile na svom mestu, pa je uz zaista dobre kompozicije koje su se našle na LP-iju, grupa Smak konačno dobila mesto koje joj i pripada.

Album se zaista dobro prodavao, te godine Točak, Kepa i Zoran su proglašeni za najbolje muzičare pojedinačno, organizovana je turneja po čitavoj Jugoslaviji i koncerti su bili izvanredno posećeni.

Pa ipak, tu su počeli i prvi problemi.

Uprkos takvoj posećenosti, turneju su završili sa minusom od nekoliko hiljada maraka, o čemu mi je Kepa takođe govrio:

Imaš neki plan da ćeš konačno do nekih para da dođeš, da kupiš neke osnovne stvari u životu, neki stan, to je valjda normalno. Ja sam tada imao dvoje dece i planirao sam da nakon te turneje kupim dvosoban stan, nudili su nam tada čak i neke fiksne pare. Na kraju, turneju smo završili sa minusom, a gde god smo svirali bilo je puno. Znači pokrali su nas, mi se kući vraćamo bez para i normalno, odmah počinju svađe. Toliko dugo smo patili i čekali taj neki momenat da dođe i kad je najzad došao, ništa po tom pitanju nije bilo kako treba. Minus je iznosio oko pet hiljada maraka, mislim da je tu glavni dug bio za osvetljenje, ali bez obzira, bio je minus, a sve to smo saznali kada je turneja završena, pre toga su non-stop bila razna obećanja. Ja lično nisam hteo da ulazim dublje u čitavu tu priču, mene je samo interesovalo da sviram što bolje mogu i verovao sam da će na kraju biti i za nas nešto. Shvatili smo da tu ima nekog muvanja, ali mislili smo hajde, neće nam skinuti kožu, ali na kraju se upravo to i dogodilo.

Nakon toga njihovo zajedništvo bilo je narušeno, donekle su se udaljili jedni od drugih, a dodatni problem imali su u tome što je Miki Petkovski morao ići na odsluženje vojnog roka, pa njihov sledeći album ne prolazi ni približno kao "Crna dama".

I evo, pre nekoliko meseci objavljena je monografija o grupi Smak, a sada je pred nama i reizdanje ove po svemu legendarne ploče.

Ono što se odmah da primetiti kada ovaj album uzmete u ruke, jeste da je onaj luksuzni i po svemu neobičan omot identičan originalnom izdanju. Što se zvuka tiče, samo sam donekle zadovoljan, a primetio sam i neke nedostatke koji su najverovatnije izazvani pri samom rezanju vinila.

Na primer, odmah na prvom preslušavanju, na samom uvodu kompozicije "Stvar ljubavi", shvatio sam da jedan deo nedostaje. Poslušao sam tu kompoziciju ponovo i pažljivo pratio dešavanja, pa sam primetio da igla na jednom mestu potpuno neprimetno preskoči u sledeću brazdu, bez ikakvog propratnog pucketanja, što ukazuje na grešku u rezanju vinila.

Ne znam da li je to slučaj kod svih primeraka, ali na ovom je tako.

Ono što će po mom mišljenju u dobroj meri onemogućiti neku značajniju prodaju ovog reizdanja jeste dosta visok novčani iznos koji ćete morati da izdvojite da bi ga imali u svojoj kolekciji.

5000 dinara svakako nije malo (za kupce iz inostranstva cena je 50€) i ne znam šta je to što je u tolikoj meri poskupelo ovu ploču. U redu, omot jeste nesvakidašnji i svakako luksuzan, ali to ne može biti razlog za ovako visoku cenu.

Koliko se sećam, kada sam nekada davno kupio originalno izdanje, ono nije bilo gotovo duplo skuplje u odnosu na ostale LP-ije, kako je to ovde slučaj i što se cene tiče, možemo to uporediti s a Jugotonovim reizdanjima koja takođe imaju kvalitetan gatefold omot, obavezan buklet sa propratnim tekstovima i ekskluzivnim fotografijama, download code, ploče su rezane u Londonu i cena im je oko 2700 dinara, pa samim tim ispada da je reizdanje albuma "Crna dama" gotovo duplo skuplje. Doduše, vinil je i ovde 180-gramski, kompozicije su remasterizovane sa originalnih magnetofonskih traka, kao što je to slučaj i kod zagrebačke izdavačke kuće, ali nigde nije precizno naznačeno gde je ploča rezana, izuzev da je proizvedena u Srbiji, a iz prethodnog se da zaključiti da je to i te kako važno.

No bez obzira na sve, drago mi je da se pojavilo reizdanje ovog albuma, kako zbog onih dugogodišnjih poštovaoca grupe Smak, tako i zbog onih mlađih koji nisu bili ni rođeni kada je ova ploča originalno objavljena.

Možda novčani iznos koji treba izdvojiti za ovo reizdanje nekom poprilično zadire u kućni budžet, ali verujem da će se oni kojima je stalo već nekako snaći.

Ono što je sigurno, jeste da ovaj album pripada onoj najlepšoj istoriji jugoslovenskog rokenrola, pa samim tim treba i da se nađe u kolekciji svakog istinskog zaljubljenika u rok muziku.

(Telegraf.rs)