Nezadrživa emocija i gromoglasni aplauzi: Rundek i Ekipa održali drugi koncert u Beogradu

Darko Rundek i Ekipa večeras su u velikoj sali Doma omladine Beograda održali drugi u nizu pet rasprodatih koncerata. Ovaj nastup nije bio samo koncert, bio je kompletan performans, a otpočeo je zvukom 15 zvona posvećen nastradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu. U dva sata koncerta, Rundek i Ekipa svirali su kako stare, tako i još neobjavljene pesme. Koncert je protekao u osećaju zajedništva i snažnim emocijama.

Nakon zvona posvećenih nastradalima, koncert je otvoren pesmom "Znak". Koncert je bio akustičan, publika je sedela, te je dobio neku svečanu atmosferu. Zbog toga što je pevanje Rundeka i njegovog benda bilo tiše, i sama publika tiho je pevala, što je, zbog akustične sale zvučalo fantastično, a muzičari Igor Pavlica, Silvio Bočić i Ana Kovačević, fantastični multiinstrumentalisti su se sve vreme menjali instrumente.

Već prvo nešto glasnije, ali i dalje nežno, pevanje usledilo je tokom druge pesme, jedne od Rundekovih najpoznatijih, "Ruke", sa istoimenog albuma. Ta pesma tako rano tokom koncerta dodatno podigla atmosferu.

- Da me pitate koja mi je najdraža dvorana za sviranje, to je ova - rekao je Rundek publici, a potom su odsvirali prvu pesmu pesmu Haustora na ovom koncertu, pesmu "Nada".

Koncert se nastavio vezivanjem pesama "Sadimo lan" i "Zvuk oluje", nakon čega se Rundek ponovo obratio publici, govoreći o članovima nekadašnjeg Rundek Cargo tria.

- Sledeću pesmu smo zajedno napisali Izabel i ja. Ovde smo imali poslednji koncert Rundek Cargo trija. Mislim da je Duco i dalje na Ibici, između Ibice i Sarajeva je. Puno piše, dobio je i nagradu za Sarajevu za seriju. Izabel je u Istri, celi dan svira Baha i pozdravlja vas - rekao je Rundek kao uvod u pesmu "Sanjala si da si sretna".

Atmosfera se u publici prilično opustila, tako da su se čoli povremeni povici: "Bravo, Igore!". Ipak, da se ostali članovi benda ne osete zapostavljeno, čulo se i: "Bravo, Ana!" i "Bravo basista!", što je izazvalo smeh kako na bini, tako i ispred nje.

- A ja? - upitao je Rundek, na šta je stigao horski, gromoglasni odgovor: "Bravo, Darko!"

- Kad smo krenuli na turnejicu, obećao sam da ćemo da sviramo nove pesme. Ova nikada nije izašla. Pisao sam je za predstavu "O miševima i ljudima". Ta pesma je kasnije dobila reči za ejdni drugu predstavu - dodao je Rundek i bend je potom odsvirao "Meksikansku".

Nakon nje, usledile su "Voljeti stvarno", a potom i "Kuba", koju je Rundek posvetio prijateljima.

- Kad smo već krenuli prema Srednjoj i Južnoj Americi, ovu pesmu posvećujemo Duški Mićić, kojoj je juče bio rođendan. Sa Emilom je otišla iz Tuzle početkom poslednjeg rata i više se u nju nisu vratili. Ali ono što su tamo ostavili, našli su na Kubi. Tamo su plesali salsu, nosili ljudima pomoć i sprijateljili se sa njima. Pesma "Kuba" je za Dušku - rekao je, a publika je sa njim zapevala stihove "kad prođem starim kvartom kestena, na bivšoj granici Zagreba, osjetim se sasvim nespreman za to što vidim tu".

Atmosfera je potpuno kulminirala tokom pesme Haustora "Sejmeni" i Rundekove "Ay Carmela", tokom koje su na bini bili posebni gosti  - Horkestar. Više se nije brinulo o svečanosti momenta, pevanje je bilo gromoglasno, a još više ga je isticala akustika sale. One su iz svakog pojedinca izvukle bunt koji nosi u sebi.

Nizale su se "Sanjam", "Crni dusi", "Ja bi mogo da mogu", a onda je ponovo usledila mala pauza za razgovor.

- Ova pesma je nastala slučajno, kada sam se izvlačio ispod klavira ispod kog sam zaspao. Uhvatio sam se za dirke i proizveo ono što je sada zvuk ove pesme - rekao je Rundek, a bend je odsvirao pesmu "Senor" sa rudenkovog prvog albuma "Apokalipso", objavljenog 1996. godine.

Nakon te pesme usledio je drugi izuzetno simpatičan i spontan momenat večeri. Muzičar Ivan Pavlica video je da je nešto bačeno na binu, okačio je to na stalak mikrofona, a onda se jednostavno spetljao. Dok su ga drugi članovi benda zbunjeno gledali jer nije počeo da svira, izgovorio je: "Zbunio sam se, dobio sam grudnjak", što je izazvalo smeh u publici.

Bend je ostao u okviru prvog Rundekovog samostalnog albuma, te je tako, kao poslednja pesma glavnog dela koncerta, odsvirana "Apokalipso". Kako ta pesma zaista nije napravljena tako da može da se sluša sedeći, veći deo publike je ustao i usledilo je glasno pevanje, kao i igranje, nakon čega se bend poklonio i povukao sa bine.

Ipak, publika je jasno želela da stavi do znanja da im nije dosta Rundekove muzike, te su aplauz i ovacije trajali nekoliko minuta. Kada su počeli da gube na intenzitetu, iza zavese se jednom, pa drugi put, ukazala ruka, što je ponovo izazvalo gromoglasne aplauze, nakon čega se bend vratio na bis, koji je otvoren pesmom "Kurdistan", nakon koje je usledila jedna od najpoznatijih i najvoljenijih iz Haustor ere Rundekove karijere - "Šejn", takođe ispraćena glasnim pevanjem.

- Pesme kao što su "Ay Carmela", "Sejmeni" i "Šejn" postaju pesme naroda. Ja ću izaći i boriti se, ali pritom neću imati šal od čelika, već šal od svile - reči su kojima je Rundek završio koncert i uveo publiku u zajedničko pevanje poslednje pesme te večeri, Haustorove "Šal od svile".

Darko Rundek još jednom je pokazao koliko je veliki umetnik i čovek, u dodiru sa svojom publikom, koja će imati prilike da ga sluša i gleda 15, 17. i 18. decembra, kada će na bini biti kompletan bend, za razliku od večerašnjeg i jučerašnjeg, kada su muziku izvodili kao kvartet.

(Telegraf.rs)