Čudesni albumi rok muzike: Cream - "Disraeli Gears", kamen temeljac progresivnog roka

Foto: Promo/Goran Živanović

Nema sumnje da je trio Cream svojim drugim albumom "Disraeli Gears" iz 1967. godine postigao svoj umetnički vrhunac. Odmah nakon osnivanja nazvani su super-grupom jer su Erik Klepton, Džek Brus i Piter "Džindžer" Bejker vladali instrumentima kao retko ko pre njih u rok muzici.

Preporučujemo

Samo to nikako nije bilo sve, darovitosti im u svakom slučaju nije nedostajalo.

Džek Brus i Klepton odlično su pevali, doduše, Erik još uvek pomalo stidljivo, ali jasno je da su sve predispozicije za ulogu pevača bile tu. Takođe, njima dvojici nije manjkalo talenta da osmisle dobru kompoziciju, bilo da je to obrada, bilo da je u pitanju njihovo autorsko delo.

Već njihov prvi album "Fresh Cream" otkrio je da se radi o grupi čije su kompozicije obojene bluzom, ali sa naglaskom na tehnici improvizacije, što do tada nije bilo uobičajeno.

Sve ovo doprinelo je i da komercijalni efekti njihovih ostvarenja budu značajni, a posebno je to bilo vidljivo upravo od albuma "Disraeli Gears".

Na ovom ostvarenju patentirane su efektne kompozicije sa pomalo čudnim melodijama i psihodeličnim trikovima, što je bilo vidljivo u izuzetnim pesmama "Strange Brew" i "Sunshine Of Your Love".

Prva snimanja za ovaj album započeta su sredinom marta 1967. godine u londonskom studiju Ryemuse, nakon čega Klepton i ekipa odlaze na svoje prvo gostovanje u Ameriku gde su održali devet koncerata u RKO Teatru u Njujorku. Tu su došli na ideju da se obrate vlasniku izdavačke kuće Atlantic, Ahmetu Ertegunu u vezi snimanja albuma, što je on dočekao sa odobravanjem, pa su prvu kompoziciju pod nazivom "Lawdy Mama", (kasnije preinačena u "Strange Brew"), zabeležili 3. aprila. S obzirom da je Ertegun bio zadovoljan učinkom, već u sledećem mesecu obezbedio im je studijske termine angažujući za tu priliku producenta Feliksa Papalardija (kasnije član grupe Mountain) i snimatelja Toma Dauda, pa će momci iz grupe Cream to iskoristiti za snimanje svog drugog LP-ija i to za vrlo kratko vreme - od 11. do 15. maja 1967. godine.

Međutim, ovoga puta veliki impresario nije bio sasvim zadovoljan.

Kada je čuo "Sunshine Of Your Love", Ertegun je tu pesmu nazvao"psihodeličnom glupošću", očekivao je da grupa svira bluz, pa je opuštenu atmosferu snimanja poprilično poremetilo njegovo džangrizavo dobacivanje.

Ipak, sve se kako-tako sredilo kada su Buker T. Džons i Otis Reding izjavili da im se jako sviđa ta kompozicija.

Ertegun je takođe želeo da na ploči peva samo Klepton, jer je smatrao da je on zvezda, ali članovi grupe su mu tom prilikom izričito napomenuli da u te stvari ne treba da se meša.

Pit Braun, vizionarski londonski pesnik koji je koautor nekih od najvećih pesama grupe Krim, uključujući i "Sunshine Of Your Love" i "White Room", bio je četvrta ključna figura u priči o albumu "Disraeli Gears".

U jednom intervjuu Džek Brus je govorio kako je nastao album ali i pesma "Sunshine Of Your Love":

Kada nam je Ertegun zakazao termine u studiju, Pit i ja smo morali smisliti neki materijal za ono što je trebalo biti sledeća ploča, ali nismo imali pojma šta bi to trebalo da bude. Samo smo očajnički pokušavali da nađemo vremena za pisanje pesama, što je obično podrazumevalo da ostanemo budni čitavu noć između svirki. Tokom jedne takve celonoćne sesije u mom stanu u Hempstedu, nismo baš ništa smislili. U jednom trenutku uzeo sam svoj kontrabas i odsvirao rif pesme "Sunshine". Pit je pogledao kroz prozor, bližila se zora pa je napisao - "bliži se zora". Dakle, imali smo prvi deo, onaj gde je rif, i imali smo reči za to ali ipak nismo imali pesmu, pa smo krenuli s probom i tada je Erik smislio ostalo. Pit je potom napisao reči i sve je bilo gotovo.

Pit Braun se ovako prisećao svega:

"Sunshine Of Your Love" zaista je pesma o tome kada se vraćate kući nakon što ste odradili nastupe i svađate se sa svojom devojkom koja je raspoložena da napravi jednu lepu malu scenu ne mareći što si samo radio svoj naporan posao i sada si željan odmora.

Tom prilikom objasnio je da je i otkačenim pesmama poput "She Walks Like A Bearded Rainbow" ("SWLABR") pristupao sasvim ozbiljno i profesionalno i da ni tu nije tražio inspiraciju koristeći narkotike:

Sećam se da mi je jedna vrlo psihodelična osoba (Pit ovde misli na osobu koja koristi narkotike, op. autora), kada je izašao "Disraeli Gears", rekla: "Ah, ta pesma, zrači sa toliko fantastičnih boja. Mora da si bio u opasnom tripu kad si to napisao." Odgovorio sam: "Ne, zapravo, meni je to potpuno seksualna slika. Radi se o senzualnosti i bojama koje vam padaju na pamet kada se dobro seksate.

Brus i Braun nastavili su sa pisanjem pesama u sitne sate za "Disraeli Gears" , testirajući ih potom na probama:

Kada bi nešto smislili odlazili bi u studio da vidimo da li se sviđa ostalima" - prisećao se Džek Brus. Ako bi reakcije bile pozitivne odmah bi se našla na listi za nastup uživo.

Nakon nekog vremena obojica su bili toliko iscrpljeni da im je već padalo na pamet da prekinu sa snimanjem albuma. Tada se Klepton udružio sa australijskim umetnikom Martinom Šarpom, pa su njih dvojica napisali kompoziciju "Tales Of Brave Ulysses", koja će kasnije biti jedan od njihovih koncertnih favorita.

Šarp je takođe uradio i omot albuma pokušavajući da u tom kolažu uhvati zvuk njihove muzike:

Dočepao sam se njihove reklamne fotografije i izrezao je, potom sa napravio isečke iz raznih knjiga, poslagao te delove i zalepio sve to zajedno kao kolaž na kvadrat kartona od 12 inča. Nacrtao sam neke obrise, a zatim sve obojio fluorescentnim bojama tog vremena. Stvarno sam želeo uhvatiti taj topli, električni zvuk njihove muzike u bojama i umetničkom izrazu omota. Bio sam jednom prilikom u Kambodži, u nekom od gradova koje sam tada posetio video sam neverovatne skulpture koje imaju lica na svakoj strani i ogromnim stablima koja su rasla na vrhu. Pretpostavljam da sam tada pomislio da je to pomalo kao sam bend, odnosno okolnost u kojoj vidite tri lica i muziku koja izlazi iz njihovih glava.

Kada se album pojavio 2. novembra 1967. godine, bilo je jasno da se grupa u dobroj meri udaljila od bluza prisvajajući u svom izrazu psihodelični, eksperimentalni zvuk, koji je u mnogo čemu prokrčio put onima koji su tek dolazili, što se posebno odnosilo na izvođače progresivnog roka.

U svakom slučaju, hvalospeva za ovo delo nije manjkalo.

U recenziji časopisa Melody Maker pisalo je da "Disraeli Gears" pokazuje kakvu neverovatnu supermoć poseduje grupa Cream", posebno istaknuvši gitaru Erika Kleptona koja je "preteća poput mitraljeza, ponekad gotovo jezivo i nadmoćno uverljiva, dok poput zmije duboko seže u njihova raznolika i hipnotička muzička putovanja.

Rolling Stone je takođe doneo donekle pozitivnu recenziju u kojoj je pisalo kako je sigurno da ovaj album ima dosta pozitivniji smer od njihovog prvenca, ističući da je stvarno uživanje slušati pesme poput "Strange Brew" i "Sunshine Of Your Love" , uz zamerku da su neke pesme trebale biti dosta snažnije da bi mogle da podrže njihove teške instrumentalne deonice koje Cream čine tako nadmoćnom grupom. Međutim, u Disc & Music Echo nisu tako mislili već su tvrdili da su pesme manje-više savršene i da je samo stvar lične predrasude za koju ćete misliti da je najbolja.

U Classic Rock stoji da su na "Disraeli Gears" zabeleženi epski studijski radovi Džeka Brusa, Erika Kleptona i Džindžera Bejkera na vrhuncu njihove moći u ovoj grupi, dok je Stiven Tomas Erlvajn u časopisu All Music opisao LP  kao suštinski heavy rock album šezdesetih, a slično mišljenje imao je i Dejv Svanson iz žurnala Ultimate Classic Rock, po kome je "Disraeli Gears" remek-delo ove grupe.

Foto: Promo/Goran Živanović

Godine 1999. album je uvršten u Grammy Hall of Fame.

Na listi najboljih albuma časopisa Rolling Stone 2003. godine rangiran je na 112 mesto, da bi na revidiranoj listi iz 2020. zauzeo 170. poziciju.

Televizijski kanal VH1 proglasio ga je 2001. godine 87. najvećim albumom svih vremena.

Godine 2008. LP je osvojio nagradu Classic Rock Roll of Honors za klasični album rok muzike.

Tokom svog kratkog dvogodišnjeg postojanja grupa Krim je imala sve: u Eriku Kleptonu vrhunski talentovanog gitaristu čiji je jedini ozbiljni rival u to vreme bio Džimi Hendriks, u Džeku Brusu basistu koji je imao manir i viziju džez maestra, dok je Džindžer Bejker donekle bio nestalni ali i briljantan bubnjar koji je imao tu sposobnost da spoji njihove raznolike talente i stremljenja.

Po svemu sudeći to je najbolje objasnio Džek Brus govoreći o danima u kojima je osnovana grupa Cream:

Erik je jako voleo bluz i znao je puno stvari koje ja nisam znao, pa sam bio malo drzak rekavši da volim bluz, ali bih želeo otići korak dalje i upotrebiti jezik bluza kao način pisanja muzike za nas. Kada sam bio mlad bio sam naprosto takav. Uvek sam mislio da muzikom stvarno mogu promeniti svet. Mislim da je Erik razmišljao da će imati svoj mali bluz trio i da će biti nešto poput Badija Gaja koji stoji ispred. S druge strane ja sam pomislio: super, ovde bih mogao biti komnpozitor i izbaciti neke pesme. Što se Džindžera tiče, mislim da je on samo želeo osvojiti svet, kao Džingis Kan, ili neko takav. Imali smo različite ideje.

Ako su njih trojica imali različite ideje u kom pravcu bi trebalo da ide grupa koju su osnovali, njihov menadžment je takođe imao svoj plan, pa se iz sledećih reči basiste grupe Krim može naslutiti jedan od razloga zbog kojih je grupa tako kratko trajala:

U međuvremenu, užasna uprava Roberta Stajgvuda, razmišljala je ovako: Hajdemo ovo "pomusti" koliko god je to moguće jer najverovatnije neće potrajati. Izbacimo ih vani i naterajmo ih da sviraju kod svakog WC-a u Americi, koliko god je to moguće, pre nego što poskapaju ili se poubijaju.

Znajući kako razmišlja menadžment gotovo svake grupe Džek Brus ovde svakako govori istinu, ali bez obzira na sve,"Disraeli Gears" ostaje vrlo važan prikaz vremena u kome su Klepton, Brus i Bejker uspeli da nadmaše svoje, ali i ambicije njihovog menadžmenta i stvore svojevrsno remek-delo.

Džek Brus je preminuo 25. oktobra 2014. godine, a Džindžer Bejker 6. oktobra 2019.

Erk Klepton danas ima 79 godina.

(Telegraf.rs)