Priče o pesmama: The Temptations - "Papa Was A Rolling Stone", "visoki spomenik soula"

Foto: Goran Živanović/Promo

Kada se danas pomene grupa The Temptations nekoliko stvari mi odmah padne na pamet. Na prvom mestu setim se onog "prevoda" naslova njihovog velikog hita "Papa Was A Rolling Stone" koji su neki u šali izgovarali kao "papa vozi Rolingstonse", što me je tih godina pomalo i nerviralo. Takođe, sećam se njihovog albuma koji je mesecima stajao na polici jedne prodavnice u mom gradu i koji očigledno niko nije želeo da kupi, iako je njegov naslov bio "Masterpiece" odnosno "Remek-delo". A i kako bi? O njima je tih sedamdesetih godina ovde malo ko šta znao.

Preporučujemo

Kada sam nekom prilikom na radiju čuo pesmu "Papa Was A Rolling Stone", toliko sam se oduševio da sam odmah zažalio što nisam kupio tu ploču.

S obzirom da je to išlo u nekom noćnom programu, jedva sam dočekao sledeći dan sa nadom da je taj LP još uvek na onoj polici i da se baš na njemu nalazi upravo ta kompozicija.

Sutradan, nakon škole, svratio sam da to proverim i album je još uvek bio tu, a moje razočarenje nije bilo malo kada sam letimičnim pogledom ustanovio da pomenuta pesma ipak nije na tom LP-iju.

Svejedno, kupio sam tu ploču.

Još nečega se sećam vrlo dobro. U trenutku kada sam nekako skupio novac kako bih kupio prvu rok enciklopediju koja se našla u našim knjižarama, a bila je papreno skupa za naš neveliki srednjoškolski džeparac, već sam uspeo da nabavim njihov LP "All Direction" na kome je bila pomenuta "Papa Was A Rolling Stone". Jednom prilikom, dok sam slušao taj album, prelistavao sam enciklopediju, tražeći jedinicu o grupi Temptations i na moje iznenađenje ubrzo sam utvrdio da je nema.

Po kojoj logici su novinari časopisa New Musical Express zaključili da oni ne treba da budu u jednom takvom izdanju ni danas mi nije jasno, da budem iskren.

Ono što je svakako zanimljivo jeste da su The Temptations jedna od najdugovečnijih grupa u istoriji popularne muzike, osnovani su još daleke 1960. godine pod imenom Elgins. Šest i po decenija kasnije, još uvek su aktivni.

Takođe, potrebno je pre svake priče o njima razumeti da su oni pevačka grupa, znači u svojoj postavi nisu imali instrumentaliste, a najveći deo karijere radili su u ekipi od pet članova koji su i pevali i plesali, s obzirom da su Temptations mnogo pažnje poklanjali odevanju i koreografiji, što je sve zajedno stvaralo jedinstveni scensko-muzički doživljaj.

Grupu su osnovali Otis Vilijams, Elbridž Brajant, Melvin Frenklin, Edi Kendriks i Pol Vilijams. Još tokom prve polovine šezdesetih na Brajantovo mesto dolazi Dejvid Rafin koji će pevati glavni vokal u njihovim prvim velikim hitovima "My Girl" (1964), "Ain't Too Proud to Beg" (1966) i "I Wish It Would Rain" (1967). Godine 1968. Rafina je zamenio Denis Edvards a grupa je i sa njim nastavila ređati uspehe poput: "Cloud Nine" (1968), "I Can't Get Next to You" (1969), i "Ball of Confusion (That's What The World Is Today)" (1970). Početkom sedamdesetih Kendriks I Pol Vilijams su napustili grupu i tada se već govorkalo da je sa njima gotovo, jer su mnogi pretpostavljali da ostali ne mogu pronaći adekvatne zamene, posebno za Kendriksa koji je pevao glavni vokal u nekim važnim pemama ali i falseto deonice, no ipak, nisu bili u pravu.

Na Polovo mesto dolazi Ričard Strit, dok je Edija zamenio Dejmon Haris. Ova postava 1972. godina snima album "All Direction" na kome je bila kompozicija "Papa Was A Rolling Stone", za kojom sam kao srednjoškolac tragao.

Interesantno je da mnogi ni danas ne znaju da je verzija grupe Temptations u stvari obrada i da je ovu pesmu izvorno snimila grupa The Undisputed Truth, koju je okupio kompozitor i producent izdavačke kuće Tamla Motown, Norman Vitfild, kako bi eksperimentisao sa raznim tehnikama produkcije psihodeličnog soula. Bili su aktivni od 1962. do 1968. godine pa su u tom periodu njihovi brojni singlovi postali omanji hitovi, između ostalih i "Papa Was A Rolling Stone" , koju je 1971. godine Norman napisao u saradnji sa pevačem i tekstopiscom Baretom Strongom, još jednim "uposlenikom" izdavačke kuće Tamla Motown.

Foto: Goran Živanović/Promo

U izvođenju grupe The Undisputed Truth, kompozicija dostiže 63. mesto na pop lestvici popularnosti i 24. na ritam i bluz top listi, ali svetski poznata postaje tek u obradi grupe Temptations.

U ovoj verziji kompozicija traje oko 12 minuta, a takođe je u septembru mesecu 1972. godine objavljena i na singlu koji će vrlo brzo zasesti na prvo mesto Billboard top liste, osvojivši čak čak tri Gremi nagrade i samim tim postati jedan od najvećih klasika soula. Bio je to i poslednji hit broj jedan grupe Temptations i poslednja pesma koja im je donela Gremi nagradu u takmičarskoj kategoriji.

Dok slušate ovu kompoziciju neizostavno stičete utisak kako je tu sve na svom mestu. Od uvodnih tonova basa podržanih hi-hat činelom, preko gitara i klavira.

Članovi grupe se smenjuju dok pevaju glasovne linije, a ovde su u funkciji porodice, odnosno braće koja pitaju majku za svog preminulog oca koga nikada nisu videli:

Bio je treći septembar.

Taj dan ću uvek pamtiti, da, hoću,

Jer to je bio dan kada je moj tata umro.

Nikada nisam imao priliku da ga vidim.

Nikad nisam čuo ništa osim loših stvari o njemu,

Mama, oslanjam se na tebe da mi kažeš istinu.

Mama je samo pognula glavu i rekla, sine

Tata je bio skitnica

Gde god bi spustio šešir, tamo bi mu bio dom

A kad je umro, sve što nam je ostavio bila je samoća

Tata je bio skitnica (sine moj, da)

Gde god bi spustio šešir, tamo bi mu bio dom

A kad je umro, sve što nam je ostavio bila je samoća.

Kako nije imala pravi odgovor na sve oštrija pitanja svoje dece, majka je ponavljala uvek istu priču:

Hej, mama!

Je li istina to što kažu da tata nikada nije radio nijedan dan u životu?

I mama, po gradu kruže loše priče koje govore da je

Tata imao troje dece napolju

I još jednu ženu, i to nije u redu

Čuo sam priče da se tata bavio propovedanjem po radnjama

Pričajući o spasavanju duša i sve to iskorišćavao

Baveći se nečasnim poslovima, krao je u ime Gospoda.

Mama je samo pognula glavu i rekla

Tata je bio skitnica (sine moj)

Gde god bi spustio šešir, tamo bi mu bio dom

A kad je umro, sve što nam je ostavio bila je samoća

Tata je bio skitnica (prokletstvo)

Gde god bi spustio šešir, tamo bi mu bio dom

A kad je umro, sve što nam je ostavio bila je samoća.

Hej, mama

Čuo sam da se tata nazivao majstorom za sve zanate

Reci mi, da li je to ono što je tatu poslalo prerano u grobnicu

Ljudi kažu da bi tata molio, pozajmljivao, krao

Da plati račune

Hej, mama

Ljudi kažu da tata nikada nije bio nešto preterano pametan

Većinu vremena je provodio jurcajući žene i pijući

Mama, oslanjam se na tebe da mi kažeš istinu

Mama je podigla pogled sa suzom u oku i rekla, sine

Tata je bio skitnica

Gde god bi spustio šešir, tamo bi mu bio dom

A kad je umro, sve što nam je ostavio bila je samoća

Tata je bio skitnica

Gde god bi spustio šešir, tamo bi mu bio dom

A kad je umro, sve što nam je ostavio bila je samoća

Moj tata je bio

Tata je bio skitnica (da, bio je, da)

Gde god bi spustio šešir, tamo bi mu bio dom.

Jasno je da se metafora "lutajućeg kamena" ili "kamena koji se kotrlja" ("rolling stone") odnosi na onoga koji ma gde bio i išao, nosi isključivo sebe, na onoga ko je u neprestanom kretanju, koji živi bez korena i bez neke posebne težnje za održavanjem postojećeg stanja.

U internet publikaciji "Stereogum" pesma je nazvana visokim spomenikom sastavljenim od napetih zvukova kontra činele, pulsirajućeg basa i žestokih gitara, sa trubom koja svira panične solo deonice.

U svemu tome, vrlo je važno i onih nekoliko pljeskova rukama, koji su postavljeni taman tamo gde treba.

Kad smo već kod toga, trubački solo odsvirao je Moris Vajt, za one nadrealne wah deonice zaslužan je Melvin "Wah-Wah Votson, dok je drugu gitaru svirao tada mladi Pol Voren.

Votson je (kao i Vajt) bio član grupe Funk Brothers, odnosno studijske ekipe izdavačke kuće Tamla Motown koja se smatra za jednu od najboljih ikada u istoriji popularne muzike, a njegov nadimak proistekao je iz čudesnih zvukova koje je stvarao koristeći wah-wah pedalu. Iako taj rad u kompoziciji "Papa Was A Rolling Stone" važi za veoma značajan, njegovo umeće zabeleženo je i na pločama mnogih drugih vrhunskih izvođača poput Four Tops, Gladys Knight & the Pips, Supremes, pa i džez izvođača kao što je Hebi Henkok. Poslednjih godina sarađivao je sa Endži Stoun, Dženet Džekson i Ališom Kiz. Preminuo je 24. oktobra 2018. godine.

Iako ne postoji najprecizniji popis članova grupe Funk Brothers, po nekim podacima bilo ih je trinaest i dobitnici su tri Gremi nagrade.

Kako sam već prethodno napisao i kompozicija "Papa Was A Rolling Stone" osvojila je 1973. godine tri Gremija i to: A strana singla na kome je sedmominutna verzija ove pesme pobedila je u kategoriji najboljeg R&B vokalnog izvođenja, B strana, na kojoj je instrumentalna verzija kompozicije dobija nagradu za najbolji R&B instrumental, dok su kompozitori Norman Vitfild i Baret Stong osvojili nagradu za najbolju R&B pesmu.

"Papa Was A Rolling Stone" pomogla je grupi da se oslobodi etikete baladera šezdesetih godina i omogućila im je da se povežu sa mnogo agresivnijim soul i R&B zvukom novog doba, a s obzirom da je album "All Direction" gotovo trenutno osvojio i kritiku i publiku samim tim bila im je osigurana i zavidna pozicija u nastupajućoj dekadi sedamdesetih godina.

(Telegraf.rs)