Reizdanja: Bajaga - "Pozitivna geografija", pesme koje isijavaju radost (gold vinyl, PGP RTB, Fidbox 2024.)

Bajagine pesme su se "odmetnule"  u narod. Ugrađene su u kulturu ove zemlje, kao jedna od onih ugaonih stena u tvrđavi, koja čuva Beograd za generacije i generacije koje dolaze.

Ovako je o Bajaginom stvaralaštvu pisao veliki Dušan Kovačević.

Preporučujemo

I stvarno, ako neki ovdašnji kompozitor popularne muzike "liči" na naš glavni grad, onda je to Momčilo Bajagić Bajaga.

Možda i zbog toga što beogradske ulice i Beograđane niko na takav način nije opisao u svojim pesmama.

Još dok je bio ritam gitarista Riblje čorbe, Bajaga je pokazao da je autor na koga se mora računati, pa je samim tim i njegov odlazak iz tog velikog benda po mnogo čemu bio logičan.

U jednom od prethodnih tekstova pisao sam da je on u Ribljoj čorbi napisao desetak kompozicija, od kojih je za četiri bio kompletan autor ("Ja sam se ložio na tebe", "Baby, Baby I Don't Wanna Cry", "Kad hodaš" i "Muzičari koji piju"), ali je istovremeno napisao i više pitkih pop pesama koje stilski nisu odgovarale Čorbinom repertoaru, pa je rešio da ih objavi na svom solo albumu, ali sa željom da i dalje ostane član grupe.

S obzirom da je pre toga već sarađivao sa neformalnom grupom Frka, za realizaciju tog albuma vrlo brzo je okupio nekoliko proverenih beogradskih muzičara među kojima su bili: gitarista Nenad Stamenković, basista Miroslav Cvetković Cvele, bubnjar Vlada Golubović, a pevali su i Dejan Cukić i Bora Longa, pa će većina ovih imena malo kasnije biti deo njegovih Instruktora. Pored njih, na albumu "Pozitivna geografija", svirali su i Dragan Jovanović Krle (gitara), Nenad Stefanović Japanac (bas gitara), Kornelije Kovač (klavijature, ritam mašine) Kire Mitrev (trombon), Ivan Švager (klarinet), dok je u kompoziciji "Papaline" pevala Suzana Petričević. Pesme su snimane delom u kućnoj radinosti, a delom u Studiju 5 RTB-a, pod producentskom palicom Kornelija Kovača i odmah po objavljivanju krajem januara 1984. godine, izazvale su pažnju kako kritike, tako i publike, što svakako i ne treba da čudi jer su njegovi vickasti ali pronicljivi stihovi bili "upakovani" u dopadljivi, urbani pop zvuk i kada na sve to dodamo i neobičnu boju njegovog glasa, postaje jasno šta je to što je Bajagu izdvajalo kao autora i izvođača od većine ostalih pregaoca na tadašnjem jugoslovenskom rokenrol nebu.

U trenutku objavjivanja ove ploče, onaj najveći novotalasni zalet već je prošao, a dobar deo tadašnje publike čeznuo je za pitkom pop pesmom koja odiše optimizmom i verom u život.

Sa ovim albumom Bajaga im je upravo to i ponudio, s tim što u nekim od tih kompozicija možete pronaći i slike onog najlepšeg Beograda:

Mesec je mlad, a noć je vrela

Padaju zvezde padalice

I dok mi kaplje znoj sa čela

Mrak je i ne vidim ti lice

Dole pod nama čuje se kako

Škripe točkovi noćnih šofera

A ja te volim u mrklom mraku

Na zadnjem spratu solitera

Poljubi me

Dotakni me usnama

Sa usnama

Ko zgaženim trešnjama

Ponekad samo kad blesne svetlo

Velike neonske reklame

Gledam tvoje mačije oči

Kako me miluju iz tame

Mesec je mlad, a noć je vrela

Zvezde se roje iznad glave

Veče miriše na pozno leto

A ti na retke poljske trave

Poljubi me

Dotakni me usnama

Sa usnama

Ko zgaženim trešnjama

Ovakve i slične pesme, koje je Bajaga pevao sa njegovim prepoznatljivim naglaskom, kao da su izronile iz samog srca našeg glavnog grada, postale njegov neraskidivi deo i to je bilo nešto što su u tom trenutku gotovo svi slušali: i osnovci i srednjoškolci, njihove majke i očevi, čak je i onima koji za muziku previše i ne mare, "zapeo" za uho poneki njegov stih.

Bajagin bezimeni bend  će na predlog Petra Popovića ubrzo poneti naziv Instruktori i započeti slanje radosti, ne samo u Beogradu već i na prostoru čitave ondašnje Jugoslavije, pa i šire, što je automatski značilo da je njegov dalji rad sa Ribljom čorbom praktično nemoguć.

Proslavljeni autor ove 2024. godine obeležio je nekoliko jubileja: četrdeset godina karijere, četrdeset godina od prvog albuma i četrdeset godina od prvog koncerta koji je sa svojom grupom održao 21. aprila 1984. u tadašnjem Domu sindikata.

Povodom toga, u aprilu mesecu ove godine u koprodukciji izdavačkih kuća PGP RTS i Fidbox, objavljeno je reizdanje albuma "Pozitivna geografija" na 180-gramskom vinilu i u luksuznom gatefold pakovanju, na kome je dizajnerka Branislava Stefanović "upakovala" ekskluzivne fotografije Goranke Matić, koja je i autor originalnog omota ovog LP-ija.

S obzirom da je prvi tiraž rasprodat, nedavno se pojavilo i drugo reizdanje, s tim što je ovoga puta u pitanju zlatni vinil.

I evo, četiri decenije kasnije, mnogo toga više nije isto u našim životima. Neko se s tim promenama miri lakše, neko teže, i svi se trudimo da kako-tako uhvatimo korak sa ovom, po mnogo čemu nemilosrdnom svakodnevnicom.

Pa ipak... ponešto je ostalo isto.

Pesme sa albuma "Pozitivna geografija" i danas odišu ljupkošću i svežinom i nude odsjaj onog nekadašnjeg Beograda iz osamdesetih godina prošlog veka.

Upravo takve misli prolazile su mi kroz glavu dok se na mom gramofonu vrteo ovaj LP.

Behu to godine u kojima je vapaj "samo nam je ljubav potrebna" još uvek imao smisla.

Nažalost, ubrzo potom, doći će i godine i ljudi koji za tim nisu nimalo marili, nemilosrdno brišući i javu i snove koje su generacije pre njih gradile.

Danas je sasvim očigledno da takve ljude nismo umeli da sklonimo iz naših života, a "Pozitivna geografija" je ostala da svedoči kako smo trebali i morali da izabremo sasvim drugačiji put.

Put radosti koja isijava iz svakog takta ovih pesama.

(Telegraf.rs)