I lepe i talentovane: Kad devojke požele da osnuju rokenrol grupu

Svakako je zanimljivo pitanje koja je prva ženska rok grupa u nekadašnjoj Jugoslaviji i kada je nastala.

Preporučujemo

O tome se u pojedinim knjigama (kao i na internetu) mogu naći različiti podaci, ali po svemu sudeći prvi takav sastav su Šigele koje su osnovane u Zagrebu marta meseca daleke 1964. godine i to u sledećoj postavi: Nela Dupelj Gruden (solo gitara), Jagoda Martinčević (klavijature), Zlata Sučić (ritam gitara), Ruža Ruić (bas) i Goranka Šestić Gregorin (bubnjevi).

Iza njih nije ostala nijedna ploča a s radom su prestale 1967. godine, ponajviše zbog toga što im je bilo teško uskladiti obaveze na fakultetima i u samoj grupi.

Znajući ovo, ispada da je ondašnja Jugoslavija i te kako išla ukorak sa svetom s obzirom da je u Liverpulu na talasu bitlmanie samo godinu dana ranije osnovana ženska rok grupa The Liverbirds.

Početkom 1965. u Zagrebu osnovan je i VIS Ptice, koji se danas često zaboravlja u ovakvim podsećanjima, pa je red da pomenemo i članice ove grupe: solo gitaru svirala je Ljerka Staudacher, ritam Slava Lečer, bas gitaru Tatjana Peroš Golubičić, dok je za bubnjevima bila Nada Mažuran. Otprilike kao i Šigele i one su se razišle 1967. godine nakon upisa na fakultete.

Pa iako se ponegde pominju i Markize o kojima ima vrlo malo podataka, najpoznatiji zagrebački ženski sastav šezdesetih godina po svemu sudeći su Lutke a članice su bile: Ljerka Staudacher (pre toga u VIS Ptice), Mirna Aljinović, Maja Gorše Mihaljević i Mirjana Vukelić. Grupa je osnovana 1965. godine, a s radom su prestale početkom jeseni 1968.

Interesantno je da su Lutke sredinom devedesetih ponovo započele rad, pa su čak 2005. objavile i svoj CD koji je sniman u Kopru.

Pa iako se iz predhodno napisanog vidi da su prvi ženski rok sastavi osnovani u Zagrebu, beogradska grupa Sanjalice prva je uspela da snimi ploču.

U tekstu koji je pred vama slede priče o tri ženske grupe koje su svakako ostavile određeni trag u jugoslovenskoj rok muzici.

1. Sanjalice (Beograd)

VIS Sanjalice je nastao na samom početku 1965. godine, a osnovali su ga tadašnji učenice i učenici osnovnih škola: Slobodanka Miščević (vokal, ritam gitara), Ljiljana Mandić (solo gitaram vokal), Ljiljana Jevtić (bas), Radomir Vuković (klavijature) i Vojislav Veljković (bubnjevi). Iz ovoga se vidi da je to na samom početku bio muško-ženski sastav, ali ne zadugo. Već krajem '66. godine Veljković je morao na odsluženje vojnog roka, pa na bubnjarsku stolicu u grupi seda njegova devojka Snežana Veselinović koja je uz njega naučila da svira bubnjeve. S obzirom da Radomir Vuković nije želeo da bude jedini muškarac u grupi ubrzo se i on povlači, pa njih četiri nastavljaju kao jedan od prvih ženskih sastava u ondašnjoj Jugoslaviji i prvi takav u Beogradu. Ubrzo će iza sebe imati brojne nastupe, a dešavalo se da odnose i pobede na raznim manifestacijama koje su imale takmičarski karakter iako su u konkurenciji bile i mnogo poznatije muške grupe. Često su nastupale i na modnim revijama na kojima su prikazivani modeli našeg tadašnjeg poznatog kreatora Aleksandra Joksimovića, što im je dosta pomoglo da postanu najpopularniji ženski sastav u tadašnjoj Jugoslaviji.

Prvi EP sa četiri kompozicije objavile su za zagrebački Jugoton 1967. godine, a nešto kasnije i drugi, ali ovoga puta izdavač je bio Diskos iz Aleksandrovca. Treću i poslednju ploču, objavio im je Beograd disk 1968. godine.

Svih dvanaest kompozicija koje su se našle na ovim EP-ima bile su ili prepevi tadašnjih poznatih svetskih hitova (od imena kao što su Sendi Šo, The Turtles, Meri Hopkins itd), ili drugih domaćih autora, tako da one iza sebe nisu ostavile nijednu svoju kompoziciju.

Kao i u slučaju prethodno pominjanih sastava iz Zagreba i Sanjalice sa radom prestaju 1969. godine kako bi se posvetile fakultetima.

2.Boye (Novi Sad)

Iako je grupa Boye tokom karijere imala i onu čisto žensku, ali i mešovitu, muško-žensku postavu, zbog činjenice da je ideja o osnivanju benda potekla od dve devojke i to od Biljane Babić koja je svirala bubnjeve i klavijaturistkinje Jasne Manjulov, kao i da su nekoliko godina radile u ženskoj postavi, smatram da neizostavno treba da se nađu u jednom ovakvom prikazu.

Kada su Bilja i Jasna krajem 1981. godine odlučile da osnuju žensku rok grupu, na samom početku značajnu podršku imale su od Biljinog brata Branislava Babića Kebre koji je u to vreme već osnovao Obojeni program. Ubrzo potom u Boye dolazi i gitaristkinja i pevačica Klaudija Gavrilović kao i basistkinja Ljiljana Radaković, pa je postava na taj način kompletirana. Nakon intenzivnih proba, počinju i prvi nastupi, a jedan od najvažnijih održan je u bečkoj Areni u februaru 1982. pod nazivom Novosadski novi talas, gde su nastupale uz grupe Luna, Obojeni program, Grad, Kontraritam, Ove sezone vedri tonovi i Imperium of Jazz, a odmah potom imali su i više nastupa u Novom Sadu i Beogradu, takođe sa grupama Luna, Grad i Obojeni program. Prvu godinu njihovog postojanja obležile su i personalne promene s obzirom da na mesto gitaristkinje dolazi Vesna Branković, a ubrzo potom nova pevačica postaje Milica Vezmar koju u septembru 1983. menja Maša Žilnik.

Interesantno je da su zahvaljujući sve češćim nastupima, ali i napisima u štampi koji su sve to pratili, od zagrebačkog Jugotona dobili poziv da snime album, ali je sve prekinuto kada su devojke shvatile da ta izdavačka kuća želi od njih da napravi pop atrakciju, što one ni po koju cenu nisu želele da prihvate.

Ubrzo će se spostaviti da su bile u pravu, a veoma značajan trenutak za njih dogodio se kada su sredinom 1985. godine upoznale Koju iz Discipline kičme da bi potom uz njegovu pomoć uradile i svoje prve demo snimke, što će im svakako puno značiti. Zatim slede nastupi širom ondašnje Jugoslavije, ali i potpisivanje ugovora sa diskografskom kućom PGP RTB pa se 1987. na tržištu pojavljuje njihov singl sa kompozicijama "Ja hoću te" i "Kralj dosade". S obzirom da se treći i poslednji singl Sanjalica pojavio 1968. godine, to znači da je prošlo bezmalo dve decenije dok ponovo nije objavljena ploča neke domaće ženske rok grupe. Već sledeće godine u Boye dolazi basista Darko Matić Darež pa oni postaju mešoviti sastav, a tako će i ostati sve do prestanka njihovog rada 2000. godine.

U diskografiji imaju dva singla i četiri albuma.

3. Cacadou Look (Opatija)

S obzirom da im je 1987. godine Jugoton objavio album "Tko mari za čari", Cacadou Lok su postali prva jugoslovenska ženska grupa koja je uspela da objavi LP ploču. Četri godine ranije, sestre Simić, Jasmina (vokal) i Tatjana (bubnjevi) i Vrančić, Sandra (gitara) i Tamara (klavijature), sa basistkinjom Suzanom Kožić osnovale su grupu Cacadou iako nisu znale da sviraju, ali su na tu ideju došle s obzirom da su se često zabavljale s muzičarima iz Opatije i Rijeke, prisustvovale njihovim probama i redovno odlazile na koncerte, pa su od njih počele učiti tajne zanata. Kada su momci otišli na odsluženje vojnog roka, ostavili su im svoje instrumente i devojke su prionule na posao. U međuvremenu, Sandra i Tamara su ih napustile, a zamenile su ih Giovana Kirinić i Alenka Mendiković, a istovremeno su odlučile da prošire svoje ime na Cacadou Look jer su shvatile da već postoji grupa Kakadu. Na početku su bile dočekane kao ženska frakcija riječke grupe Fit, ali je na kraju ispalo da su postigle veći uspeh od svojih momaka od kojih su naučile početne akorde. Već njihovi prvi demo snimci sa kompozicijama "Sama" i "Kao pjesma" redovno su emitovani na radio programima, što dovodi i do ponude za snimanje malopre pomenutog albuma "Tko mari za čari" na kome se između ostalih našla i obrada kompozicije "It's So Easy" Badija Holija (u njihovom prepevu "Tako lako"), a takođe i "Ne dozvoli" Vlade Divljana koji je u toj kompoziciji svirao gitaru. Drugi album, "Uspavanka za Zoroa" takođe je izašao pod etiketom Jugotona 1989. godine i ovoga puta doneo nekoliko hitova poput "Baš kao nekad", "Baum Bam Bam" a takođe i obradu kompozicije "Lets's Stick Together" Brajana Ferija koja u njihovoj verziji nosi naziv "Krenite za nama". Ovaj album dao im je dodatni vetar u leđa, ali je taj zamah prekinuo rat koji je na ovim prostorima buknuo početkom devedesetih, pa se devojke sele u Holandiju i povlače iz muzike.

Godine 2018. izdavačka kuća Croatia Records objavila je kompilaciju njihovih pesama pod nazivom "Greatest Hits Collection".

I za kraj...

Kada se govori o ženskim imenima u rokenrolu, mnogo češće se pominju solo izvođači, a dosta ređe grupe u kojima su isključivo ženski članovi.

Međutim, mnogi takvi bendovi prodali su u svetu milione ploča.

Setimo se recimo hard rok grupe Vixen koja je započela rad u Americi na samom početku osamdesetih. Ove devojke imale su čak šest video spotova broj jedan na MTV listi i četri pesme na Billboard Top 100.

Naravno, nezaobilazno je pomenuti i najdugovečniji ženski bend Girlschool (zvali su ih i "ženski Motorhead"), koji je osnovan u Britaniji davne 1978. godine i još uvek je aktivan. Za razliku od njih, losanđeleska grupa The Runaways trajala je nepune četiri godine, ali su za to kratko vreme u njihovoj diskografiji ostala četiri studijska i jedan live album i doživele su ogromnu popularnost, posebno u Japanu gde su smatrane rok ikonama. Nakon prekida njihovog rada, Džoan Džet i Lita Ford koje su bile članice grupe, ostvariće zavidne solo karijere. Još jedna ženska postava vredna pažnje takođe je nastala u Los Anđelesu, a to je The Bangles. Njihova kompozicija "Walk Like an Egyptian" dospela je 1987. godine na poziciju broj jedan Billboard top liste, a intersantno je da je u ovom gradu nastala i grupa L7, tako da Los Anđeles pretenduje da postane mesto koje je dalo najviše svetski poznatih ženskih grupa.

(Telegraf.rs)