Čudesni albumi rok muzike: Big Brother And The Holding Company - "Cheap Thrills", sreća i slava u raskoraku

Ako je neka grupa predstavljala krajnje hirovito oličenje vremena, onda su to bili Big Brother And The Holding Company.

Već na samom početku, oni su odlutali u nekom pravcu koji je bio bizaran čak i po merilima San Franciska, grada u kome su živeli i radili.

Preporučujemo

Basista Piter Albin ovako se prisećao tih dana:

U početku smo svirali dosta obrada, ali je to iz dana u dan postajalo sve luckastije. Na nas je mnogo uticalo ono što su radili ostali bendovi, inspirisali smo jedni druge. Nakon što smo prošli kroz folk-rok i pesme ranih Stounsa, okrenuli smo se džezu.

Možda će vam se sada učiniti da su Big Brother veoma brzo napredovali, ali u tom trenutku kod njih se još uvek nije izrodilo ništa što bi zavredelo kakvo-takvo poštovanje šire publike, što je opet najbolje objasnio sam Albin:

Bilo je dosta otkačenih nastupa, uključujući i jednu crnkinju koja je svirala klavir i pevala tekstove iz stripova, uglavnom iz Flaša Gordona.  Redove iz "oblačića" koristila je kao tekst. Na primer: "Flaše, ne smeš otići u tu pećinu." Iza nje su bili plesači, njišući se napred-nazad. Svašta smo radili, ali sigurno je da zaista nikada nismo bili u džezu. Mislili smo da jesmo, ali istina je da nikada nismo mogli odsvirati nijednu džez kompoziciju.

Big Brother And The Holding Company nastali su kada se gitarista, pevač, tekstopisac i kompozitor Sem Endru, vratio sa svojih dvogodišnjih lutanja po Evropi i u San Francisku sreo basistu Pitera Albina, predloživši mu da osnuju grupu. Ubrzo su počeli da sarađuju sa gitaristom Džejmsom Gerlijem i ono što ih je u najranijem periodu izdvajalo od drugih, bilo je upravo Gerlijevo fanatično sviranje.

Čet Helms, koji je bio kontrakulturna figura San Franciska, čovek koga su često nazivali ocem pesme "Leto ljubavi", ali i muzički promoter i menadžer Big Brother And The Holding Company, ovako je govorio o tome:

Mogao je na gitari proizvesti zvuk lomljenog stakla, a da to na neki način još uvek bude ritmično. U njemu je bilo nešto sveže i inovativno, što je na neki način oslabljeno time što su svi oko njega zahtevali da postane pravi muzičar.

Helms je grupu doveo bubnjara Čaka Džounsa, tako da je grupa kompletirana i faktički je nastala na njihovom prvom nastupu koji je održan na "Trips Festivalu" u januaru 1966. godine. Tom prilikom u publici je bio slikar i džez bubnjar Dejvid Gec koji će ubrzo zameniti Džounsa.

Džek Kesidi, basista grupe Jefferson Airplane, takođe se prisećao početaka Big Brother And The Holding Company:

Svirali su sola ili neke kombinacije tonova koje, ako bi sami pokušali da ih ponovite, nikada ne bi pomislili da uopšte nešto i svirate, ali nekako im je uspevalo. Počešali bi ste se po glavi i zapitali: "To uspeva, ali u kom je tonalitetu taj tip?"

Ko zna gde bi sve to otišlo da im se u maju 1966. nije pridružila i jedna sasvim neobična pevačica.

Nakon toga ni Big Brother, a ni ostatak sveta nikada više neće biti isti.

Čet Helms je bio taj koji je predložio da u grupu dođe Dženis Džoplin:

Veoma rano smo pričali o dovođenju pevačice. Predložio sam Dženis , ali su Piter i Džejms rekli: Ne, gledali smo je u "Kafe galeriji", suviše je otkačena. Tada nisam bio uporan, popustio sam, ali kako nismo mogli da pronađemo nikog drugog ko bi odgovarao, predložio sam da je ipak dovedemo.

Piter Albin se ne slaže sa ovim:

Nije bilo tako. Mi je nismo ni pozvali na audiciju. Džejms i ja smo je već ranije gledali i ubedili ostale da je dovedemo u grupu. "Dobra je, radiće ona", stalno smo govorili. "Dopašće vam se sigurno".

S obzirom kakvo će ime Dženis nakon toga napraviti, nije nikakvo čudo što su njih dvojica sporili oko toga na čiji predlog je došla u grupu.

Bez obzira na sve, jedno je sasvim sigurno: Dženis je ubrzo počela menjati grupu Big Brother, a sličan efekat su imali i oni na nju. Njen tadašnji momak Majk Pričard objasnio je to na sledeći način:

Bila je veoma folk orijentisana osoba. Poznavala je svoje korene i bila vrlo ozbiljna u svojim namerama. Sećam se kada sam jednom svirao gitaru s njom, zanimala me je art-muzika, a ona je htela da peva bluz. Pokušao sam da je pratim, a ona me je samo pogledala i rekla: "To nije bluz". "To su prave note" - rekao sam. "Jesu" - rekla je - "ali to nije bluz".

Trebalo je da prođe prilično vremena da bi joj glas postao dovoljno snažan kako bi mogla da se uklopi sa grupom. Kako bi to postigla morala je da promeni svoj stil pevanja, a njen novi način interpretacije bio je prepun razarajuće strasti i što je još važnije: bio je sudbonosno uverljiv.

Zbog svega toga Dženis je činila samu srž grupe, njihova snaga nesumnjivo se nalazila u njenom neverovatnom talentu.

Grejs Slik iz Jefferson Airplane, možda je bila prva pevačica koja je doživela veliki uspeh sa nekom rok grupom, ali Dženis je svakako bila daleko značajnija.

Svojim nastupima ona je kao mehur od sapunice raspršila sve rasprave oko toga da li jedna bela Teksašanka može da peva bluz.

Pa iako nije bila lepa žena, posedovala je neki svoj specifičan erotski način da očara publiku.

Ono što je Hendriks činio sa svojom gitarom, ona je činila glasom, a u oba slučaja njihove pojave delovale su fascinantno na publiku.

Dženis je svu bol koju je osećala umela da prenese na slušaoce i to nije činila samo glasom, već svakim delom svoga tela.

Kada je u junu 1967. godine sa Big Brother And The Holding Company nastupila  na Monterey Pop festivalu, doživela je prave ovacije, što ne treba ni da čudi jer je bila u mnogo čemu različita od svega što je do tada bilo viđeno i to ne samo u muzičkom svetu, već i znatno šire. U tom periodu grupa će objaviti i svoj prvi album, ali zapravo je Monterey bio trenutak u kome je rođena super-zvezda Dženis Džoplin.

Publika je bila očarana, kritika oduševljena.

S obzirom da je njihov ugled odjednom porastao, ubrzo potpisuju ugovor sa menadžerom Albertom Grosmanom, a potom u Njujorku snimaju LP "Cheap Thrills", koji je objavljen u avgustu 1968.

Do kraja te godine to će postati najuspešniji album, s obzirom da je munjevitom brzinom osvojio američke top liste, a tiraž je dostigao neverovatnih milion primeraka.

Ono što je od ovog albuma napravilo vanvremensko delo, bio je jedinstven glas Dženis Džoplin.

O pesmama se i ne mora preterano govoriti, dovoljno je navesti samo neke od naslova:

"Summertime", "Piece Of My Heart", "Ball And Chain"...

Majk Vajngarten iz časopisa Entertainment Weekly napisao je da je to vrhunac bluz-roka, dok je Pol Evans, osvrćući se na album u uglednom Rolling Stone magazinu, izneo da taj LP identifikuje acid rock u svoj njegovoj zbrkanoj, pseudo-psihodeličnoj slavi.

U februaru 1997. godine časopis Guitar Player uvrstio je Endruov i Gerlijev rad u kompoziciji "Summertime", među deset najboljih psihodeličnih sola u istoriji muzike.

Dana 22. marta 2013. godine, Kongresna biblioteka proglasila je album "Cheap Thrills" "kulturološki, istorijski ili estetski značajnim" pa je shodno tome sačuvan u Nacionalnom registru snimaka.

U ovoj priči neizostavno moramo pomenuti i omot na kome se na naslovnici nalazi famozni strip Roberta Krama.

Interesantno je da je početna ideja po kojoj je tu trebala da bude fotografija svih članova benda kako nagi leže u krevetu, odbačena od strane diskografske kuće.

Nakon toga Kram je nacrtao strip koji je planiran za poleđinu omota, dok je na naslovnici trebao da bude portret Dženis Džoplin, ali ona je toliko bila oduševljena njegovim radom da je zahtevala da to bude naslovna strana, s obzirom da je obožavala andergraund stripove, a posebno one koji su dolazili iz Robertove radionice.

Na listi sto najboljih naslovnica magazina Rolling Stone, ovaj omot se nalazi na devetom mestu.

Već do karja 1968. godine, Dženis postaje istinska zvezda i njen ugled daleko je nadmašio značaj ostalih članova grupe sa kojom je radila, pa tada donosi odluku da se posveti samostalnoj karijeri, nakon čega su ona i Sem Endru napustili Brother And The Holding Company kako bi osnovali Kozmic Blues Band.

Rastanak sa članovima grupe, nije prošao bez gorčine, ipak, taj odlazak neće joj previše pomoći da pronađe svoju sreću.

Doduše, 1969. godine objavila je album "I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama!" koji je dobio dobre kritike, ali čini se da nikada nije pronašla onaj pravi muzički oslonac koji bi joj sasvim odgovarao.

Razloga za to svakako ima puno, počevši toga da je bila sasvim neobuzdana, do činjenice da je prebrzo postala velika zvezda, što je dovelo do toga da je preterivala u mnogo čemu ne bi li se njen život podudarao sa reputacijom koja je išla uz nju.

Poslednji pokušaj da nešto promeni dogodio se kada je okupila svoj prateći sastav Full Tilt Boogie i sa njima snimila jedanaest pesama za album "Pearl", ali je 4. oktobra 1970. pronađena mrtva u hotelskoj sobi u Holivudu.

Imala je 27 godina.

"Pearl" je objavljen posthumno, a kompozicija "Me And Bobby McGee" (autor Kris Kristoferson) koja je sa te ploče skinuta na singl, postala je američki hit broj jedan.

Dženis je bila žrtva, "mnogih prevelikih doza" jer isuviše toga nepotrebnog bilo je u njenom životu.

Jedno predoziranje heroinom na kraju je bilo fatalno.

Nije malo onih će reći da album "Cheap Thrills" predstavlja istinsko remek-delo psihodeličnog zvuka San Franciska i to svakako i jeste tako, ali čini se da je Dženis sve to doživljavala sasvim drugačije:

Ono što smo hteli sa našom muzikom jeste da se vratimo starim dobrim vremenima ludog provoda, zezanja i duvanja.

Interesantno je da je jedna od postava grupe Big Brother And The Holding Company, u kojoj su bili originalni članovi Sem Endru i Piter Albin, gostovala na "In Wires" bluz festivalu (jedanaestom po redu) koji je održan u Užicu 8. juna 2012. godine. Pored njih dvojice, u grupi su bili i gitarista Tom Finč, bubnjar Džim Vol i pevačica Meri Bridžet Dejvis.

Džejms Gerli napustio je solo karijeru 1997. godine. Preminuo je 2009.

Nakon što su Big Brother 1972. godine prestali s radom, Sem Endru se preselio u Njujork, pa je na tamošnjim univerzitetima studirao harmoniju, kontrapunkt i kompoziciju. Posle osam godina provedenih u tom gradu, vraća se u San Francisko gde svira klarinet i saksofon.

S obzirom da su se Big Brother ponovo ujedinili 1987. godine i on se neizostavno našao u postavi, a tokom devedesetih vodio je  i svoj Sam Andrew Band.

Preminuo je 12. februara 2015.

Piter Albin danas ima osamdeset, a Dejvid Gec osamdeset četiri godine.

(Telegraf.rs)