Bojana Vunturišević o veštačkoj inteligenciji, Goranu Bregoviću, koncertu Konstrakte koji je preplakala

Ambasadorka ovogodišnjeg 20. Kids Festa, koji traje od 12. do 20. oktobra, je muzičarka Bojana Vunturišević. Sa njom smo popričali nakon novinarske projekcije filma "Planeta 7693", a ona nam je tokom razgovora navela da uvek prednost daje domaćim filmovima, koje voli da pogleda kako u bioskopima, tako i kod kuće.

U intervjuu za Telegraf.rs govorila nam je muzičkom svaralaštvu, veštačkoj inteligenciji i drugim stvarim. Otkrila nam je s kim bi volela da sarađuje, a u pitanju je jedno veliko ime. Bojana Vunturišević pričala je i koncertu Konstrakta koji je, kako kaže, preplakala.

Preporučujemo

• Za početak nešto započnemo priču o Kids Festu. Otkud ti postala deo Kids Festa?

Ja sam po obrazovanju muzička pedagoškinja, učiteljica solfeđa, klavira, hora, muzičke kulture i kako sam tela da pobegnem iz tradicionalnog obrazovnog sistema, pre deset godina sam pokrenula moj dečji hor, plesni hor, DF hor i od tada mi radimo, učimo nove pesme, pišemo nove pesme za decu, do duše mnogo manje nego što je to potrebno i desio se 2017. godine poziv da moj hor otvari Kids Fest i to je moj prvi susret za Kids Festa, a ove godine su me pozvali da budem ambasadorka Kids Festa. Te 2017. godine, čini se, da je Ana Štajdokar bila ambasadorka. Pored nje bio je Ljubivoje Ršumović i svakakva imena velika. Tako da mi je velika čast biti ambasadorka pogotovo ovog jubilarnog Kids Festa.

• Koji ti je omiljeni film?

Recimo da je to je "Glavom kroz zid", to nije dečji film, to je nemački film. Volim Kusturicu, koga baš nešto i ne volim, ja mislim da je on jedan od najvećih naših, mislim najveći naš reditelj. I ne mogu da ne zaboravim filmove uz koje sam ja odrastala i nekako se formirala kao muzičko-umetnička ličnost. To su "Munje" i "Kada porastem biću u Kengur". I nikako da ne zaboravim film koji sam zajedno sa svojim prijateljicama sada u petak pogledala po 700 put, a to je najbolji film ikada na svijetu, "Šutka", doma na televiziji.

• Je l' si imala nekad priliku da praviš muziku za neki film?

Pravila sam u saradnji sa mojim kolegama, prijateljima, koje su mi posle postale porodice, Ivan Stojiljković, moj muž, za njegov prvi film studenski sam pravila pesmu, ali ja više sam radila za pozorište nego za film.

• Šta ti trenutno radiš, koji su tvoje planovi, da li praviš neku novu muziku, neki novi album?

Trenutno sam ušla u studio i pokrenula tu stvaralačku mašinu koja se jako sporo pokreće, ali treba nekada krenuti i početi da vrtiš taj krug. I za mene je, hajde sada kažem, mogu da kažem Senidin album koji treba da izađe. Zoe nam je izašla početkom ove godine, ali sada sam odlučila da se okrenem sebi i da se malo sobom pozabavim.

Foto: Marko Jovanović

• Koje bi izvođače ti preporučila koje ne dobijaju pažnju javnosti, ako je misliš da treba?

Ja mnogo volim Luku Rajića. On je fantastičan muzičar, kompozitor, tekstopisac, fantastičan pevač iz Pančeva. On je sada skoro izbacio album. Jako, jako, jako volim Džimenik. Čini mi se da je ona nešto mnogo veliko što tek treba ljudi iz naše zemlje da otkriju. Jako volim bend Turisti, volim bend Koi Koi... Uvek spominjem Tam, uvek spominjem Ivu Lorens. I recimo da su mi oni najdraži trenutno.

• Konstrakta je radila neke pesme uz pomoć veštačke inteligencije. Šta ti misliš, da bi ti to nekada radila i da li je ljudska kreativa jača od veštačke inteligencije?

Igramo se mi svi muzičari. Mi volimo instrumente. Nekima su instrumenti bubnjevi, nekima klavir. Meni je instrument moj iPad i Chat GPT. Jako je interesantno, jako je zabavno, ali to je ipak mašina. To što si ti stvorio uz pomoć tog instrumenta koji se zove Chat GPT, to prosto ima neku upotrebnu vrednost, to mora da prođe kroz ljudske ruke, kroz ljudski mozak i kroz ljudsko srce.

Jer je ovako suviše, suviše nekako robotski, mora da prođe kroz ljudski faktor da bi imalo smisla.

• Kada smo već kod autorstva, pisanja tekstova, da li misliš da je ono u krizi ili misliš da ide napred?

Mislim da nije u krizi. Mislim da samo ti koji pričaju da je muzičko autorstvo u krizi, da oni nisu dovoljno maštoviti i da su se zalepili za dvoje, troje ljudi koji su maksimumno iscedili u prethodnim 20 godina. Mi smo jako talentovan narod, čitav narod na prostoru bivše Jugoslavije, naša tradicija, naša kultura, naš izraz je vrlo slojepit, vrlo dubok i svašta tu nešto može da se otkrije, ako želiš, i ako si spreman da radiš i da kopaš. Jer stvaralaštvo je rudarski rad. Mi se ne spuštamo u jame, u zemljišta, mi se spuštamo u duševne jame, i u telesne jame, i kopamo da bi smo iznedrili neki dragulj koji će se posle pevati ili snimati, igrati u pozorištu ili biti na nekom platnu.

Foto: Tanjug/Nenad Mihajlović

• Da li imaš neki savet za tekstopisce? Jer trnovit je put do nekog uspeha...

Jedini savet je da što više čitaju, što više gledaju, što više slušaju sebe, da osluškuju ljude iz svog okruženja i da ne veruju u inspiraciju, već u koncentraciju. Tu sam danas u tom raspoloženju, a već se sutradan, kad me koncentracija bude izdala i ja ću reći trebam inspiracija. Ali to je jako frustrirajuć proces, frustrirujuć posao i treba samo taj frust kad dođe samo se smiriti i pustiti ga da prođe jer iza frusta dolaze lepe stvari, posle kiše granuće Sunce.

• Da li pamtiš posebno neki svoj nastup koga se baš baš sećaš?

Ove godine mi je najdraži nastup bio u Zagrebu. Tamo sam imala solistički koncert usred srede, u Zagrebu, u nekom prostoru koji nije u centru grada i koji sam ispunila. Da sam pravila u Beogradu, u sredu, naprimer negde dole, naprimer u KC gradu, ne bi mi došlo 100 ljudi jer mi volimo da smo koncerti u centru grada, u petak ili u subotu. Ovo mi je bilo prilično iznenađajuće. Jako mi je bilo lepo u Sloveniji gde sam nastupila na džez festivalu, iako nemam veze sa džez muzikom, ali tad sam se ubacila u ulogu džez pevačice i nisam falširala nijedan ton. Crnogorci su me ove godine ugostili. Oni vole da kažu "da me je sramota". Jako mi je bilo lepo u Crnoj Gori. A izdvojila bih možda kao najdraži koncert, moj prošlogodnišnji koncert u Domu omladine. Svi bi se pitali sada koji koncert, jer ih je bilo dva, oba su bila rasprodata. E onaj drugi. Bilo mi je lepo i na prvom na kom je bila mama, ali onaj drugi me je baš onako...Kao da mi je taj prvi koncert bio generalna proba, a na drugom sam se pustila i uživala u svakoj sekundi tog.

• Svi bi želeli da sarađuju sa Bojanom Vunturišević. S kim bi Bojana Vunturišević volela da sarađuje?

Ja bih volela da sarađujem sa Goranom Bregovićem. On je neko na čijoj sam muzici odrasla, uz čiju su se muziku moje roditelji upoznali i zaljubili, i čiju muziku ja jako volim i danas. Nebitno da li govorimo o Bijelom Dugmetu, da li govorimo o muzici za film "Arizona Dream", da li govorimo o Severininom albumu "Zdravo Marjo". Ja mnogo volim Gorana Bregovića, i mnogo ga cenim i poštujem, i mislim da je on naš najveći živ kompozitor, ali i etnomuzikolog.

Foto: Radule Perišić/ATAImages

• Kako bi opisala, pošto se 2024. godina polako je završava, kako bi opisala muzičku beogradsku scenu 2024. godine?

Moj najdraži koncert koji sam posetila ove godine, bio je koncert moje jako dobre drugarice, Ane Ignjatović Đurić Konstrakte. To je koncert koji sam preplakala nakon što sam došla kući, jer su se tek tada stekli uslovi. Tu je bio moj krevet, tu je bila moja tišina i moja samoća. I dovoljno vremena da procesuiramo ono što nam Konstrakta govori. Konstrakta nam govori jako velike stvari, jako nežne stvari. Govori nam da je život težak, da je apsurdan, da nekada uopšte nije lep. I sve te teške i velike stvari koje nam govori, ona nas istovremeno grli kao starija sestra i kao majka. Moja starija sestra je već eto 15 godina unazad, koliko se znamo. Drago mi je da su je ljudi konačno upoznali i da su je ljudi konačno prepoznali.

• Da li imaš neku neostavrenu želju?

Pa sigurno imam neostavrenu želju. Moje želje se sada svode samo da ja budem leti dva meseca na moru. I već sam sada počela da pravim fond finansijski koji će mi to omogućiti da sledećeg leta to sebi priuštim. Možda mi je to neostvarena želja, da budem dva meseca na moru, čitav jedan letnji raspust. Ovog leta sam bila mesec dana, htela sam da se spalim od dosade. Ali možda ako si dva meseca na moru, možda to pravi neku razliku.

(Telegraf.rs)