Priče o pesmama: Instrumentalni okean Kornelija Kovača, dve godine od kada nas je napustio veliki maestro

Na današnji dan, pre dve godine, napustio nas je Kornelije Bata Kovač.  Dok pišem ovaj tekst u mislima mi prolaze svi oni trenuci u kojima smo razgovarali, pa i sarađivali. Njegov autorski opus zaista je ogroman i o tome sam više puta pisao. U ovom tekstu pokušaću da vas podsetim na segment njegovog stvaralaštva koji je ovdašnjoj publici svakako manje poznat, ali je zaista izuzetan, a i njemu samom bio je jako važan.

Ako govorimo o domaćoj instrumentalnoj muzici koju su stvarali rok muzičari, svakako stoji da ona nije lako pronalazila put do slušalaca, a ako i jeste, to su uglavnom bili gitarski instrumentali. Setimo se recimo kompozicija kao što su "Dinamit" Josipa Bočeka, "Ulazak u harem" R.M. Točka ili "Jednoj ženi" Zlatka Manojlovića. Takođe, tu su i mnoge sjajne obrade iz ovdašnjeg etno nasleđa, poput "Aber dojde Donke" grupe Leb i Sol, "Zajdi, zajdi" od Smaka, ili izvanredne Točkove solo partije koju je doneo u kompoziciji "Ukor".

Preporučujemo

Kasnije su neki od ovih gitarista objavili i svoje instrumentalne albume, a među prvima su to uradili R.M. Točak (1977.), a takođe i Zlatko Manojlović (1980.).

O gotovo svim gore navedenim kompozicijama pisao sam tekstove, ali svakako ne treba smetnuti s uma da postoji i izuzetan instrumentalni, autorski opus, koji su u onim zlatnim danima rok muzike ostavili iza sebe neki od naših najpoznatijih klavijaturista.

Jedan od prvih solo albuma objavio je Tihomir Pop Asanović ("Majko zemljo" 1974.), ali s obzirom da je taj LP pretežno vokalni (izuzev kompozicija "Berlin I" i "Berlin II"),  Kornelije Kovač svakako spada u red onih pionira koji su se odvažili da krenu u vode instrumentalne muzike.

Zašto kažem odvažio?

Možda je najbolje objašnjenje za to dao sam Kornelije u jednom intervjuu koji sam vodio s njim:

Mi nemamo publiku za instrumentalnu muziku, izuzev ako ne govorimo o muzici koja je stvarana tridesetih, četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, to jest o džezu, a to je ipak nešto drugo. Publika koja sluša džez već je "dugogodišnja", ako tako mogu da kažem. Instrumentalna muzika koju ja radim je sinteza roka, džeza i popa. Ne mislim da sam nešto poseban u tome, ali to se u svetu dosta radi. Ipak, kod nas to nema neku redovnu publiku. Možda smo i mi izvođaći za to krivi jer nismo redovno objavljivali instrumentalne ploče da bi ljudi mogli da slede taj tok. Ako bi iz godine u godinu izbacivali po jednu takvu ploču, to bi već bila druga priča. Ja sam u nekim ciklusima od četiri godine objavljivao po jedan takav album. (iz knjige "Gramofonske priče", autora Gorana Živanovića)

Da je ovo tačno, svedoči i činjenica da je mnogo više onih koji su, nakon prestanka rada Korni grupe, upoznati sa Kornelijevim kompozitorskim radom za naše tada veoma popularne pevače kao što su to recimo Zdravko Čolić, Bisera Veletanlić, Zlatko Pejaković itd, nego sa njegovim solo ostvarenjima.

Tokom karijere Kornelije Kovač objavio je tri svoja singla i deset albuma, od čega je samo jedan kompilacijski, a ostali su njegova autorska dela.

U tekstu koji sledi podsetiću vas na nekoliko kompozicije iz tog opusa.

1. "Okean"/"Severni vetar" (PGP RTB 1975.)

Ovo je prva ploča koju je Kornelije Kovač objavio pod svojim imenom nakon razlaza Korni grupe.

Sećam se da sam komoziciju "Okean" prvi put čuo kada sam bio osmi razred.

Bio sam naprosto očaran.

Toliko mi se svideo taj instrumental da sam odmah shvatio kako tu ploču moram imati što pre.

Kornelije je ovde po ko zna koji put pokazao koliki je majstor svog zanata.

Oni talasi na početku same kompozicije tako su maestralno pretočeni u njenu melodijsku liniju i ritmiku, da je to po mom skromnom mišljenju, apsolutno savršeno.

Kornelijevo vladanje harmonijama, aranžmanom, njegov neupitni talenat da napravi dopadljivu temu, ovde su zablistali u punom sjaju.

Iako se kompozicija "Okean" našla na B strani ovog singla, tih godina mnogo češće je emitovana na talasima radio stanica, mada ni A strana na kojoj je "Severni vetar", nije ništa lošija i zvuči stvarno svetski.

Uostalom, činjenica da se čuveni "Oxygene", Žana Mišela Žara, pojavio godinu dana kasnije, samo im daje na značaju.

Ovo je za mene jedan od onih čarobnih singlova iz sedamdesetih godina, ploča koja pokazuje kakvi talenti su stasavali u jednoj relativno maloj zemlji kao što je to Jugoslavija.

2. "Still Chicken"

3. "Anna F"

Nakon ovog fantastičnog singla, mnogi su očekivali (među njima i ja) sledeći Kornelijev potez.

U stvari čekao se album.

Negde u tom periodu počela su govorkanja da Kornelije okuplja novu super grupu čije bi ime bilo K2. Čak se i Džuboksu pojavila takva vest uz fotografiju svih članova te buduće postave u kojoj su, pored Kovača, trebali da budu: Dado Topić, Josip Boček, Sloba Marković, Čarli Novak i Ratko Divjak.

Do realizacije takve ideje nikada nije došlo, a razlozi za to nisu bili do kraja jasni. Tada se govorkalo da je čitav plan propao jer je Dado bio neodlučan, čas je hteo, čas nije, da se priključi grupi.

Međutim, Dadovo mišljenje sasvim je drugačije, što mi je i izneo u jednom razgovoru:

To je bila ideja Kornelija Kovača, hteo je da napravi super grupu i to je bilo dobro zamišljeno. Međutim, velike relacije bile su u pitanju: Ljubljana - Zagreb - Beograd (misli na gradove u kojima su živeli muzičari koji su trebali da sviraju u K2, op. autora) i to nije moglo da funkcioniše na neko duže vreme. To je bio razlog što se cela ta stvar nije realizirala.

Interesantno je da će gotovo svi članovi ove zamišljene super grupe svirati na Kornelijevom prvom solo albumu.

Dakle, tu su bili gitarista Josip Boček, basista Čarli Novak, klavijaturisti Sloba Marković i Sanja Ilić, bubnjari Lazar Tošić i Ratko Divjak, dok su pevačke deonice podelili Zvezdana Sterle, Nada Žgur i Oto Pestner.

Album pod nazivom "Između svetlosti i tame" pojavio se aprila meseca 1977. ali nije baš preterano blagonaklono dočekan od kritike, koja je stavila zamerku da je isuviše "hladan" i akademski. Taj LP je u suštini bio dobar, na njemu je bilo dosta vokalnih kompozicija, ali ruku na srce, čini se da nije bilo neke koja bi mogla da povuče ceo album.

Ubrzo nakon objavljivanja ove ploče Kornelije odlazi u London.

U jednom razgovoru upitao sam ga zašto je doneo takvu odluku, kada je ovde već stekao ime vredno svakog poštovanja, njegov odgovor bio je ovakav:

To sam ja nazvao "zov divljine". Jednostavno, nešto vas vuče da idete dalje, da otkrivate neke nove prostore, da sarađujete s nekim novim ljudima, nekim drugim kulturama. Ja uopšte nisam razmišljao da ću tamo da zarađujem neke velike pare, ali me je nešto vuklo da pokušam. Neko vreme živeo sam u Londonu i tamo sam upoznao mnogo ljudi - iz Španije, Brazila, Švedske, Japana - družio sam se s njima. Snimio sam i instrumentalni album "Butterfilles", jednog izraelskog kompozitora koji je živeo u Londonu, uglavnom, razlozi za moj odlazak nalaze se u činjenici da me je nešto vuklo da odem u nepoznatao. (iz knjige "Gramofonske priče, autora Gorana Živanovića)

Ako mu u Beogradu nije pošlo za rukom da realizuje neke planove, u Londonu jeste, pa će sa tamošnjim muzičarima osnovati grupu K2 sa kojom 1980. godine snima album "Why".

LP je kao i prethodni objavila izdavačka kuća PGP RTB i to je stvarno bila odlično urađena ploča.

U realizaciji su, pored Kornelija, učestvovali i bubnjar Pol Robinson (svirao s Brotherhood Of Man, Sniff N The Tears, ali je najpoznatiji po dugogodišnjoj saradnji sa Ninom Simon), i basista Kolin Hodžkinskon (radio sa imenima kao što su Spencer Davis Group, Alexis Corner, Paul Butterfield, Džon Lord, Whitesnake, Kris Ria itd), ali ono što je stvarno obeležilo ovu ploču jeste anđeoski glas pevačice Linde Žardim. (Interesantno je da je ona pevala prateće vokale u poznatoj pesmi grupe The  Buggles "Video Killed The Radio Star")

Na ploči se nalazi i par sjajnih instrumentala poput "Scottish Bird", a tu je i instrumentalna verzija poznate pesme Korni grupe, "Put za istok".

Ipak, na pravo instrumentalno remek delo Kornelija Kovača trebalo je sačekati do aprila 1986. kada objavljuje izuzetan album "Sampled Moon", za čije je snimanje ponovo okupio sjajnu ekipu, pa je lista muzičara izgledala ovako: akustične i električne gitare - Vlatko Stefanovski i Srđan Miodragović; električna gitara - Josip Boček; bas gitara - Čarli Novak i Nenad Stefanović Japanac; alt i soprano sax - Mića Marković; truba - Stjepko Gut; vokal - Aleksandra Kovač.

Foto: Goran Živanović/RTB

Ako postoji gotovo pa savršeni instrumentalni album, onda je to ovaj.

Tih godina slušao sam ga jako puno, jednostavno nisam mogao da prestanem.

Iako je Kornelije i dalje objavljivao svoja solo ostvarenja, ja ću u ovoj priči upravo ovde stati.

Sa ploče"Sampled Moon"  gotovo da sam mogao odabrati bilo koju kompoziciju za ovaj prikaz, ipak, odlučio sam se za "Still Chicken" i "Anna F". Za prvu, mnogi koji su je čuli uopšte i ne znaju da je iz opusa Kornelija Kovača, dok je druga posvećena Ani Frank i jedina je kompozicija na albumu u kojoj je korišćen glas, ali u funkciji instrumenta. Tu deonicu otpevala je Kornelijeva ćerka Aleksandra koja je tada imala samo četrnaest godina.

Međutim, isto tako, mogao sam se odlučiti i za nestvarnu "Get It Right Boy", ili na primer "Cola-Kid", ili za više nego sjajnu "Dancing On The White Beach".

Interesantno je da je bilo zlobnika koji su tvrdili da je Kornelije inspiraciju za ovu poslednju pronašao u kompoziciji "Get Out of Your Lazy Bed", koju je par godina ranije objavila britanska grupa Matt Bianco.

Foto: Goran Živanović/RTB

Ne znam da li je to istina, samo znam da je album "Sampled Moon" svakako obeležio neke godine mog života i dodatno me zainteresovao za instrumentalnu muziku.

Malo šta je delovalo tako opuštajuće i umirujuće kao ova ploča.

Bar je kod mene bilo tako.

Nažalost, ako na YOU TUBE danas pogledate broj pregleda ovih kompozicija, razočaraćete se.

Ta brojka jedva da dostiže nekoliko hiljada (izuzev kompozicije "Okean" koja ima nešto više"), tako da je Kornelije bio u pravu kada je tvrdio da je ovde vrlo malo publike koja je zainteresovana za instrumentalnu muziku.

Srećom ima i onih, među koje ubrajam i sebe, kojima ti pregledi apsolutno ništa ne znače i na to se uopšte i ne obaziru.

I da: Kornelije je pisao i sjajnu filmsku muziku, zatim špice za mnoge popularne televizijske i radio emisije, i tu takođe ima sjajnih instrumentala, ali o svemu tome možda u nekoj od naših narednih priča.

Njegova muzika zauvek će obasjavati ove prostore.

(Telegraf.rs)