Priče o pesmama: Bitlsi i njihova muzička zaostavština kao nepresušno nadahnuće rokenrol generacija

Kada su obrade tuđih pesama u pitanju, znamo da tu ima svega i svačega.

Postoje one na koje i te kako treba obratiti pažnju i koje su zaista dobre, ali ima i obrada na koje ne treba trošiti vreme jer bi to sasvim sigurno bio zaludan posao.

Preporučujemo

Ako određeni izvođač već ima ideju da snimi obradu neke kompozicije, jasno je da to ne bi trebalo da bude tek puka kopija, već jedno sasvim drugačije viđenje pesme koje bi joj moglo udahnuti novi život.

Naravno, to nimalo nije lako, pa se zato i ne dešava isuviše često da neka obrada nadmaši original, ali ima i takvih slučajeva.

U tekstu koji sledi, odabrao sam pet kompozicija od grupe The Beatles, koje su obradili drugi izvođači u periodu do 1970. godine i to su po mom mišljenju učinili zaista izvanredno.

1. Otis Reding - "Day Tripper" (1966.)

Kompozicija "Day Tripper" snimljena je 16. oktobra 1965. godine, u studiju Abbey Road. Lenon će u kasnijim intervjuima i izjavama tvrditi da je to u stvari napad na "vikend-hipike", odnosno na one koji su stavljali trake oko glave, oblačili majice sa cvetićima i odlazili da slušaju "esid rok" kada ne rade u svojim kancelarijama. Takva izjava malo je problematična s obzirom da se reč "hipik" pojavila negde tokom 1966. a "esid rok" čak i kasnije.

Ima i onih koji tvrde da se Lenon ovde podsmehnuo Makartniju jer je on uporno odbijao da se upusti u eksperimente s narkoticima.

"Soul čovek" iz Džordžije (čitaj: Otis Reding) ostaće poznat i kao neko ko je objavio nekoliko obrada od Bitlsa i posebno po tome što je sve te pesme (uostalom kao i "Satisfaction" Roling Stounsa), donosio prvenstveno po nekom svom osećaju .

Možda je to najbolje vidljivo upravo u njegovoj obradi pesme "Day Tripper", koja je apsolutno vanserijska, jer očigledno je da Reding, prilikom njenog snimanja nije dopustio da mu bilo šta stane na put.

Možemo čak reći i da čitava pesma predstavlja jednu njegovu nadahnutu improvizaciju.

Ovakakv pristup izvršiće nemali uticaj na mnoga imena iz sveta muzike, a svakako i na Bitlse, pa će poneko u šali reći da kada god čujete duvače u njihovim kompozicijama, tu negde, iza nekog imaginarnog ćoška, smeška se Otis Reding.

Šala ili ne, ali sigurno je da tu ima i istine.

Nažalost, on neće dočekati da u svemu tome uživa.

Imao je samo 26 godina kada je poginuo prilikom pada njegovog aviona u jezero Monona.

2. Deep Purple - "Help" (1968.)

Nakon sedam nedelja snimanja filma "Eight Arms To Hold You" Lenon i Makartni i dalje su odlagali da napišu pesmu koja bi odgovarala ovakvom rogobatnom naslovu. Videvši to, a s obzirom da članovi Bitlsa ionako nisu bili zadovoljni razvojem događaja oko samog filma, reditelj Ričard Lester menja njegov naziv u "Help".

Naslovnu kompoziciju napisaće potom Lenon, a svakako je interesantno da je u toj prvobitnoj verziji ona bila u sporijem tempu, ali je prilikom snimanja koje je obavljeno 13. aprila 1965. ubrzana, kako bi dobila komercijalni efekat, mada se njen autor s tim nije slagao. Zbog toga je i konačnim učinkom ostao trajno nezadovoljan.

Pesma govori o njegovoj patnji i zbog toga je smatrao da je isuviše vesela, prebrza i nametljivo komercijalna.

Ipak, publika nije tako mislila, pa kompozicija "Help" ubrzo nakon objavljivanja, stiže na prva mesta lista popularnosti kako u Britaniji tako i u Americi, bez obzira što njihov istoimeni film, sa kojim je bila povezana, neće imati nekog preteranog značaja.

Tri godine kasnije, bivši bubnjar grupe Searchers Kris Kertis, došao je na ideju da osnuje svoju grupu za koju je unapred smislio ime Roundabout.

Prvi muzičari koje je pozvao bili su Džon Lord (inače njegov cimer) i Riči Blekmor, ali su ga oni ubrzo oterali jer muzički nije bio na njihovom nivou.

Postavu će potom upotpuniti basista Nik Simper, pevač Rod Evans, dok na Krisovo mesto dolazi bubnjar Bobi Vudmen koga će vrlo brzo zameniti Ijan Pejs.

Grupa će potom u naredna dva meseca imati svakodnevne probe, da bi nakon toga uradili prve demo snimke i krenuli na kratku promotivnu turneju po Danskoj i Švedskoj.

U tom periodu su promenili ime, pa više nisu bili Roundabout već Deep Purple, što je predložio Riči Blekmor sećajući se istoimene omiljene pesme njegove bake koju je napisao Piter de Rouz.

U maju '68. godine ušli su u studio i za samo tri dana snimili svoj album prvenac "Shades Of Deep Purple".

Na LP-iju se nalaze četiri njihove autorske kompozicije i četiri obrade, među kojima je i "Help".

Interesantno je da je upravo Kris Kertis želeo da ubaci obradu ove kompozicije na album, ali nije mu se posrećilo da u takvoj nameri i učestvuje.

U to vreme nije bilo neoubičajeno da se toliko obrada nađe na nekom albumu.

Produkcijske kuće bi obično dale vrlo malo vremena izvođačima da pripreme album, a u slučaju grupe Deep Purple, dodatna otežavajuća okolnost bila je i ta što niko od njih, izuzev Džona Lorda, gotovo da nije imao nikakvog iskustva u pisanju pesama pa je on što se tiče ovog albuma i odradio ogroman deo posla.

Naravno, sve obrade su bile u novim aranžmanima sa znatno dužim trajanjem pesama u odnosu na original, a sve u cilju stvaranja što grandioznijeg, psihodeličnog zvuka, s obzirom na sve veći broj onih koji su krajem šezdesetih bili zainteresovani za taj nadolazeći muzički žanr.

U takvom maniru Deep Purple su zamislili i kompoziciju "Help", a upućeni tvrde da je Lenon bio oduševljen kada je čuo tu verziju govoreći da je ona dosta bliža izvornoj ideji kakvu je imao dok je stvarao pesmu, za razliku od onoga što su snimili Bitlsi.

3. Vilson Piket - "Hey Jude" (1969.)

Još tokom nastajanja, Makartnijeva "Hey Jude" planirana je za singl ploču.

Snimana je sredinom 1968. godine, odnosno krajem jula i početkom avgusta, u Abbey Road i Trident studiju.

Makartni je napisao pesmu mesec dana pre toga, dok je bio u poseti Lenonovoj ženi Sintiji i njihovom petogodišnjem sinu Džulijanu koje je slavni gitarista napustio kada je stupio u vezu sa Joko Ono.

Tokom snimanja kompozicije shvatili su da im je potreban veliki orkestar, pa su se preselili u Trident studio koji je u to vreme imao "neverovatnih" osam kanala i tu su nekako uspeli da smeste čak tideset osam vrhunskih klasičnih muzičara od kojih je, pored toga što su svirali, traženo i da pevaju i pljeskaju rukama, na šta su mnogi od njih počeli da se mršte.

Međutim, odobrovoljli su se svi (izuzev jednog), kada im je Makartni obećao dupli honorar.

Kompoziciju "Hey Jude", Vilson Piket uvrstiće na svoj deveti, istoimeni album, koji se na tržištu pojavio 1969. godine.

Ovaj LP nosi i posebnu vrednost zbog gostovanja slavnog gitariste Dvejna Olmana, kasnije dobro znanog kao osnivača Allman Brothers Band-a, pogotovo ako znamo da je upravo na ovoj ploči napravio neke od svojih prvih važnih snimaka kao studijski muzičar.

Koliko je taj posao dobro odradio govori i činjenica da će se Olman ubrzo nakon toga naći u društvu Erika Kleptona snimajući slavnu "Laylu".

Mnogo kasnije Erik će se ovako prisećati trenutka u kome je prvi put čuo Piketovu verziju kompozicije "Hey Jude":

Kada sam to čuo odmah sam nazvao Ahmeta Erteguna (vlasnik izdavačke kuće Atlantic Records) i rekao: "Ko je ovaj gitarista? Do danas nisam čuo bolju ritam gitaru na nekoj ritam i bluz ploči."

Objavljena i na singlu, ova obrada postiže solidan uspeh dosegnuvši trinaestu poziciju na Billboard lestvici popularnosti.

4. Džo Koker - "With A Little Help From My Friends" (1969.)

Negde krajem marta 1967. godine, Pol Makartni jedne večeri svratio je kod Lenona donevši akorde pesme "With A Little Help From My Friends", koja je tada imala naziv "Bad Finger Boogie". Potom je seo za klavir svirajući te harmonije i pevajući fraze kojih bi se njih dvojica slučajno setili ili koje su čuli od prijatelja koji su te večeri takođe bili u Lenonovoj kući.

Jedan kritičar ovu pesmu je nazvao "esidnom uspavankom", a neki njeni stihovi stvarno i jesu u takvom maniru:

(Veruješ li ljubav na prvi pogled?)

Siguran sam da se to događa sve vreme

(Šta vidiš kada isključiš svetla?)

Ne vidim baš mnogo

(Treba li ti ko?)

Treba mi neko da ga volim

(Treba li ti ko?)

Sve što mi treba je neko da ga volim.

Aprila meseca 1969. godine Džo Koker objavljuje svoj prvi album pod nazivom "With A Little Help From My Friends" na kome se našla i istoimena kompozicija.

Ako je neka obrada nadmašila originalnu verziju koju su snimili Bitlsi, onda je to svakako ova.

To ne treba ni da čudi jer u Kokerovoj verziji ova pesma postaje očajni krik za svim onim za čim vapi gotovo svaka ljudska duša i još nešto: nije malo onih koji smatraju da je i verzija pesme "Feelin' Alright" koja se takođe nalazi na ovom albumu, nadmašila original.

To sigurno nešto govori, ako znamo da je originalnu verziju snimila vrlo cenjena grupa Traffic.

Da li bi baš sve tako dogodilo da nije bilo njegovog nastupa na Vudstoku veliko je pitanje, ali jedno je sigurno:

Nakon toga "With A Little Help From My Friends" postaje ikona kontrakulture i himna Vudstok generacije, a pesma i njen izvođač odlaze pravo u večnost.

5. Stivi Vonder - "We Can Work It Out" (1970.)

Ova kompozicija snimana je 20. i 29. oktobra 1965. u Abbey Road studiju, dakle nekoliko dana nakon što je snimljena pesma "Day Tripper" koja je planirana za singl izdanje.

Za "We Can Work It Out" Bitlsi su potrošili do tada najviše studijskog vremena - čak dvanaest sati, što je za sredinu šezdesetih bilo dosta neobično.

Pesma je nastala iz stvarne saradnje dvojca Lenon i Makartni, ovoga puta to nije bio samo njihov zajednički potpis.

Pol je je napisao tekst i muziku za strofu/refren, dok je Džon uradio to isto za osam srednjih taktova.

Kompozicija govori o problemima koje je Makartni imao sa njegovom tadašnjom devojkom Džejn Ašer, a kako se nisu mogli dogovoriti šta će biti na A strani singla, da li "We Can Work It Out" ili "Day Tripper", našli su solomnsko rešenje - obe strane ploče nosile su oznaku A.

Singl dostiže poziciju broj jedan na britanskim listama popularnosti, a isto je bilo i u Americi, Kanadi i Australiji.

U Engleskoj je to bio čak sedmi najprodavaniji singl šezdesetih godina.

Stivi Vonder je obradio ovu pesmu i uvrstio je na svoj album "Signed, Sealed & Delivered" iz 1970., da bi sledeće godine ona bila objavljena i na singlu.

Ova verzija donosi mu 1972. nominaciju za Gremi nagradu za najbolje muško ritam i bluz vokalno izvođenje.

Kompoziciju "We Can Work It Out" obradili su još neki izvođači, a interesantna verzija nalazi se na albumu "The Book of Taliesyn" grupe Deep Purple.

Kada su Bitlsi u pitanju obrada je svakako nebrojeno, što mnogo govori o njihovom vanserijskom autorskom talentu i ogromnom uticaju koji su ostvarili na druge izvođače.

Po nekim podacima, samo je kompozicija "Yesterday" snimljena u više od 2200 verzija, ali o svemu tome nešto više u nekoj od naših sledećih priča o pesmama.

(Telegraf.rs)