Priče o pesmama: Smak i Dado Topić - od hitova "Na Balkanu" i "Zašto ne volim sneg", do producentskih zahvata

Kada se 1972. godine pojavio prvi album grupe Time, odmah je postalo jasno da je jugoslovenska rok scena dobila istinsko remek delo, kako god gledali na to - u autorskom, aranžerskom ili izvođačkom smislu.

Tog leta, momci iz grupe Smak svirali u dubrovačkom kampu Rašica. Još uvek su bili nepoznati, ali rešeni da istraju i pokušaju da urade nešto istinski dobro i veliko.

Preporučujemo

I uradiće.

Samo, taj put bio je veoma, veoma, dug i trnovit.

Prvenac grupe Tajm upravo su kupili u Dubrovniku i ostali zatečeni onim što su čuli. Po Kepinim rečima biće to i jedini album nekog domaćeg sastava koji su zajednički preslušavali.

Još ranije su se pronele glasine da se u Zagrebu formira supergrupa, ali ono što su čuli nadmašilo je sva njihova očekivanja.

Slučaj je hteo da nedugo potom, dok su jedne večeri svirali u kampu, do njih svrati tadašnji menadžer Tajma sa molbom da im pozajme opremu kako bi Dado i ekipa održali koncert u tamošnjem bioskopu.

Smakovci su pristali, ali samo pod uslovom da i oni nastupe u pauzi njihovog koncerta.

Tako je i bilo.

Kasnije su im momci iz Tajma pričali da nisu očekivali da neko ko je toliko mlad može tako dobro da svira.

Foto: Goran Živanović

Sve u svemu, bio je to ne samo trenutak upoznavanja članova naše dve velike grupe, već i početak njihovog prijateljstva.

Nakon toga putevi grupe Smak i Dada Topića, ali i još nekih članova Tajma, više puta su se ukrstili.

U nekoliko navrata izgledalo je da je na pomolu neka dugoročnija saradnja, ali do toga definitivno nije došlo.

Ipak, ostalo je par pesama da se pamte zauvek.

1. "Na Balkanu"

Nakon albuma "Stranice našeg vremena", mnogo toga u grupi Smak nije bilo kako treba.

Nezadovoljstvo je izbilo na videlo još tokom turneje kojom su promovisali album "Crna dama". Tada su svirali u svakom većem gradu na području čitave Jugoslavije, poseta publike je bila izuzetno dobra, ali turneju su završili sa velikim minusom.

Zbog takve situacije ne samo da su bili izuzetno razočarani, već su se osetili i prevarenim što je dovelo do ozbiljnih nesuglasica u grupi.

Međutim, turneji su se desile i neke lepe stvari. Na njihovom koncertu u Zagrebu, među osam hiljada posetilaca našli su se i predstavnici izdavačke kuće Belafon iz Frankfurta, koji su im potom ponudili da potpišu ugovor po kome su za pet godina trebali da snime osam albuma.

Bila je to vrlo obećavajuća ponuda kakva se ne odbija. Ipak, mnogo toga otežavali su međuljudski odnosi u grupi koji su bili već poprilično narrušeni, a to se posebno osećalo na relaciji Točak - ostatak grupe.

Po Kepinim rečima, Točak je u tom periodu bio u nekom posebnom raspoloženju, komunikacija s njim bila je dosta otežana, pa se tokom pripreme njihovog albuma "Stranice našeg vremena" nije mnogo obazirao na predloge i savete ostalih, što je izazvalo poprilično nezadovoljstvo.

Posebno se to odnosilo na njegove tekstove koji ostalima nikako nisu bili po volji.

Album "Stranice našeg vremena" snimali u mestašcu Čiping Norton u blizini Oksforda, gde su imali sve potrebene uslove, ali nezadovoljstvo koje je tinjalo među njima nekako se osećalo i u samim kompozicijama.

Sve u svemu, album na tržištu ni izdaleka nije prošao kao prethodni.

Krajem 1978. godine Slobodan Stojanović Kepa dobio je poziv od Tihomara Popa Asanovića da se priključi grupi Septembar.

Uprkos ne baš sjajnoj sitaciji u kojoj su se Kragujevčani nalazili (u međuvremenu je i Belafon raskinuo ugovor s njima), Kepa je odgovorio da su njegove ambicije ipak vezane za grupu Smak.

Ako je mogućnost da Kepa postane član Septembra propala, to je period u kome će on i Zoran Milanović ostvariti saradnju sa Dadom Topićem.

Naravno, poziv da im se priključi dobio je i Točak, ali on se predomišljao, u nekom trenutku bi pristao a zatim bi promenio mišljenje. Ipak, njihovo "druženje" na kraju će rezultirati prvom pločom grupe Smak na kojoj će se kao gost pojaviti Dado Topić.

Naravno, reč je o pesmi "Na Balkanu", koju su zajednički otpevali Dado i Boris i koja te 1979. godine nije silazila sa programa radio stanica.

Muziku je napisao R.M. Točak, tekst Marina Tucaković, dok su aranžman zajednički potpisali članovi grupe Smak i Topić.

Nama na Balkanu

Struji ista krv

Sve nas često grize

Jedan, jedan isti crv

Na Balkanu

Nama na Balkanu

Tinja isti žar

Zalogaj, piće, žene

Važna su nam stvar

Važna stvar

Mi smo na Balkanu

Jasni kao dan

Optimizam pravi

Nikom od nas nije stran

Nije stran

Mi smo na Balkanu

Zdravi kao dren

Uvek samo svoji

Nikad tuđi plen

Na Balkanu

Čini se da se Dadov uticaj i te kako osetio u ovoj kompoziciji, čak i kada je Borisovo pevanje u pitanju.

Njegova dikcija je kud i kamo bila bolja, uostalom u tadašnjoj štampi članovi grupe Smak su iznosili tvrdnje da je ta saradnja i te kako prijala Borisu.

Kompozicija "Na Balkanu" u dobroj meri vratila je grupu Smak do one "obične", ali i neuporedivo šire publike, pa se i pesma"Gore-dole" koja se nalazila na B strani ploče, često mogla čuti na radiju.

Znajući sve to, možda su ove dve kompozicije trebali uvrstiti na njihov sledeći album "Rok cirkus", što bi verovatno doprinelo prodaji, ako već u tom periodu nisu mogli na pravi način uraditi adekvatnu promociju zbog smrti Josipa Broza Tita.

2. "Zašto ne volim sneg"

Nakon albuma "Rok cirkus", koji je producirao Dado Topić, grupa Smak je neko vreme bila "na čekanju", pa je Točak je odlučio da snimi svoj drugi solo album.

Bio je to inače izuzetno težak period za njega, jer mu je umro brat, što se svakako odrazilo i na kompozicije koje je tada pisao.

Iako je u početku zamišljeno da album u celosti bude instrumentalni, tokom snimanja shvatili su da bi u nekim kompozicijama dobro došle i vokalne deonice.

U snimanju su učestvovali svi članovi grupe Smak, a tu je bio i Boris.

Međutim, dogodilo se da se u tom periodu razboleo, pa mu je Točak predložio da ode kući da se odmori, što je on i učinio.

U to vreme i Dado se družio s njima i Točak je odlučio da on otpeva pesmu "Zašto ne volim sneg", što je on stvarno maestralno uradio, posebno ako znamo da je taj snimak napravljen već u prvom pokušaju.

Ta kompozicija nosi jedan sasvim lični pečat jer govori o periodu u kome je Točak neprekidno putovao na relaciji Kragujevac - Čačak, kako bi obilazio bolesnog brata.

Sve to se dešavalo po mrazovitom zimskom vremenu, kola su mu se često kvarila, što je predstavljao veliki problem, posebno noću, kada se najčešće vraćao nazad za Kragujevac.

Kepa je, u jednom razgovoru koji sam vodio s njim, ovako objasnio tu situaciju:

Točak uspeva da oslika njegovo unutrašnje stanje preko muzike, taj neki trenutak koji izađe iz njega. Eto, "Zašto ne volim sneg" je posvećena njegovom bratu i tako je i odsvirana. Tu tačno vidiš sliku, svu njegovu tugu. To se ne može naučiti.

Interesantno je da su mnogi ubeđeni kako je Točak autor tog teksta, čak je i Kepa u knjizi "Nevidljive terazije" naveo da je to njegov najbolji tekst, ali istina je po svemu sudeći ipak drugačija.

Autor je (kao i za ostala dva teksta na albumu "Zašto ne volim sneg") Kragujevčanin Radovan Šarenac Šare, pesnik, pisac, režiser, izdavač, novinar, lektor, dizajner, glumac, kafedžija, taksista... čovek sa hiljadu zanimanja.

Šare je po nekim podacima napisao i tekst za kompoziciju "Sto ptica" koja se nalazi na B strani singla "Ulazak u harem" (mada je tu Točak potpisan kao jedini autor), naravno onog koji je objavila izdavačka kuća Suzy. Oni stariji verovatno se sećaju da ja taj čuveni instrumental objavila i RTV Ljubljana, a razlika je što je na drugoj strani tog singla bila pesma pod nazivom "Epitaf".

Šare je preminuo je 17. oktobra 2014. godine.

Bela noć

Jek i razvejan glas

Zašto ne volim sneg

Zašto ne volim sneg

Noćas smrznut bol

Diže snežni hram

Jeca sve što znam

Svuda leden sjaj

Beli šum i kraj

Bela noć

Jek i razvejan glas

Zašto ne volim sneg

Zašto ne volim sneg

Beli se kroz noć

Moja snežna laž

Kao budan san

Diže leden raj

Beli hum i kraj

Zašto ne volim sneg

Zašto ne volim sneg

Ako je kompozicija "Zašto ne volim sneg" manirski u potpunosti legla Dadu, "Južni voz" i "Nebeski splav" su svakako po mnogo čemu odgovarale Borisu. Pa ipak, Točak poziva Zorana Živanovića Hozea da to otpeva što je dodatno zakomplikovalo sitaciju, jer su ih odgovorni u izdavčkoj kući PGP RTB nakon završenog snimanja, ubedili da taj LP ipak izdaju kao grupa Smak, što je svakako bila greška jer Boris u svemu tome nije učestvovao.

On je bio duboko i s pravom povređen, posebno što je i sam predlagao Točku da u kompoziciju "Južni voz" ubace pevanje, ali on je tada to odbio.

Ako se na sve to dodaju i svađe oko "autorskog kolača" za kompozicije "Balet" i "Zajdi zajdi", bilo je jasno da je u takvim uslovima njihov dalji rad gotovo nemoguć, posebno u situaciji kada su imali ogromne finansijske probleme.

Održali su oproštajni koncert na Kalemegdanu, potom u kragujevačkoj hali "Jezero" i u još nekoliko gradova i rešili da stave tačku na rad grupe.

Srećom, ne zauvek.

Danas je malo poznato da je nakon raspada Smaka Dado Topić došao na ideju o pokretanju trija koji bi imao naziv TITO, gde bi on pevao i svirao bas, a tu su trebali da budu još i Točak i Kepa.

Do realizacije svega ipak nije došlo, mada su Kepa i Točak otputovali u Marinu kod Trogira, kako bi s Dadom sve dogovorili.

Razlike između našeg slavnog pevača i gitariste oko načina na koji bi ta grupa trebala da funkcioniše, bile su nepremostive.

Na kraju su Točak i Kepa ipak pokrenuli trio, ali sa Lolom Andrejićem.

Ono što je sigurno, jeste da je Smak sa Dadom ipak zvučao drugačije, nekom se to možda sviđa više ili manje, ali ostaje činjenica da su i Dado i Boris dva izuzetna i po svemu specifična vokala.

Boris Aranđelović je preminuo 27. avgusta 2015. godine.

(Telegraf.rs)