Jonas Kaufman na otvaranju 56. BEMUS-a

Koncert Jonasa Kaufmana (Jonas Kaufmann) najvećeg tenora današnjice, 1. oktobra u 20 časova u Sava centru, na svečanom otvaranju ovogodišnjeg 56. Bemusa, svakako je događaj koji ne treba propustiti.

Nastupi Johana Kaufmana pune dvorane i oduševljavaju publiku širom sveta. Njegov neverovatan glas i izvođenje ostavljaju bez daha, a publika u najprestižnijim svetskim salama od Metropoliten opere do Kovent Gardena, gde je ostvario je preko 70 uloga, oduševljeno reaguje svaki put.

Preporučujemo

Mediji opisuju njegovo pevanje koje ostavlja dubok utisak na publiku kao „spoj muževnosti i nežnosti”, sa „kristalno jasnim visokim notama”.

Njegovi nastupi i snimci doneli su mu veliki broj priznanja i nagrada, uključujući Eho/Opus klasik, a nagradu „Pevač godine” dodelilo mu je više časopisa klasične muzike. Odlikovan je Ordenom umetnosti i književnosti u rangu viteza, imenovan je za člana bavarskog Ordena Maksimilijana. U Austriji je dobio najviše pevačko zvanje „kamerzengera” 2022. godine, dok mu je 2024. uručen francuski Orden Legije časti. U prošloj sezoni Kaufman je, u mnoštvu nastupa širom Evrope koje je ostvario, imao svoj dugo očekivani debi u ulozi Tanhojzera na Uskršnjem festivalu u Salcburgu. Povodom stogodišnjice festivala, Kaufman je održao koncert u Areni di Verona, zajedno sa Sonjom Jončevom i Ludovikom Tezijeom.

Kaufman je stekao slavu kao izvođač francuskog, nemačkog i italijanskog operskog repertoara i kao koncertni pevač. Među njegovim najpoznatijim ulogama su Don Hoze, Verter, Don Karlos, Otelo, Andre Šenije, Mauricio, Loengrin, Parsifal i Florestan, koje je izvodio u operskim kućama kao što su Skala, Kovent garden, Bavarska državna opera, Metropoliten opera, Ciriška opera, Pariska opera i Bečka državna opera.

Na otvaranju 56. BEMUS-a publika će doživeti magiju njegovog glasa i uživati u najlepšim tenorskim arijama i nezaboravnoj filmskoj muzici, objavljene na njegovom prošlogodišnjem albumu "The Sound of Movies".

Foto: Gregor Hohenberg SonyMusic

Uz Kaufmana će na koncertu 1. oktobra nastupiti Vojvođanski simfonijski orkestar, respektabilni ansambl visoog umetničkog nivoa, koji je u proteklom periodu uspešno izveo preko sedamdeset premijernih programa, s učešćem svetski priznatih domaćih i stranih dirigenata i velikog broja atraktivnih solista među kojima su Miša Majski, Nemanja Radulović, Ivo Pogorelić, Stefan Milenković, ansambl „Janoška“ i mnogi drugi.

Dirigovaće Johen Rider (Jochen Rieder), koji je redovni gost vodećih svetskih operskih kuća i koncertnih dvorana, kao što su Milanska Skala, Karnegi hol, Alte oper u Frankfurtu, i sarađuje sa najpoznatijim solistima i orkestrima današnjice. Naročito je poznat kao interpretator nemačkog i italijanskog operskog repertoara, a njegove interpretacije i snimci redovno dobijaju pohvale stručne kritike širom sveta. Tokom godina, Rider je uspostavio intenzivnu muzičku saradnju i profesionalno prijateljstvo sa tenorom Jonasom Kaufmanom.

Ulaznice za otvaranje 56. BEMUS-a se nabavljaju putem prodajne mreže www.tickets.rs

56. BEMUS – IGRE MUZIČKIH VELIKANA

Beogradske muzičke svečanosti – Bemus, najznačajniji i najstariji muzički festival u Srbiji, nastao iz težnje da se vrhunski svetski i domaći muzički umetnici dovedu pred publiku Beograda, temelji se, kao festival, na iskonskoj potrebi čoveka za igrom.

Više od pola veka, beogradska publika ima sreću i čast da prisustvuje nastupima vrhunskih muzičkih izvođača koji igru pretvaraju u umeće duha, transcendirajući granice običnog, svakodnevnog i poznatog i koji nas uvode u magični svet oplemenjenog, posvećenog i nadahnutog Sveta umetnosti. Stoga su ovogodišnje idejno rešenje i slogan 56. Bemusa inspirisani Olimpijskim igrama, kao vekovnim simbolom ljudskog duha i postignuća.

Olimpijske igre, u svojoj dugoj tradiciji, okupljaju najbolje od najboljih u svim sportskim disciplinama. Poreklo igara vodi u drevne početke civilizacije, do bogova Stare Grčke koji se u mitološkim predanjima smatraju tvorcima ovog sportskog takmičenja. Istorijski izvori ukazuju na starogrčki Gimnazijum kao mesto u kome su ponikle Olimpijske igre. Negovanje duha podrazumevalo je negovanje tela, a u Gimnazijumu se mladi naraštaj, pored svakodnevnog treninga na vežbalištima, usavršavao u raspravama o moralnom ponašanju, filozofiji, književnosti i muzici. U korenu svega je, zapravo, bila čovekova iskonska potreba za igrom, kao osnovnim duhovnim pokretačem svega stvaralačkog, na šta ukazuje i Platon, upućujući da čovek treba da provodi svoj život u igri i da je sama filozofija jedna ozbiljna igra koja treba da bude odigrana. Ove jeseni, publika će prisustvovati igri velikana svetske muzičke scene koji će posetiti prestonicu Srbije i, kao i svake godine, upisati još jedan trag u bogatu i raskošnu izvođačku tradiciju Beograda.

Olimpijska baklja je upaljena. Neka ove jeseni i Igre muzičkih velikana još jednom zapale večni plamen Sveta muzike u Beogradu. Neka igre počnu!

(Telegraf.rs)