Priča o najlepšoj pesmi moje generacije
Ko zna koliko je sjajnih pesama obeležilo našu mladost. Neke su u godinama koje ostaše iza nas već pomalo izbledele i ustupile mesto drugim, a ima i onih koje su se uselile u naša srca i odatle ne nameravaju otići.
Svako od nas ima onu svoju, iz nekog razloga posebnu pesmu, neku koja je obeležila godine odrastanja, prve simpatije, druženja i sve one neprospavane noći zbog neuzvraćenih ljubavi.
I moja je pesma slična, ali donekle je i drugačija.
Ona je dostojanstvena, a njena poruka plemenita, ona sa sobom nosi dašak nostalgije za nekim boljim vremenima, kako mi to danas već umemo da kažemo.
Ona malo koga ostavlja ravnodušnim, iako u njoj ništa nije toliko virtouzno, po njoj se nužno ne prosipaju slapovi harmonija, ona je iznad svake religije i politike.
Njen najveći adut su emocije.
A to je u muzici najteže.
Mnogo teže od isprazne virtouznosti, mnogo teže od svih tih silnih "skršenih" akorda, mnogo teže od onog - sad ću da ti pokažem kako se to radi.
To je jedna od onih pesama koju svi mogu zapevati, onako horski, reči je lako upamtiti i izgovoriti, one su uobličene slobodnom misli i kao takve lako skliznu sa usne i jezika, ali se i pored toga danas ne izgovaraju prečesto.
Njene note i stihovi potekli su ovde, među nama, a kao da su došli iz dalekog sveta, kao da su preplivali mora i okeane, kao da su plesali ispod duge i šaputali na mesečini.
U njoj se peva o drugarstvu i onoj s "plavim čuperkom iz šestog A", o profesorima koji su poput naših roditelja bili i blagi i strogi, o autostopu i noćima provedenim u vrećama za spavanje i šatorima, pored logorskih vatri, o gitarama koje sa nekoliko akorda pričaju najlepše priče.
Ona je iznad svih ratova i pohlepe, ona je iznad tuge i gladi, ona miluje duše ubogih dok moćne tera da se zamisle, ona doziva suzu iz oka i šapuće smehom koji plovi šumarcima i potocima, plodnim ravnicama i rečnim dolinama.
Njen eho podjednako odzvanja u klancima podno snežnih vrhova i iznad širokih drumova, onih kojima smo već prošli i kojima tek treba da prođemo.
Slušao sam tu pesmu godinama, opijao se njenom harmonijom, slavio njenu poruku i govorio drugima da je slušaju.
Oni koji su me sledili nisu zažalili.
Punila im je dušu blagošću, podsticala ih da svojim najdražima govore reči ljubavi, stanovala u njihovim zagrljajima, olakšala majčine brige i očeve nedoumice.
Ta pesma je mnoga drugarstva učinila večnim, zbog nje su se tajne čuvale zauvek iako više i nisu bile važne, uz nju biste prepoznali sve one nežne priče u devojačkim očima.
Ona je činila da sve naše čežnje i nedostajanja budu lakša, ona je poput goluba pismonoše koji nam iznenada donosi poruku koju smo dugo čekali, ona stanuje u našim prozirnim snovima, tu adresu odmah prepozna jer je u takvim snovima i rođena.
Ta pesma je istovremeno i slična i drugačija od ostalih, ali možda je najvažnije znati da ona nema svoj naziv, jer to i nije neka određena pesma.
Ona se nalazi u gotovo svim pesmama koje sam do sada čuo i koje ću tek čuti.
Ona tako dobro pristaje svakoj harmoniji i ritmu, svakoj rimi i instrumentu, svakoj mladosti i starosti.
Njen odsjaj prepoznaćete kada vam srce zatreperi, kada vam misli zastanu i sve razlike koje razdvajaju ljude konačno iščile.
Ona je neuhvatljiva, nju ništa ne može zadržati niti uništiti, ona je sloboda za kojom čeznemo i tragamo, ona je deo igre u kojoj pobednik nikad ne pobeđuje.
Ako takvu pesmu sačuvamo, ako je održimo u životu i naša budućnost biće mnogo izvesnija.
O toj pesmi vam ovde govorim.
To je najlepša pesma moje generacije.
(Telegraf.rs)
Video: Nastup Zdravka Čolića izazvao pažnju na Arsenal festu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nikola
Čika Gorane, dirnuli ste me duboko Vašim poslednjim tekstom koji govori o "Pesmi Vaše generacije". Zahvalan sam zato što sam prijatelj sa Vama, za sada samo na fejsu, ali se nadam da ćemo se jednog dana upoznati, hvala Vam što jednostavno postojite!
Podelite komentar
Da da
Pa koja je ta pesma?
Podelite komentar