Goran Jović za Telegraf rs: Nagovorio sam velika imena domaće rok scene da ponovo objavljuju LP ploče

Foto: Branislava Stefanović

Izdavačka kuća Fidbox prva je u Srbiji, nakon dugog niza godina, počela objavljivati stare, dobre ploče, na radost brojnih ljubitelja tih izdanja, kako onih starijih, tako i mlađih, kojih je svakim danom sve više.

Preporučujemo

Velike zasluge za to idu Goranu Joviću, pravom entuzijasti i muzičkom zaljubljeniku, koji iza sebe takođe ima dva svoja albuma. Kako je osnovao izdavačku kuću i nagovorio velika imena domaće rok scene da se ponovo vrate LP pločama, koja su Fidbox izdanja obeležila proteklu deceniju i šta na tom planu možemo u skorije vreme očekivati od ovog izdavača, saznaćete iz intervjua koji je pred vama.

• Rođen si 4. jula 1972. godine u Beogradu, ali se '79. sa roditeljima seliš u u Staru Pazovu.

Tada je bio raspisian neki konkurs u Staroj Paazovi na kome su tražili diplomiranog građevinskog inženjera, pa se moj otac prijavio na taj oglas s obzirom da mu je to bilo zanimanje, a ponajviše zbog toga jer se dobijao stan. Tada je tako bilo i zbog toga smo se preselili u Staru Pazovu. Moja majka je rođena Beograđanka, pa je to teško podnela, ali je ipak morala da popusti.

• Kada počinju tvoja interesovanja za muziku?

Sećam se da mi je majka 1981. godine kupila ploču "Pokvarena mašta i prljave strasti" od Riblje čorbe, tada sam imao devet godina. Majka je bila ta koja je ispunjavala moje želje kada je muzika u pitanju. Kupovala mi je i kasete jer smo tamo neke osamdeset treće-četvrte, išli na letovanje u Rovinj i sećam da se da je prva kaseta koju sam dobio bila "Čokolada" od Idola, pa smo to slušali tokom putovanja.

Foto: Wood RS

• Po završenoj osnovnoj školi, ponovo se vraćaš u Beograd.

Kada sam završio osnovnu školu u Staroj Pazovi, upisao sam zemunsku gimnaziju i to je bio jedan od najlepših, a možda i najlepši period mog života. Gimnaziju sam završio '91. godine, a odmah nakon toga krenuli su svi oni problemi, ratovi itd. Moja majka je insistirala da upišem neki fakultet koji odlaže vojsku, a tada je to moglo jedino ako se upiše veterina, medicina, mašinstvo ili arhitektura, ali ja sam ipak upisao FON koji nije odlagao vojni rok. Dok sam bio u vojsci desilo se da se majka razbolela i tri dana nakon mog povratka ona je nažalost preminula. Imala je četrdeset dve godine. Otac je preminuo 2001. u pedeset petoj godini, tako da smo ja i moja dva mlađa brata ostali sami ali uprkos tome, uspešni smo u svojim poslovima. Najmlađi brat je nasledio očevu građevinsku firmu i projektantsku kuću, srednji je diplomirani pravnik i jedan od najvećih eksperata za javne nabavke u našoj zemlji, trenutno radi u Elektromrežama Srbije, on je takođe u muzici koliko-toliko, dok ovaj najmlađi nije, ali stalno smo zajedno i guramo neku svoju priču.

• Interesantan podatak je da si svojevremeno radio kao novinar na Trećem kanalu Televizije Beograd.

U vreme kada je taj kanal krenuo sa emitovanjem, ja sam bio treća godina gimnazije, oni su tada raspisali neki konkurs, odnosno napravili su neku varijantu da škole organizuju turnire u basketu. Tada su škole u Beogradu imale komisije za sport, što je ovima sa televizije bilo interesantno, pa su došli na ideju da u okviru osnovnih i srednjih škola u Srbiji naprave Basket ligu Trećeg kanala i predložili su mi da budem direktor tog takmičenja, s obzirom da sam pre toga već bio predsednik Sportske komisije zemunske gimnazije. Sve se to dešavalo u okviru emisije "Srce moje škole" koju su vodili glumac Nenad Neša Nenadović, koji nažalost nije više sa nama i Nataša Ristić, njen sin je sada gitarista, pevač i vođa grupe Vreme čuda. Uglavnom, bio sam tu glavni organizator i sudija i to je stvarno bilo sjajno. Takmičenje se održavalo na nivou svih osnovnih i srednjih škola na otvorenom terenu košarkaškog kluba Radnički, na Crvenom Krstu. Sećam se, kada su u pitanju devojke, da je ekipa škole iz Bora bila pobednik, a svakako je interesantno da je u to vreme Čutura (Nikola Čuturilo Čutura, op. autora) napravio onu pesmu - "Bio sam jako mlad, išao sam u Bor grad da učim košarku", pa se to lepo poklopilo. I moja zemunska gimnazija je sa ženskom i muškom ekipom bila u finalu, a tu je bila i moja škola iz Stare Pazove. Treći kanal je za pobednike obezbedio boravak na Kopaoniku, dakle sve u svemu, jedno sjajno iskustvo. Posle toga sam morao u vojsku, kada sam se vratio već su neki urednici bili promenjeni i tako se završio moj rad na Trećem kanalu, ali ja sam tada ionako krenuo na fakultet i nije me više ni interesovalo da se vratim na televiziju. Ipak, mnogo su mi značila ta iskustva i taj neverovatni entuzijazam, jer sam kasnije vodio i neku svoju radio emisiju u Staroj Pazovi, a po povratku iz vojske pokrenuo sam i svoju prvu izdavačku kuću.

Foto: Filip Jović

• Kada je to bilo?

To sam pokrenuo '93. godine, naziv izdavačke kuće je bio Migos Co po početnim slovima imena nas trojice braće - Miloš, Goran i Srđan. Tada smo objavili u koprodukciji sa poznatom izdavčkom kućom Carlo Records treći album grupe Roze poze - "Rokenrol dendi". Oni su pre toga objavili dva albuma za PGP RTB - "Daj gol" i "Besindžer i Dilindžer" i onda me je, nažalost sad već pokojni Željko (Željko Nikolić, op. autora), koji je bio neverovatan muzičar i talenat, ali i najgori za sebe, kontaktirao i predložio da napravimo dogovor u vezi te ploče. Sticajem okolnosti Karlo Rekords su držali moji drugari iz Stare Pazove, Miodrag i Predrag Jakšić, pa smo te '93. godine napravili koprodukciju. Dakle u vreme kada su bili ratovi, kada ništa nije funkcionisalo, mi smo uspeli da objavimo LP ploču i audio kasetu "Rokenrol dendi". Nažalost, taj album nije prošao kako zaslužuje, mada su neke pesme i do dan-danas ostale. Objavio sam potom još dvadesetak albuma nekih neafirmisanih, lokalnih bendova i tu se ta priča završila. U međuvremenu, '97. godine, rešio sam da otvorim muzičku prodavnicu u Staroj Pazovi i da ponovo pokrenem izdavačku kuću, a s obzirom da mi je "Electric" od grupe The Cult, jedan od omiljenih albuma , tako sam nazvao prodavnicu, a izdvačka kuća je dobila ime Electric Records. Pored nekih lokalnih bendova i muzičara sarađivao sam i sa Aleksandrom Antićem, saksofonistom i klarinetistom koji i danas svira u Radio televiziji Vojvodine, objavio sam peti album od grupe Roze poze ("Zakopano blago", op. autora) pošto su oni u međuvremenu za PGP RTS već objavili četvrti "Da li si to ti?". Pesma "Pola grada zna, pola saznaće" bila je hit. Međutim, kao što sam već rekao, Željko Nikolić je sjajan čovek i muzičar ali je uvek imao problem da sve ono što nosi u sebi iskaže na neki adekvatan način. Svi kojima je pomogao, zaboravili su ga, tako da i taj album, za koji možemo reći da je prošao prilično dobro, ipak nije dostigao ono što je trebalo. Potom sam u nekom momentu ušao u politiku i bavio se nekim drugim stvarima.

• Bio si i predsednik opštine Stara Pazova.

To je bilo u periodu od 2008. do 2012. godine. Potom sam osnovao izdavačku kuću Fidbox, koja isto ima simboličan naziv jer se sastoji od početnih slova imena moja dva sina - Filipa i Davida. Došao sam na ideju da to bude F i D box, kao neka muzička kutija. Moj stariji sin Filip se bavi muzikom, odličan je gitarista i ima svoj bend koji se zove Servis uma, a takvo ime su dali zbog toga što su on i njegov basista sada na četvrtoj godini psihologije. Već su svirali po svim mogućim klubovima u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Zrenjaninu itd. Kada sledeće godine završi fakultet izaći će i njihov prvi, autorski, studijski album.

• Pre nego što si osnovao Fidbox, objavio si svoj prvi album "Dani ljubavi".

Taj LP je objavljen 2011. godine, pa sam potom napravio promociju u tadašnjem Čorba kafeu gde su bili i Bora Đorđević, Van Gog, Yu grupa, Kiki Lesandrić, Zana... Nekog ću verovatno zaboraviti, jer to je bilo pre četrnaest godina. Na tom albumu mahom su obrade.

• Tu su "Vrati se" od Poslednje igre leptira, "Moje vreme leti" grupe Tunel, "Mornar", Yu grupe, "Ti si mi bila naj, naj" od Indexa...

Na tu ideju sam došao dve godine ranije kada sam bio u Osijeku i čuo tamošnje tamburaše kako sviraju te pesme, pa sam rešio da to uradim u nekom pop-rok fazonu. To sam snimao u studiju Del Arno Benda gde je glavni tehničar i snimatelj bio Žule Radojević (Saša Žule Radojević, op. autora), koji sada svira bubnjeve u YU grupi. Pored njega, na albumu je svirao i Sloba Dragović koji sada svira u Čolinom bendu...

• Branimir Marković, Zoran Gajić, Ksenija Kuljača...

Tako je, ozbiljna ekipa. U to vreme sam još uvek bio predsednik opštine Stara Pazova i otpevao sam te pesme za tri-četiri noći, jer od silnih obaveza koje sam imao na poslu nisam ni mogao da odvojim više vremena.

• Na sajtu izdavačke kuće Fidbox piše da je vaš cilj očuvanje domaćih muzičkih vrednosti, što je dosta širok pojam. Kako bi ti sve to okarakterisao, ako govorimo o domaćoj muzici,?

Kada je bila ta promocija koju sam pomenuo, bili su tu naravno i mediji, Prva televizija, RTS, pa su me novinari upitali kako sam odlučio da svoj album objavim na LP ploči? Odgovorio sam da je jedini razlog jeste da nateram sve moje prijatelje koju su došli na tu promociju da svoja sledeća izdanja objave na pločama, jer postoje kolekcionari koji to žele da imaju. To je 2011. godine izgledalo gotovo suludo. Međutim, već sledeće godine objavio sam prvo singl, a potom i LP ploču Riblje čorbe "Uzbuna", pa 2013. Bajaginu "Daljina, dim i prašina", potom Van Gogh - "More bez obala", zatim poslednja dva LP-ija YU grupe itd. Govorio sam im da ljudi imaju sve njihove LP-ije i sad oni objave novi album na CD-u, u redu je to svakako, ali ljudi vole da imaju ploču. Time sam svoju misiju ispunio, hteo sam da ih nateram da tako razmišljaju i to sam i uradio.

Foto: Zorana Mandić/ATAImages

• Tu si svakako u pravu, evo upravo pričaš sa jednim takvim kolekcionarom.

U to vreme Gane Pecikoza je bio menadžer Riblje čorbe pa je i on podržao tu zamisao, tako da je nakon "Koze nostre" prvi Čorbin album na vinilu bio "Uzbuna".

• Fidbox je prvi u Srbiji pokrenuo izdavanja ploča, nakon što su takva izdanja prestale da objavljuju ove naše velike izdavačke kuće.

Jeste i meni je drago da je nakon toga u tu priču krenuo i Mascom i Metropolis, hoću da kažem da sa svim ostalim izdavačima imam prijateljske odnose, podržavam svakoga ko bilo šta objavljuje, ne ulazieći u priču kako to radi, ali mi je drago da se to vratilo i kod nas. U Hrvatskoj je objavljivanje ploča krenulo ranije, još 2008. godine.

• Croatia Records je to prva pokrenula.

Tako je, ja sam išao u Zagreb 2008. godine, da kupim dupli album Prljavog kazališta ("Tajno ime", Croatia Records, op. autora) i to onoga dana kada je objavljen, jer u to vreme ploče kod nas nisu dolazile, realno počele da se vraćaju tek od Čorbinog LP-ija "Uzbuna", pa nadalje.

• Svakako je vredno da pomenemo da ste objavili i dva muzička izdanja koja su vezana za školu Master Blaster i to albume: "Zaljubljeno voće" i "Priručnik za mlade fudbalere".

Ima i jedno izdanje pre toga, pod nazivom "Rok Zu". Miroslav Milatović Vicko je jedan od najtalentovanijih muzičara u Srbiji, nažalost ne toliko eksponiran, jer ga svi znaju kao člana Riblje čorbe. U vreme kada je radio kao profesor bubnjeva u prvoj pop-rok školi u Beogradu, Master Blaster, kontaktirao me je u vezi tog izdanja, ali s obzirom da je to bilo negde oko 2010. godine kada nisam imao izdavačku kuću, RTV Stare Pazove je objavila taj prvi CD pod nazivom "Rok Zu" na kome su Vicko i najbolji učenici škole Master Blaster. Posle toga napravio je album "Zaljubljeno voće", koji je isto sjajan, a kasnije i "Priručnik za mlade fudbalere", ali ono što je interesantno jeste da to nisu samo CD-i, već i slikovnice koje su uradili naši najbolji ilustraratori iz Kreativnog centra, tako da te slike prate pesme. Vicko ima još dva spremna albuma koje ćemo nadam se objaviti uskoro, a to je vezano za instrumente gde on pravi te "žensko-muške" varijante, pa će to biti album gde u svakoj pesmi pominje ženski i muški instrument i potom to razrađuje. Takođe, pripremio je i jedan ekološki album, tako da pored toga što vredno radi u Ribljoj čorbi, posvećen je i mnogim drugim stvarima. Evo, mogu ekskluzivno da ti kažem da trenutno snima i solo album, drugi po redu, prvi je objavio davno, još tamo negde '86. godine.

• To je LP "U ritmu srca malog dobošara".

Ovaj novi album nosiće naziv "Nema duge ako nema kiše" i na njemu će biti deset sjajnih ljubavnih pesama. Pre neki dan sam bio u studiju "Music Art" kod Nikole Zorića, klavijaturiste Riblje čorbe pa mogu da kažem da su to jako emotivne ljubavne pesme. Na albumu radi oprobana ekipa: električne gitare svira Džindžer, zatim tu je Nikola Zorić, Vicko svira bubnjeve, bas gitaru, akustične gitare, on je i kompletan autor pesama i to će stvarno biti sjajan album koji će uskoro objaviti Fidbox. Veruj mi da ćeš se zapitati kada to budeš čuo, zašto Bora te pesme nije uzeo za Riblju čorbu, jer kad bi ih Bora otpevao to bi dobilo totalno drugu dimenziju.

• Pokrenuli ste i "oficijelnu bootleg seriju". O čemu se tačno radi?

To su live snimci Riblje čorbe koji nikad nisu objavljeni. Već smo objavili "Beograd '81" i to je sa koncerta koji je sniman čak pre onog koji je na LP-iju "U ime naroda". Sad je u pripremi njihov nastup koji je bio na ostrvu Hvar, isto '81. godine. To će sigurno biti objavljeno, ali još uvek se čeka da prvo izađe Čorbin studijski album, potom će prvo biti objavljen "Hvar" za koji je master snimak već spreman, omot za ploču i CD takođe, samo čekamo da Bora odluči kada će izaći njihov studijski album.

• Rajko Kojić je svirao na tom koncertu na Hvaru?

I na tom i na ovom koji smo već objavili. Pored toga imamo još dva takva snimka, što uz album "U ime naroda" koji je objavljen 1982. čini jedinih pet zabeleženih koncerata na kojima je svirao pokojni Rajko Kojić.

• Tvoj drugi album "San koji mi se ne priviđa" objavio si 2022. godine na kome su za razliku od prvog, autorske kompozicije. Većinu tog materijala napisli ste si ti i Vicko Milatović, dok su po jednu pesmu napisali Nikola Zorić i Džindžer.

Svi tekstovi su moji, izuzev jednog koji je napisao Vicko, on je takođe autor muzike, izuzev za ove dve pesme koje si napomenuo.

• Na ovom albumu su fotografije Brajana Rašića.

Pozvao sam ga da se vidimo i upitao da li bi hteo da me fotografiše za album, a njegov odgovor je bio: "Ti znaš da ja to ne radim, ali ti si mi prijatelj i ne mogu da te odbijem". Mi smo bukvalno proveli jedno šest-sedam dana na različitim lokacijama, njemu to nije bilo teško i tada sam mu rekao - pa kad mene ovako fotografišeš, kako si tek Stonse fotografisao!? (smeh) Bio je to letnji period, vrućine, korona, ali on se ponašao kao da toga nema, tu njegovu profesionalnost naprosto ne mogu da ti opišem. Moram da se pohvalim da je taj moj album jedini koji je u Srbiji izašao na ploči, CD-u i kaseti, a uskoro izlazi i na USB-u. Dizajn je radila Branislava Stefanović, koja je to sjajno napravila pa je posle toga radila i za YU grupu, Tunel, Srđana Marjanovića...

Foto: Brian Rašić

• Na zahvalama na albumu pomenuo si i izdavačku kuću Croatia Records, sa kojom imaš odličnu saradnju.

Želimir Babogredac je moj veliki prijatelj još od pre petnaest godina, s njim me je upoznao Žera i Crvene jabuke sa kojim se isto jako dugo znam i hvala mu jer smo napravili jako dobru saradnju po mnogim pitanjima. Naše zajedničko izdanje je album grupe Fit. ("The Best Of Fit", op. autora) Ja sam im predložio da ponovo urade neke stare hitove u novim aranžmanima, da to bude malo savremenije i onda su došli kod mene sa ponudom da Fidbox objavi taj materijal. Rekao sam Davoru (Davor Lukas, op. autora) da to svakako mogu da objavim i na ploči i na CD-u, ali da im je potrebnija karijera u Hrvatskoj, jer su popularniji u Beogradu nego u Zagrebu, pa im bilo važno izdanje koje će objaviti Croatia Records. Kada su mi napomenuli da tu ne znaju nikog, dogovorio sam sastanak, otišli smo u Zagreb kod Babogredca i izneli mu ceo projekat i on je odmah rekao: "Završena priča, radimo zajedničko izdanje". Malo nas je korona u tome omela, trebalo je sve da bude ranije, ali kad smo sve završili, to je bilo sedam nedelja najprodavanije izdanje u Hrvatskoj, pre toga Mišo Kovač je držao rekod od šest nedelja. U istoriji Croatia Recordsa Fit je njihovo najprodavanije izdanje. Momci iz Rijeke nisu mogli da veruju i posle su mi rekli da im je jasno šta sam im govorio. Oni stvarno imaju odlične pesme, kada su svirali u Domu omladine u Beogradu, dvesta ljudi je ostalo ispred, nisu mogli da uđu.

• Možeš li našim čitaocima da kažeš još neku eskluzivu, kada su nova izdanja Fidboksa u pitanju?

Evo sada, 4. jula, dakle na moj rođendan, biće objavljen spot za moju pesmu "Za tobom lud", a takođe i moj prethodni album "San koji mi se ne priviđa" izlazi na USB-u. To će biti ekskluzino upakovano u metalnu kutiju sa knjižicom. Mnogi ljudi kojima sam pokloni CD ili ploču, nemaju to gde da slušaju pa su me pitali zašto ne uradimo i USB, pa smo odlučili da to i realizujemo.

• Da li je to prvo izdanje Fidboxa na USB-u?

Prvo, pod brojem, 050. Uskoro objavljujemo i album Marka Todorovića, prošle godine smo na digitalnim mrežama objavili njegov EP. To je jedan mladi muzičar i glumac iz Valjeva, sjajan autor. UZ CD će izaći i njegova knjiga sa pesmama i sve će to moći da se kupi i posebno ili u paketu. U Valjevu je planirana promocija 11. jula, a na jesen u Beogradu. Takođe, prvi put objavljujemo i nešto što nije rok muzika, a to je album Borisa Babika, operskog pevača, koji je član beogradskog Narodnog pozorišta. On je Slovak iz Stare Pazove i snimio je album najlepših slovačkih narodnih pesama koje je radio sa članom Beogradske filharmonije Ljubinkom Lazićem i to stvarno sjajno zvuči. I sada ću ti reći nešto što je totalna ekskluziva, što niko ne može da poveruje, ti ćeš to prvi objaviti. Čovek se zove Slobodan Bobe Pavković, on je igrao za Vojvodinu od 1974. do '78. godine, a potom do '83. za Partizan, posle je igrao u Švedskoj i bio trener ne znam gde sve, čak je sedam-osam godina bio direktor u fudbalskom savezu Singapura itd. Međutim, ono što je interesantno za njegovu muzičku karijeru jeste da je zajedno sa Đoletom Balaševićem išao u srednju školu, koju je za razliku od Đoleta i završio, a takođe su imali i zajednički bend. Čak su napravili i neke snimke u vreme grupe Žetva, a potom se Bobe Pavković ipak opredelio za loptu pa je otišao u Partizan.

• Je li bio član Žetve?

U početku da, iz tog perioda ima i neke zaista sjajne fotografije. Postoji i interesantan snimak iz one dečije serije "Poletarac" gde on u dresu Partizana svira gitaru i peva neku pesmu. Uglavnom, Bobe Pavković je otišao kod svog starog drugara Dude Bezuhe sa namerom da napravi neke snimke, valjda je prepevao nešto od Dučića, a Duda ga je tada upitao šta je bilo sa njegovim pesmama? On se onda setio tih svojih nekadašnjih radova i tako je snimio album sa osam kompozicija koji se zove "Muzička antikvarnica". Bez obzira što se vratio unazad četrdeset-pedeset godina, to je stvarno toliko sveže, uostalom i Dudi Bezuhi leži produkcija takvih stvari jer i on je iz tog vremena. Zaboravio sam da kažem da je on u našem stručnom štabu bio zadužen za analitiku dok je Slavoljub Muslin bio selektor reprezentacije, ali nažalost, onaj Kokeza ih je smenio. Bobe je '55. godište, taj njegov materijal je jako interesantan i to će izaći na jesen, baš juče smo potpisali ugovor. Mogu još da kažem da sam spremio novi album sa deset pesama koji će se zvati "Bajka bez kraja", takođe snimam i novu pesmu pod nazivom "Stiže nam Nova godina" koja će izaći tokom novembra. Krajem jula Vicko i ja snimamo spot za naš duet "Kad dođe ljubav tu pameti nema" i to će biti poslednji, osmi spot, sa mog prethodnog LP-ija koji će se premijerno emitovati tokom septembra, a krajem novembra izlazi prvi singl sa mog sledećeg albuma.

(Telegraf.rs)