Slavni Luis Gorelik otkrio zašto treba pogledati "Aidu" u Sava centru, a lepe reči imao je za Beograd i Srbiju

Kao što je poznato, u Beogradu nas očekuje novi kulturni spektakl, u okviru događaja OPERA & BALLET NIGHTS. Prvog dana ove maniferstacije, 6. septembra u Sava Centru, publiku očekuje remek-delo Đuzepea Verdija "Aida", a uloga dirigenta poverena je slavnom Luisu Goreliku.

Maestro iz Argentine je u intervjuu za Telegraf.rs govorio o spektaklu koji nas očekuje u Beogradu. Tokom razgovora, dotakli smo se i Srbije i muzike.

Preporučujemo

• Šta publika može da očekuje od "Aide" i šta može da je privuče da vidi ovu operu?

"Aida" je jedinstvena opera koju je stvorio Đuzepe Verdi u svom zrelom periodu. To je poseban spoj monumentalnosti i intimnosti.

• Šta vam se najviše dopada kod "Aide"i Đuzepea Verdija?

Čak i težak, najpopularniji deo opere je monumentalni drugi čin, volim treći čin, zbog najdramatičnije situacije koja se u njemu razvija.

• Nisu vam nepoznanica Srbija i Beograd. Kakvo je vaše iskustvo sa srpskom publikom? I sa Srbijom i Beogradom?

Zaista, imam dosta dugu priču o saradnji sa vodećim srpskim muzičkim institucijama, kao što su Srpsko narodno pozorište Novi Sad, Orkestar RTS-a, Vojvođanska simfonija i Kolarčeva zadužbina. Od 2006. godine nastupam sa ovim odličnim institucijama, uključujući dobro zapamćeni nastup sa Martom Argerič, 2022. Kao što ste pomenuli, ne osećam se kao stranac u Srbiji, jer imam mnogo odličnih prijatelja, a takođe smatram da imamo mnogo toga zajedničko karakterno između srpskog i argentinskog naroda. Postoji duga tradicija dubokog prijateljstva između naših zemalja i naroda.

• Kao dirigent, putovali ste širom sveta. Koji nastup najviše pamtite?

Teško je pomenuti…. Svaki nastup donosi drugačiji izazov i poseban trenutak. Istaknuo bih debi sa Izraelskom filharmonijom, ili možda koncerte sa Islandskom nacionalnom filharmonijom, ali to je nemoguće istaći. Srećom, naša profesija donosi uvek nova uzbuđenja. Kada me neko pita koji je nastup bio najbolji u mom životu, volim da odgovorim: „Sledeći”.

• Šta je to najteže biti dirigent?

Dirigovanje je jedna od najposebnijih i najzahtevnijih profesija koje se može zamisliti. Morate biti izuzetno dobro pripremljeni za bilo koji drugačiji deo kome pristupite, imati odlične komunikacijske i liderske veštine, osećaj za upravljanje i većinu vremena, biti u stanju da se nosite sa iskorenjivanjem, putovanjima i samoupravljanjem.

• Kakvo je vaše iskustvo sa srpskim muzičarima?

Uvek odličan. Srpski muzičari sa kojima sarađujem svih ovih godina uvek su pokazivali snažnu posvećenost i odgovornost, uz svež odnos prema inovativnim muzičkim idejama.

• Koliko je strast važna u svetu dirigovanja?

Niko ne bi mogao na zadovoljavajući način da razvije tako zahtevnu karijeru bez strasti. Duboka strast, kombinovana sa disciplinom, postojanošću i strpljenjem.

• Imate li neostvarenih želja?

Uvek treba da imamo potrebr i želje. Inače, ne bismo više bili živi. Osećam se blagoslovenim što sam imao priliku da razvijem značajnu karijeru kao dirigent i što sam kroz to imao priliku da upoznam toliko neverovatnih ljudi, kultura i zemalja. Poslednjih godina dosta svoje profesionalne energije uložio sam u pedagoške aktivnosti, kao mali doprinos da pomognem novim generacijama dirigenata da se probiju kroz stručnu oblast, deleći sa njima svoja gledišta.

• Kakvi su vaši planovi za budućnost?

Pa, posle ove produkcije "Aide", vratio bih se u Argentinu, da nastavim sezonu sa svojim orkestrom ovde, sve dok različiti projekti postoje u Poljskoj, Španiji, Brazilu i SAD.

(Telegraf.rs)